ЕРДОГАН ХУШКА МУСЛИМАНЕ У ФРАНЦУСКОЈ ПРОТИВ МАКРОНА: Париз спрема жесток контранапад и то у турском дворишту!
Француска у новој офанзиви
Делегација сиријских Курда отишла је 19. јула у Париз на састанак са француским председником Емануелом Макроном. Француска се клади на курдско питање и да ће имати неку улогу у Сирији, како би вршила притисак на Дамаск и да сузбије значајан утицај Турске.
ИЗРАЕЛЦИ ЗАДАЛИ ОЗБИЉНЕ УДАРЦЕ СИРИЈСКОМ САВЕЗНИКУ: Зашто је војна база Ал-Даба толико важна па су је бомбардовали?
ОБЈАВЉЕН СНИМАК ПОГИБИЈЕ СИРИЈСКИХ ОФИЦИРА! Вођена ракета их разнела на комаде, Руси покренули осветничке ударе! (ВИДЕО)
Током овог састанка, француски председник је инсистирао на "потреби да се настави рад у корист политичке стабилизације североисточне Сирије и инклузивног управљања". Са друге стране, један од курдских лидера, Бериван Калед рекао је да је састанак био усредсређен на "подршку Француске признавању курдске аутономне администрације од стране међународне заједнице".
Прекидајући односе са Дамаском када је у марту 2012. године затворила амбасаду, Француска је желела да игра на курдску карту како би имала некакав утицај у Сирији. Париз се ефективно нада да ће ујединити Курде који су традиционално подељени по политичким и племенским линијама.
На североистоку Сирије, доминантна сила је Партија демократске уније (PYD), чије су војно крило Јединице за заштиту народа (YPG). Међутим, постоји и још двадесетак конкурентских странака, од којих су многе и даље одане Дамаску.
Састанци између француских и курдских званичника повећали су се последњих недеља. Прошлог маја, делегација фондације Даниеле-Митеран и градске куће у Паризу посетила је град Камишли са већинском Курдима, у којем су двадесетих година прошлог века тамошњи Асирци доживели геноцид почињен од стране Отоманског царства. Дамаск је оштро осудио ово путовање као "још један директан утицај Француске у агресији на Сирију".
У јуну је Лејла Мустафа, курдска градоначелница Раке, отишла у Париз на позив своје колегинице Ане Хидалго. У интервјуу за лист "Ле Монде", она је рекла: "Упркос нашој војној сарадњи са Француском у оквиру међународне коалиције, продубљивање односа на цивилном пољу још увек заостаје." Међутим, Француска је обезбедила помоћ вредну више од 100 милиона евра откако је ИСИС протеран из Раке 2017. године. Париз је чак 19. јула обећао да ће "наставити своју хуманитарну акцију".
Без обзира на помоћ која се даје Курдима, француски приоритети у Сирији су њени геополитички интереси. Подржавајући курдске снаге, Париз спречава јединство сиријске државе. Сирија, међутим, намерава да ослободи џихадистичко упориште Идлиб, северну границу коју заузима Турска, и територије источно од Еуфрата које контролишу курдски контингенти.
Француске специјалне снаге и даље су присутне у областима које држе Курди. Такође постоји 900 америчких војника који обучавају и надгледају курдске трупе. Подршка сепаратистичким Курдима у Сирији углавном је последица француско-америчке иницијативе.
Ово ће се показати проблематичним јер сиријски председник Башар ал-Асад стално понавља да ће се сва сиријска територија вратити под владину контролу. Од почетка сиријског рата, Курди му никада нису били главни непријатељ, већ пре проблем, јер дозвољавају западну окупацију земље, уместо да се фокусирају на колективну турску претњу.
Главно питање Дамаска је да илегално страно присуство у областима Сирије које Курди контролишу спречава производњу нафте и развој пољопривреде из овог богатог подручја и транспорт у делове земље под владином контролом. Ово је само погоршало ефекте западних санкција против Сирије. Упркос томе што САД заправо не траже сиријску нафту, они заузимају нафтна поља са својим курдским савезницима као средство притиска на Дамаск.
Иако је француско-амерички савез у Сирији очигледно против Асада, из француске перспективе њихов интерес за њихову бившу колонију је и спречавање ширења турског утицаја. Од 2016. Турска је покренула три војне операције у Сирији. Све операције 2016., 2018. и 2019. биле су усмерене на протеривање YPG-a са сиријско-турске границе.
Турска користи своју вишедеценијску борбу против Радничке партије Курдистана (PKK) да пројектује своју унутрашњу политику ван својих граница. Анкара страхује да би успостављање курдског аутономног или независног ентитета на њеној граници могло прерасти у веће позиве на аутономију или независност на истоку Турске, којим доминирају Курди. Америчка и француска подршка YPG-u, за који Турска каже да је сиријски огранак PKK, један је од многих разлога за прекид односа које две западне државе имају са Анкаром.
Француско-курдски састанак у Паризу добио је тренутни одговор од турског Министарства спољних послова и портпарол је рекао да је "састанак одржан између Макрона и елемената такозваног Сиријског демократског савета вођеном од стране PYD / YPG.
Курди би желели да "Ројава", име које су дали областима Сирије под контролом Курда, буде међународно признато. То што раде Французи и Американци представља де фацто признање, али не и де јуре, јер би то створило небројене проблеме не само Асаду, већ и Турској.
Баш као што Турска покушава да окупи Муслиманску браћу и муслимане у Француској да се окрену против Макрона и земље, Француска такође врши контранапад угошћујући и подржавајући курдске елементе у Сирији, добро знајући да ће потпалити турску параноју курдског сепаратизма у источним провинцијама Турске.
Чињеница остаје да YPG никада није постојао све док рат против сиријске владе, који је подржала Турска, није започео 2011. Турска је створила саме услове за појаву YPG-a у Сирији, јер је постојала хитна потреба да курдско становништво буде заштићено од турске подршке џихадистичким снагама.
Вести из Сирије, Ирака, Јемена и Либије можете прочитати ОВДЕ.