Једини напад ајкуле у Црној Гори: Зашто се о смрти студента из Чачка (22) деценијама ћутало?

И данас се у Будви тихо шапуће о страшном догађају из прошлог века. У малој ували десно од познате плаже Могрен, тик уз велику, равну стену омиљену за сунчање, крије се језива прича о прерано угашеном животу. 

Једини познати напад ајкуле на човека у црногорском приморју догодио се 13. јула 1955. године. Тог дана, тројица студената који су летовали у колонији на Јазу, одвеслали су дрвеним чамцем ка Будви. Привучени тиркизном и бистром водом испод стене, одлучили су да се окупају. 

Први је у воду скочио двадесетједногодишњи студент електротехнике из Чачка – Стеван Стевица Томашевић. Убрзо након тога, ајкула га је напала. 

Напад је био стравичан – младић је готово преполовљен. 

Према тврдњама локалних рибара и морнаричке страже, реч је била о великој белој ајкули дугој готово седам метара. 

Неки су тврдили да је допливала у Јадран пратећи амерички брод, а ка обали ју је наводно привукла лешина магарца коју је неко бацио у море недалеко од увале. 

Тихи опроштај и загонетни детаљи 

Неколико дана након трагедије, породица и пријатељи Стевице дошли су чамцем на место несреће. 

Бацивши цвеће и венце у море, опростили су се од њега. Међу бројним језивим детаљима, један је посебно остао у сећању – младић је наводно пре скока у воду носио мајицу Кајакашког клуба Чачак, на којој је био извезен број 137 – симболично идентичан датуму смрти: 13. 7. 1955. 

Месец дана касније, на врху стене изнад увале, породица је поставила спомен-плочу са следећим натписом: 

"У ували иза ове стене, купајући се са друговима, 13. VII 1955. изгуби живот Стеван-Стевица Томашевић, студент електротехнике из Чачка, у својој 22. години, а као жртва морске немани. Неутешна породица и другови." 

Плоча и данас стоји на том месту, али је натпис готово нечитљив – делимично због патине, а делимично због неприступачности стене. 

Тишина медија и стварање легенде 

О овом догађају тада није известио ниједан дневни лист. Први текст који је поменуо трагедију објављен је 14. августа 1955. у двомесечнику "Побједа" из Подгорице, и то у контексту постављања спомен-плоче. 

Тек у трећој реченици помиње се узрок смрти: "Несрећни младић који је у Будви љетовао у колонији студената, настрадао је приликом купања од морског пса." 

У чланку се наводи да је церемонији присуствовао велики број људи, а говор је одржан у част страдалог студента. 

Одсуство шире медијске пажње вероватно је последица тога што тема напада ајкуле, посебно на атрактивној туристичкој локацији, није била "друштвено подобна". 

Због тога је током година догађај препуштен усменом предању, а многи извештаји о присуству ајкула у Црној Гори једва да су помињали ову трагедију – често уз нетачне податке. 

Временом, створена је урбана легенда по којој је Стевица скочио са стене право у чељусти ајкуле, која га је затим прогутала. 

Велика бела ајкула у Јадрану – мит или реалност? 

У готово свим верзијама приче, одговорна је била велика бела ајкула (Carcharodon carcharias) – најопаснија врста за људе. 

Ипак, она изузетно ретко залази у Јадранско море и још ређе приђе обали. У Црној Гори је званично уловљена само једном – пре 16 година, када је будвански рибар Илија Рафаиловић на пучини уловио њено младунче. 

Велика бела ајкула најчешће прати туне – рибу која се последњих година све чешће виђа у Јадрану, што би могло објаснити повремена виђења ове врсте и данас.