Потрес од десетак секунди разорио Сутоморе: Јака сеизмичка серија погодила приморски појас Црне Горе, уследио је страшан цунами код Улциња

Јутро 15. априла 1979. године заувек је променило лице црногорског приморја. Док су становници Сутомора и околних градова мирно започињали нови дан, тло је изненада почело да подрхтава. У свега десет секунди, снажан земљотрес магнитуде 6,9 по Рихтеру, са епицентром између Бара и Улциња, изазвао је разарања каква нису виђена у модерној историји овог краја. Био је то најјачи потрес који је погодио тадашњу Југославију, а последице су се осећале широм региона.

Сутоморе је било једно од места које се нашло у зони директног удара. Старе куће су пуцале, зидови су се рушили, а људи су излетали из својих домова у паници, несвесни размера трагедије која се одвијала. Зграде које су вековима одолевале времену нестајале су у облацима прашине. Улице су биле затрпане рушевинама, а осећај сигурности који је до тада био неупитан – срушен заједно са крововима.

Званични подаци говоре да је у Црној Гори тада погинуло 101 лице, док их је више од хиљаду повређено. У Сутомору и Бару број повређених и евакуисаних био је огроман, а хиљаде људи остало је без крова над главом. Помоћ је пристизала из свих делова Југославије, а улице су биле пуне спасилаца, војника и волонтера који су покушавали да спасу што се спасти може.

Истовремено са разарањем, природа није стала. У данима који су уследили, уследило је више од стотину накнадних потреса, а један од њих, магнитуде 6,3, додатно је уздрмао већ уништене градове. У Улцињу је забележен и мини цунами – море се повукло готово 50 метара од обале, пре него што су таласи ударили назад. Тај призор забележен је у сећању локалаца као нешто надреално и застрашујуће.

Посебну тугу донела је чињеница да су страдали не само људи, већ и читаво културно и историјско наслеђе. У потресу су тешко оштећени зидови старог града у Будви, аквадукт у Старом Бару, манастири, цркве и друге грађевине непроцењиве вредности. Последице земљотреса 1979. године мењале су не само пејзаж, већ и идентитет приморја.

Данас, више од четири деценије касније, Сутоморе поново пулсира животом, али испод његових плажа и шеталишта остала је сенка оног априлског јутра. У тренутку када хиљаде туриста из Србије и региона сваке године долази овде у потрази за одмором и миром, мало ко зна да се управо на овом месту некада одвијала права катастрофа. Тај потрес остаје записан у историји не само као природна непогода, већ и као опомена – да се у трену може променити све што смо до тада узимали здраво за готово.