ERDOGAN HUŠKA MUSLIMANE U FRANCUSKOJ PROTIV MAKRONA: Pariz sprema žestok kontranapad i to u turskom dvorištu!
Francuska u novoj ofanzivi
Delegacija sirijskih Kurda otišla je 19. jula u Pariz na sastanak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Francuska se kladi na kurdsko pitanje i da će imati neku ulogu u Siriji, kako bi vršila pritisak na Damask i da suzbije značajan uticaj Turske.
IZRAELCI ZADALI OZBILJNE UDARCE SIRIJSKOM SAVEZNIKU: Zašto je vojna baza Al-Daba toliko važna pa su je bombardovali?
OBJAVLJEN SNIMAK POGIBIJE SIRIJSKIH OFICIRA! Vođena raketa ih raznela na komade, Rusi pokrenuli osvetničke udare! (VIDEO)
Tokom ovog sastanka, francuski predsednik je insistirao na "potrebi da se nastavi rad u korist političke stabilizacije severoistočne Sirije i inkluzivnog upravljanja". Sa druge strane, jedan od kurdskih lidera, Berivan Kaled rekao je da je sastanak bio usredsređen na "podršku Francuske priznavanju kurdske autonomne administracije od strane međunarodne zajednice".
Prekidajući odnose sa Damaskom kada je u martu 2012. godine zatvorila ambasadu, Francuska je želela da igra na kurdsku kartu kako bi imala nekakav uticaj u Siriji. Pariz se efektivno nada da će ujediniti Kurde koji su tradicionalno podeljeni po političkim i plemenskim linijama.
Na severoistoku Sirije, dominantna sila je Partija demokratske unije (PYD), čije su vojno krilo Jedinice za zaštitu naroda (YPG). Međutim, postoji i još dvadesetak konkurentskih stranaka, od kojih su mnoge i dalje odane Damasku.
Sastanci između francuskih i kurdskih zvaničnika povećali su se poslednjih nedelja. Prošlog maja, delegacija fondacije Daniele-Miteran i gradske kuće u Parizu posetila je grad Kamišli sa većinskom Kurdima, u kojem su dvadesetih godina prošlog veka tamošnji Asirci doživeli genocid počinjen od strane Otomanskog carstva. Damask je oštro osudio ovo putovanje kao "još jedan direktan uticaj Francuske u agresiji na Siriju".
U junu je Lejla Mustafa, kurdska gradonačelnica Rake, otišla u Pariz na poziv svoje koleginice Ane Hidalgo. U intervjuu za list "Le Monde", ona je rekla: "Uprkos našoj vojnoj saradnji sa Francuskom u okviru međunarodne koalicije, produbljivanje odnosa na civilnom polju još uvek zaostaje." Međutim, Francuska je obezbedila pomoć vrednu više od 100 miliona evra otkako je ISIS proteran iz Rake 2017. godine. Pariz je čak 19. jula obećao da će "nastaviti svoju humanitarnu akciju".
Bez obzira na pomoć koja se daje Kurdima, francuski prioriteti u Siriji su njeni geopolitički interesi. Podržavajući kurdske snage, Pariz sprečava jedinstvo sirijske države. Sirija, međutim, namerava da oslobodi džihadističko uporište Idlib, severnu granicu koju zauzima Turska, i teritorije istočno od Eufrata koje kontrolišu kurdski kontingenti.
Francuske specijalne snage i dalje su prisutne u oblastima koje drže Kurdi. Takođe postoji 900 američkih vojnika koji obučavaju i nadgledaju kurdske trupe. Podrška separatističkim Kurdima u Siriji uglavnom je posledica francusko-američke inicijative.
Ovo će se pokazati problematičnim jer sirijski predsednik Bašar al-Asad stalno ponavlja da će se sva sirijska teritorija vratiti pod vladinu kontrolu. Od početka sirijskog rata, Kurdi mu nikada nisu bili glavni neprijatelj, već pre problem, jer dozvoljavaju zapadnu okupaciju zemlje, umesto da se fokusiraju na kolektivnu tursku pretnju.
Glavno pitanje Damaska je da ilegalno strano prisustvo u oblastima Sirije koje Kurdi kontrolišu sprečava proizvodnju nafte i razvoj poljoprivrede iz ovog bogatog područja i transport u delove zemlje pod vladinom kontrolom. Ovo je samo pogoršalo efekte zapadnih sankcija protiv Sirije. Uprkos tome što SAD zapravo ne traže sirijsku naftu, oni zauzimaju naftna polja sa svojim kurdskim saveznicima kao sredstvo pritiska na Damask.
Iako je francusko-američki savez u Siriji očigledno protiv Asada, iz francuske perspektive njihov interes za njihovu bivšu koloniju je i sprečavanje širenja turskog uticaja. Od 2016. Turska je pokrenula tri vojne operacije u Siriji. Sve operacije 2016., 2018. i 2019. bile su usmerene na proterivanje YPG-a sa sirijsko-turske granice.
Turska koristi svoju višedecenijsku borbu protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) da projektuje svoju unutrašnju politiku van svojih granica. Ankara strahuje da bi uspostavljanje kurdskog autonomnog ili nezavisnog entiteta na njenoj granici moglo prerasti u veće pozive na autonomiju ili nezavisnost na istoku Turske, kojim dominiraju Kurdi. Američka i francuska podrška YPG-u, za koji Turska kaže da je sirijski ogranak PKK, jedan je od mnogih razloga za prekid odnosa koje dve zapadne države imaju sa Ankarom.
Francusko-kurdski sastanak u Parizu dobio je trenutni odgovor od turskog Ministarstva spoljnih poslova i portparol je rekao da je "sastanak održan između Makrona i elemenata takozvanog Sirijskog demokratskog saveta vođenom od strane PYD / YPG.
Kurdi bi želeli da "Rojava", ime koje su dali oblastima Sirije pod kontrolom Kurda, bude međunarodno priznato. To što rade Francuzi i Amerikanci predstavlja de facto priznanje, ali ne i de jure, jer bi to stvorilo nebrojene probleme ne samo Asadu, već i Turskoj.
Baš kao što Turska pokušava da okupi Muslimansku braću i muslimane u Francuskoj da se okrenu protiv Makrona i zemlje, Francuska takođe vrši kontranapad ugošćujući i podržavajući kurdske elemente u Siriji, dobro znajući da će potpaliti tursku paranoju kurdskog separatizma u istočnim provincijama Turske.
Činjenica ostaje da YPG nikada nije postojao sve dok rat protiv sirijske vlade, koji je podržala Turska, nije započeo 2011. Turska je stvorila same uslove za pojavu YPG-a u Siriji, jer je postojala hitna potreba da kurdsko stanovništvo bude zaštićeno od turske podrške džihadističkim snagama.
Vesti iz Sirije, Iraka, Jemena i Libije možete pročitati OVDE.