Зашто врућине често завршавају невременом? Разлог је веома једноставан, ево шта утиче на ову наглу промену

Након веома топлог периода, од вечери се очекују израженији пљускови са грмљавином, најпре у унутрашњости, а током ноћи ка четвртку и на Јадрану, првенствено на његовом северном делу.

Зашто након врућина често долази невреме?

Такав развој времена чест је лети, нарочито после топлотног таласа. 

Дани са високим температурама загревају тло и ниже слојеве атмосфере. Када затим изнад тако загрејане подлоге почне да пристиже влажнији и мање топао ваздух, атмосфера постаје нестабилнија.

Топао ваздух при тлу лакши је од хладнијег ваздуха који пристиже, па почиње да се подиже. 

Ако у атмосфери има довољно влаге и енергије, тај процес може да се развије у пљускове, грмљавину и олује.

Све почиње врућим ваздухом из Африке

Метеоролози ДХМЗ-а објашњавају да током летњих месеци према европском континенту често пристиже топао и веома топао ваздух из северне Африке.

У стабилним временским приликама тај ваздух може да се задржи над неким подручјем дуже време или да се споро премешта. Тада се додатно загревају тло и нижи слојеви атмосфере, што доводи до високих температура ваздуха. Ако такви услови потрају и испуне одређене критеријуме, може да се развије топлотни талас.

Важно је нагласити да топлотни талас нема јединствено прихваћену дефиницију – не одређује га једна конкретна температура нити тачно одређен број дана.

Важна је и промена у атмосфери

Међутим, сама врућина није довољна за настанак олује. 

Потребна је и промена у атмосфери.

Како објашњава Матеа Штибухар, метеоролошкиња ДХМЗ-а и руководилац Сектора за временске и поморске анализе и прогнозе, доток влажног и мање топлог ваздуха изнад загрејане подлоге изазива вертикална кретања ваздуха која су често праћена конвективним развојем облака.

Другим речима, ваздух почиње да се подиже (конвекција). Како се пење, хлади се, а водена пара у њему кондензује се у капљице и ледене честице. Тако настају облаци вертикалног развоја, односно конвективни облаци.

Најпознатији међу њима су кумулонимбуси – велики олујни облаци који могу да изазову пљускове, грмљавину, град и снажне ударе ветра.

- Да ли ће такви развоји бити изражени зависи од услова у атмосфери, као што су количина влаге, промена температуре, смер и брзина ветра по висини, као и механизам подизања ваздуха. Што су конвективни процеси чешћи и снажнији, већи је потенцијал за опасне временске појаве при тлу – олујни ветар, обилне падавине у кратком времену и крупан град - каже Матеа Штибухар.

Топлији ваздух садржи више влаге

Један од кључних састојака за развој јачег невремена јесте влага. 

Топлији ваздух може да садржи више водене паре, а управо је водена пара гориво за развој олујних облака.

Када се водена пара кондензује, ослобађа се топлота која додатно подстиче узлазна струјања ваздуха. То може да ојача олујни облак и омогући му да веома брзо нарасте у висину.

Разлика у температурама

Други важан фактор јесте промена температуре са висином. 

Ако је при тлу веома топло, а на већим висинама знатно хладније, ваздух се лакше и брже подиже. Атмосфера тада постаје нестабилнија.

Таква нестабилност сама по себи не значи да ће се олуја сигурно развити, али указује да постоји потенцијал за њен развој ако се појави одговарајући окидач.

Тај окидач може бити хладни фронт, локално загревање тла, планински рељеф, судар различитих ваздушних маса или долазак влажнијег и свежијег ваздуха. Када такав механизам покрене подизање ваздуха, у нестабилној и влажној атмосфери облаци могу веома брзо да се развију.

Улога ветра

Важну улогу има и ветар у вишим слојевима атмосфере. Ако се његов смер и брзина значајно мењају са висином, олујни системи могу постати организованији и дуготрајнији. Тада постоји већа могућност снажних удара ветра, крупног града и обилних падавина у кратком времену.

Због тога након топлотног таласа промена времена понекад не долази у облику мирног освежења, већ као нагли прелаз из велике врућине у невреме. Атмосфера је претходних дана акумулирала велику количину топлоте, а ако притом има довољно влаге, долазак свежијег ваздуха може да покрене снажна вертикална струјања. Резултат су олујни облаци који за кратко време доносе велику количину кише, град и јаке ударе ветра.

Невреме није правило

Ипак, престанак топлотног таласа не значи аутоматски да ће доћи до грмљавинског невремена. 

Промена времена може проћи и знатно мирније – уз пад температуре, наоблачење и повремену кишу.

- Важно је нагласити да престанак топлотног таласа не мора нужно бити праћен грмљавинским невременима, већ зависи од особина ваздуха изнад подлоге, као и ваздуха који пристиже над загрејано тло - каже Штибухар.

Због тога летња невремена често делују непредвидиво. Метеоролошки модели могу неколико дана унапред да покажу да ће атмосфера бити нестабилна и погодна за развој пљускова и грмљавине. Могу да укажу и на подручја са повећаним ризиком, али је веома тешко унапред одредити тачно место на којем ће се олујни облак развити, колико ће трајати и где ће изазвати највеће последице.

Невреме је тешко прецизно прогнозирати

Топлотни таласи лакше се прогнозирају неколико дана унапред јер су повезани са ширим временским обрасцима. Обично захватају велика подручја и трају дуже.

Грмљавинска невремена, нарочито локална, развијају се на много мањој просторној и временској скали. Могу да настану изненада, брзо ојачају и за кратко време изазову велике последице.

Због тога се у данима нестабилног времена упозорења могу мењати више пута дневно. Нова мерења, радарске слике, сателитски снимци и метеоролошки модели дају прогностичарима бољи увид у развој ситуације, па се упозорења прилагођавају најновијим подацима.

Утицај климатских промена

У топлијој клими топлотни таласи постају чешћи, дужи и интензивнији. 

Када је реч о локалним грмљавинским невременима, веза са климатским променама сложенија је, јер она не зависе само од температуре, већ и од влаге, ветра у вишим слојевима атмосфере, локалних услова и механизама који покрећу подизање ваздуха.

Међутим, топлија атмосфера може да садржи више водене паре. У одређеним условима то значи и више енергије за развој олуја. Зато се не може једноставно рећи да је свако летње невреме последица климатских промена, али се може закључити да топлија и влагом богатија атмосфера има већи потенцијал за развој интензивних временских појава.

У данима појачане нестабилности важно је редовно пратити званичне временске прогнозе и упозорења на опасне временске појаве који се ажурирају више пута дневно.

Србија Данас/Index