Сирија је пала! Шта значи слом неуништивог Асада за равнотежу моћи у региону и да ли ће бити горе? (ВИДЕО)

Ово је преломна тачка за Сирију. Асад је дошао на власт 2000. године након смрти свог оца Хафеза, који је владао земљом 29 година – и баш као и његов син, чврстом руком.

Асад јуниор је наследио политичку структуру која је била чврсто контролисана и репресивна, где опозиција није била толерисана. На почетку су постојале наде да би могао бити другачији – отворенији, мање бруталан. Али те наде су брзо нестале.

Башар Ал Асад ће заувек бити запамћен као човек који је насилно потиснуо мирне протесте против свог режима 2011. године, што је довело до грађанског рата. Више од пола милиона људи је убијено, а шест милиона других постали су избеглице.

Уз помоћ Русије и Ирана, сломио је побуњенике и преживео. Русија је искористила своју огромну ваздухопловну моћ, док је Иран послао војне саветнике у Сирију, а Хезболах, милитантна група коју Техеран подржава у суседном Либану, послао је своје добро обучене борце.

Овог пута то се није десило. Асадови савезници, заокупљени сопственим проблемима, су га заправо напустили. Без њихове помоћи, његове трупе нису биле у стању – а на неким местима, очигледно нису ни желеле – да зауставе побуњенике предвођене исламистичком милитантном групом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС).

Прво су заузели Алепо, други по величини град у земљи, прошле недеље, готово без отпора. Затим Хаму, а неколико дана касније кључну тачку Хомс. С обзиром на то да су побуњеници напредовали и са истока и са југа, офанзива је изоловала Дамаск. У року од неколико сати, борци су ушли у престоницу, седиште Асадове моћи.

Крај владавине породице Асад која траје више од пет деценија преобликоваће равнотежу моћи у региону.

Иран, поново, трпи озбиљан ударац по питању свог утицаја. Сирија под Асадом била је део везе између Ирана и Хезболаха, и била је кључна за транспорт оружја и муниције тој групи.

Сам Хезболах је озбиљно ослабљен након године дана рата са Израелом, а његова будућност је неизвесна.

Још једна иранска подржана фракција, Хути у Јемену, стално су били на мети ваздушних удара. Све ове фракције, плус милиције у Ираку и Хамас у Гази, чине оно што Техеран описује као Осовину отпора, која је сада озбиљно оштећена.

Ова нова слика биће повод за славље у Израелу, где се Иран види као егзистенцијална претња.

Многи верују да ова офанзива не би могла да се деси без благослова Турске, која подржава неке од побуњеника у Сирији, а негира подршку ХТС-у.

Неколико година председник Реџеп Тајип Ердоган је притискивао Асада да се укључи у преговоре како би се нашло дипломатско решење за сукоб које би омогућило повратак сиријских избеглица.

Најмање три милиона њих налази се у Турској, а ово је осетљиво питање на локалном нивоу. Међутим, Асад је одбио да то уради.

Многи људи су срећни што сада виде Асада како одлази. Али шта ће се десити даље? ХТС има своје корене у Ал-Каиди и насилну прошлост.

Провели су последње године покушавајући да се представе као националистичка сила, а њихова недавна саопштења имају дипломатски и помирљив тон.

Међутим, многи нису уверени и брину шта планирају да раде након што сруше режим.

Истовремено, драматичне промене могу довести до опасног вакуума моћи и на крају резултирати хаосом и још већим насиљем.