Zašto vrućine često završavaju nevremenom? Razlog je veoma jednostavan, evo šta utiče na ovu naglu promenu

Nakon veoma toplog perioda, od večeri se očekuju izraženiji pljuskovi sa grmljavinom, najpre u unutrašnjosti, a tokom noći ka četvrtku i na Jadranu, prvenstveno na njegovom severnom delu.

Zašto nakon vrućina često dolazi nevreme?

Takav razvoj vremena čest je leti, naročito posle toplotnog talasa. 

Dani sa visokim temperaturama zagrevaju tlo i niže slojeve atmosfere. Kada zatim iznad tako zagrejane podloge počne da pristiže vlažniji i manje topao vazduh, atmosfera postaje nestabilnija.

Topao vazduh pri tlu lakši je od hladnijeg vazduha koji pristiže, pa počinje da se podiže. 

Ako u atmosferi ima dovoljno vlage i energije, taj proces može da se razvije u pljuskove, grmljavinu i oluje.

Sve počinje vrućim vazduhom iz Afrike

Meteorolozi DHMZ-a objašnjavaju da tokom letnjih meseci prema evropskom kontinentu često pristiže topao i veoma topao vazduh iz severne Afrike.

U stabilnim vremenskim prilikama taj vazduh može da se zadrži nad nekim područjem duže vreme ili da se sporo premešta. Tada se dodatno zagrevaju tlo i niži slojevi atmosfere, što dovodi do visokih temperatura vazduha. Ako takvi uslovi potraju i ispune određene kriterijume, može da se razvije toplotni talas.

Važno je naglasiti da toplotni talas nema jedinstveno prihvaćenu definiciju – ne određuje ga jedna konkretna temperatura niti tačno određen broj dana.

Važna je i promena u atmosferi

Međutim, sama vrućina nije dovoljna za nastanak oluje. 

Potrebna je i promena u atmosferi.

Kako objašnjava Matea Štibuhar, meteorološkinja DHMZ-a i rukovodilac Sektora za vremenske i pomorske analize i prognoze, dotok vlažnog i manje toplog vazduha iznad zagrejane podloge izaziva vertikalna kretanja vazduha koja su često praćena konvektivnim razvojem oblaka.

Drugim rečima, vazduh počinje da se podiže (konvekcija). Kako se penje, hladi se, a vodena para u njemu kondenzuje se u kapljice i ledene čestice. Tako nastaju oblaci vertikalnog razvoja, odnosno konvektivni oblaci.

Najpoznatiji među njima su kumulonimbusi – veliki olujni oblaci koji mogu da izazovu pljuskove, grmljavinu, grad i snažne udare vetra.

- Da li će takvi razvoji biti izraženi zavisi od uslova u atmosferi, kao što su količina vlage, promena temperature, smer i brzina vetra po visini, kao i mehanizam podizanja vazduha. Što su konvektivni procesi češći i snažniji, veći je potencijal za opasne vremenske pojave pri tlu – olujni vetar, obilne padavine u kratkom vremenu i krupan grad - kaže Matea Štibuhar.

Topliji vazduh sadrži više vlage

Jedan od ključnih sastojaka za razvoj jačeg nevremena jeste vlaga. 

Topliji vazduh može da sadrži više vodene pare, a upravo je vodena para gorivo za razvoj olujnih oblaka.

Kada se vodena para kondenzuje, oslobađa se toplota koja dodatno podstiče uzlazna strujanja vazduha. To može da ojača olujni oblak i omogući mu da veoma brzo naraste u visinu.

Razlika u temperaturama

Drugi važan faktor jeste promena temperature sa visinom. 

Ako je pri tlu veoma toplo, a na većim visinama znatno hladnije, vazduh se lakše i brže podiže. Atmosfera tada postaje nestabilnija.

Takva nestabilnost sama po sebi ne znači da će se oluja sigurno razviti, ali ukazuje da postoji potencijal za njen razvoj ako se pojavi odgovarajući okidač.

