Туга: Преминуо Реља Јовановић

Најважнији закључци Реље Јовановића:

• 95% несрећа узроковано инжењерским грешкама
• застарели прописи као чест узрок трагедија
• заташкавање грешака произвођача и система
• потреба за модернизацијом железничких стандарда
• значај транспарентности у истрагама

Сваки његов долазак у Србац био је посебан, јер је ту рођен његов отац Васо - учесник бројних битака и ратова, борац против окупатора и пријатељ Гаврила Принципа.

Васо је ратовао у Куманову и на Брегалници, у Балканском и Првом светском рату. Заједно са братом Савом борио се против Турака, Бугара, Аустријанаца и Немаца. У младости је носио презиме Кусић, али је 1905. године, како би заметнуо траг, пешке отишао у Београд и променио презиме у Јовановић.

Железничке несреће

Поред истраживања породичних корена, професор Јовановић је у Српцу често говорио о железничким несрећама о којима се у бившој Југославији мало знало и ретко јавно говорило.

Истицао је да је због лоших прописа у неколико предратних година погинуло најмање 100 људи, уз око 200 осуђених на дугогодишње затворске казне.

- Навршило се пола века од страшне железничке несреће у тунелу Врандук, где су погинула 33 путника, а 117 их је повређено. Та несрећа ми је дубоко остала у сећању. Желим да укажем на околности које су довеле до трагедије, како би се сазнала истина - говорио је овај пензионисани професор Саобраћајног и Машинског факултета у Сарајеву и судски вештак, један од најцењенијих стручњака у области железнице.

Трагична несрећа у Врандуку

О несрећи у Врандуку навео је следеће:

- Локомотива која се запалила произведена је средином шездесетих година у фирми ‘Ђуро Ђаковић’ у Славонском Броду, за потребе ‘Железница БиХ’. Те локомотиве називане су ‘надом босанских железница’. Неквалитетан спој картера са мотором изазивао је цурење уља, док су неисправности у споју кочионих папуча стварале варнице које су могле да запале композицију. Ту лежи узрок несреће - 

Истрага је, међутим, вођена у погрешном смеру, заташкавајући грешку произвођача, уз образложење да се не узнемири јавност и не дискредитује позната фирма.

Вештачења великих трагедија

Јовановић је у СФРЈ вештачио готово све веће несреће на железници, трамвајима, жичарама и ски-лифтовима, а у својој архиви имао је више од 200 предмета.

Сматрао је да је у 95 одсто случајева узрок био у инжењерским грешкама, док је свега пет одсто приписивао несналажењу машиновођа.

- Вештачио сам железничке несреће на унској прузи код Босанске Отоке крајем 1980. године, где је било 25 мртвих, затим у Илијашу са 15 погинулих, у Добоју са десетак жртава, као и удес на југу Србије са 39 мртвих и више од 70 тешко повређених - говорио је Јовановић.

Материјално најскупља трагедија коју је анализирао догодила се у Рашкој Гори код Мостара, када је изгорео воз са руским и украјинским ракетама намењеним Либији. Штета је процењена на 181 милион долара.

- Радило се о такозваној Б материји, баруту, јер се није говорило да су у питању ракете. Воз је заустављен у Рашкој Гори, где је дошло до експлозије. Да је ушао у Мостар, размере трагедије биле би огромне, са великим бројем погинулих и повређених -

Ћиро“ на Требевићу

Говорећи о несрећама које су му остале у посебном сећању, Јовановић је издвајао случај исклизнућа „ћире“ низ Требевић, све до крајње станице у сарајевском насељу Ченгић Вила.

У тој несрећи погинули су машиновођа и возовођа, иако је воз био технички исправан и у складу са прописима „Југословенских железница“.

- У истрази је наведено да је крив машиновођа јер се није снашао при употреби кочнице. Нисам оспорио да је све било по прописима, али сматрам да прописи нису били усклађени са реалном ситуацијом и технолошким напретком, јер су написани пре више од 65 година - објаснио је Јовановић.