У ПОНОЋ СЕ НАВРШАВА ДЕСЕТ ГОДИНА! Историјски догађај који је преобразио животе многих Хрвата
Да ли им је сада боље?
У поноћ се навршава 10 година од уласка Хрватске у Европску унију, тада као 28 чланице и за то време је испунила своје најважније стратешке циљеве и донекле смањила заостатак у развијености за "старим" чланицама, али истовремено трпи и велики одлив становништва.
ДОДИК: Ово је последњи пут да радим њихов посао (ВИДЕО)
МУШКАРАЦ (53) ПРОНАЂЕН МРТАВ У СТАНУ: Полиција затекла ужасан призор данас поподне!
СНАЖАН ЗЕМЉОТРЕС ЈУТРОС ПОГОДИО ХРВАТСКУ Овде је био епицентар, грађани у паници: Пробудило ме је, као јача експлозија
Према писању Хине, улазак у ЕУ је међу најважнијим догађајима у хрватској историји, што је уз чланство у НАТО, који је успела да оствари четири године пре, био њен главни спољнополитички циљ од самосталности.
Захтев за чланство Хрватска је поднела 21. фебруара 2003. године, позитивним је оцењен у априлу 2004. Службени статус кандидата за чланство добила је у марту 2005., али уз услов пуне сарадње са Хашким судом који је инсистирао на хапшењу тада одбеглог генерала Анте Готовине.
Хрватски преговори о чланству су трајали пет година и девет месеци, последња поглавља су потписана 30. јуна 2011., а након потписивања приступног споразума и ратификације у државама чланицама, Хрватска је у Европску унију ушла 1. јула 2013. године.
У последњој години ове деценије Хрватска је, пишу агенције, остварила све своје европске интеграционе циљеве, а од 1. јануара ове године је и чланица европодручја и шенгенске зоне.
Због изласка Велике Британије из ЕУ и промене распореда, Хрватска је у првој половини 2020. била председавајућа Унијом, 4,5 године пре планираног распореда, које је обележила пандемија корона вируса.
Хрватска економија је пре уласка у ЕУ упала у рецесију која је трајала више од шест година. Укупан пад реалног БДП-а у раздобљу од 2009. до 2014. године износио је 12,6 посто. Тек је 2019. БДП престигао ниво из 2008. године, што значи да је изгубљено десет година.
Од 2015. БДП је почео да расте све до 2020. када је због пандемије корона вируса забележен велики пад од 8,6 посто, али се брзо опорављала и 2021. забележен је, како се наводи, спектакулран раст од 13,1 посто, док је прошле године успорио на 6,3 посто.
Хрватска је 2013. године имала БДП по глави становника 61 посто просека ЕУ, а прошле године дошла је на 73 посто европског просека. У години уласка у ЕУ Хрвати су имали БДП по глави становника 10.440 евра, а према процени за 2022. он се попео на 17.240 евра.
Да би достигла европиски просек у неко догледно време, Хрватска би требало да расте много брже него до сада, пише Хина и додаје да би раст од, на пример, два посто брже од просека, што није немогуће, био изузетно захтеван циљ.
На потенцијални раст негативно утиче пад броја становника и слаба продуктивност, али би реформе које би довеле до ефикасније јавне управе и бољег правосуђа биле позитивне.
Хрватска, наводи агенција, добро стоји и по другим показатељима, има никад мању стопу незапослености од 5,6 одсто у мају ове године, никад није имала више запослених, премам подацима из 2021. године, стопа је била 68,2 посто, док је европски просек био 73,1 посто, има такође добре фисклане резултате и према владиним пројекцијама већ наредне године би требало да буде испод 60 посто, колико је допуштено по Мастрихту.
Хрватска је попут других нових чланица мање развијених од европског просека имала велики одлив становништва у протеклој деценији и, према попису из 2021., има 9,45 одсто мање становника у односу на попис од пре 10 година.
Хина пише да је то једним делом резултат чланства у ЕУ-у јер на јединственом европском тржишту нема ограничења у кретању радне снаге и многи хрватски грађани отишли су за послом и бољим животом у богатије чланице.
Тврде да је врх таласа исељавања из Хрватске прошао и да је тренд успорен, али није стао.