Taj okidač može biti hladni front, lokalno zagrevanje tla, planinski reljef, sudar različitih vazdušnih masa ili dolazak vlažnijeg i svežijeg vazduha. Kada takav mehanizam pokrene podizanje vazduha, u nestabilnoj i vlažnoj atmosferi oblaci mogu veoma brzo da se razviju.

Uloga vetra

Važnu ulogu ima i vetar u višim slojevima atmosfere. Ako se njegov smer i brzina značajno menjaju sa visinom, olujni sistemi mogu postati organizovaniji i dugotrajniji. Tada postoji veća mogućnost snažnih udara vetra, krupnog grada i obilnih padavina u kratkom vremenu.

Zbog toga nakon toplotnog talasa promena vremena ponekad ne dolazi u obliku mirnog osveženja, već kao nagli prelaz iz velike vrućine u nevreme. Atmosfera je prethodnih dana akumulirala veliku količinu toplote, a ako pritom ima dovoljno vlage, dolazak svežijeg vazduha može da pokrene snažna vertikalna strujanja. Rezultat su olujni oblaci koji za kratko vreme donose veliku količinu kiše, grad i jake udare vetra.

Nevreme nije pravilo

Ipak, prestanak toplotnog talasa ne znači automatski da će doći do grmljavinskog nevremena. 

Promena vremena može proći i znatno mirnije – uz pad temperature, naoblačenje i povremenu kišu.

- Važno je naglasiti da prestanak toplotnog talasa ne mora nužno biti praćen grmljavinskim nevremenima, već zavisi od osobina vazduha iznad podloge, kao i vazduha koji pristiže nad zagrejano tlo - kaže Štibuhar.

Zbog toga letnja nevremena često deluju nepredvidivo. Meteorološki modeli mogu nekoliko dana unapred da pokažu da će atmosfera biti nestabilna i pogodna za razvoj pljuskova i grmljavine. Mogu da ukažu i na područja sa povećanim rizikom, ali je veoma teško unapred odrediti tačno mesto na kojem će se olujni oblak razviti, koliko će trajati i gde će izazvati najveće posledice.

Nevreme je teško precizno prognozirati

Toplotni talasi lakše se prognoziraju nekoliko dana unapred jer su povezani sa širim vremenskim obrascima. Obično zahvataju velika područja i traju duže.

Grmljavinska nevremena, naročito lokalna, razvijaju se na mnogo manjoj prostornoj i vremenskoj skali. Mogu da nastanu iznenada, brzo ojačaju i za kratko vreme izazovu velike posledice.

Zbog toga se u danima nestabilnog vremena upozorenja mogu menjati više puta dnevno. Nova merenja, radarske slike, satelitski snimci i meteorološki modeli daju prognostičarima bolji uvid u razvoj situacije, pa se upozorenja prilagođavaju najnovijim podacima.

Uticaj klimatskih promena

U toplijoj klimi toplotni talasi postaju češći, duži i intenzivniji. 

Kada je reč o lokalnim grmljavinskim nevremenima, veza sa klimatskim promenama složenija je, jer ona ne zavise samo od temperature, već i od vlage, vetra u višim slojevima atmosfere, lokalnih uslova i mehanizama koji pokreću podizanje vazduha.

Međutim, toplija atmosfera može da sadrži više vodene pare. U određenim uslovima to znači i više energije za razvoj oluja. Zato se ne može jednostavno reći da je svako letnje nevreme posledica klimatskih promena, ali se može zaključiti da toplija i vlagom bogatija atmosfera ima veći potencijal za razvoj intenzivnih vremenskih pojava.

U danima pojačane nestabilnosti važno je redovno pratiti zvanične vremenske prognoze i upozorenja na opasne vremenske pojave koji se ažuriraju više puta dnevno.

Srbija Danas/Index