"Губитак Сирије је огроман шамар за Путина" Пад Асада му избија јаке карте из руку, сви чекају следећи корак Москве

Москва је искористила ту прилику како би проширила свој утицај на Блиском истоку и шире, као противтежу Западу. Међутим, пад владе председника Башара Ал Асада, кључног савезника Москве, озбиљно је погодио руске амбиције велике силе.

"Путинова војна авантура у Сирији била је дизајнирана да покаже да је Русија велика сила и да може да пројектује свој утицај у иностранству", рекао је Филип Смајт, стручњак за Блиски исток. "Губитак Сирије је огроман шамар за Путина."

Пад Асадове владе не представља само репутациони ударац за Русију, већ и озбиљан стратешки неуспех.

Сирија је домаћин двема великим руским војним инсталацијама: ваздухопловној бази у Хмејмину и поморској бази у Тартусу. Потоња је једина руска поморска база на топлим морима и омогућава Москви приступ Средоземном мору.

"Русија је користила своје базе у Сирији да пројектује своју моћ како у источном Средоземљу, тако и на ширем Блиском истоку", рекао је Смајт.

Руска војна интервенција у Сирији 2015. године променила је ток рата. Девастирајуће ваздушне кампање Москве против побуњеничких позиција помогле су сиријској војсци да поврати велике територије и задржи Асада на власти.

Руска кампања у Сирији уследила је годину дана након инвазије на Крим, као и подршке сепаратистичким снагама на истоку Украјине.

Москва је искористила свој ангажман у Сирији и Украјини како би себе представила као силу способну да изазове Сједињене Државе, НАТО и Запад уопште, ширећи свој глобални досег од Средоземља до Африке и Латинске Америке.

Након почетка рата у Украјини у фебруару 2022, Сирија је постала још вреднија имовина за Москву, кажу стручњаци, док је истовремено представљала изазов у одржавању војних операција на два фронта.

Уз очекивани пад руских војних ресурса у Сирији, услед пада Асадове владе, задатак је постао још тежи.

Русија је већ дубоко ангажована у великој контраофанзиви како би повратила територије у југозападној Курској области које је изгубила од Украјине, до те мере да зависи од помоћи војника из Северне Кореје. Истовремено, покушава да заузме што више територије у источној Украјини пре него што почну могући мировни преговори.

Руске војне базе дуж Средоземне обале у западној Сирији могле би бити преплављене милитантим снагама предвођеним Хајат Тахрир ал-Шамом (ХТС), организацијом коју су САД означиле као терористичку, као и њеним савезницима.

Арон Зелин, виши сарадник у Washington Институте-у, рекао је да Русија једноставно нема исту ватрену моћ на располагању како би заштитила своју имовину у Сирији.

"Важно је запамтити да се Русија сада бави много већим ратом у Украјини него што је то био случај када су први пут ушли у Сирију 2015. године", рекао је Зелин.

"Русија такође има своје ресурсе који се боре у субсахарској Африци. И за разлику од пре десет година, када је Русија имала Вагнер групу предвођену преминулим Јевгенијем Пригожином... Русија сада нема исту способност да се бави тим питањима на исти начин."

Зелин је рекао да би губитак поморске базе Тартус, нарочито, представљао "огроман губитак за Русију".

"То је једина руска поморска лука на топлим морима коју може користити за своје поморске активности и пројектовање моћи. Губитак би Русију практично искључио из сржи Блиског истока."

Москва није послала копнене трупе у помоћ Дамаску, који је пао у руке ХТС-а и његових савезника 8. децембра. Русија је извела десетине ваздушних напада од када су милитанти започели офанзиву против Асадових снага крајем новембра, али је ограничена интервенција Москве учинила мало да заустави напредовање побуњеника.

Русија ће платити велику цену за свој неуспех у Сирији, кажу стручњаци.

Пад Асада представља "велики ударац за Русију у смислу њеног тврдог става да је и даље глобална сила која може одржавати војни и политички утицај у иностранству", рекао је Хамидреза Азизи, сарадник на Немачком институту за међународне и безбедносне послове.

"Одавде, актери у другим регионима попут Латинске Америке и Африке могли би 'почети да преиспитују своје везе и ослањање на Русију'", додао је он.

Србија Данас/Телеграф