ДЕМОКРАТЕ СЕ ОКРЕЋУ ПРОТИВ БАЈДЕНА: Одлука о бомбардовању Сирије их је разочарала, настао је хаос
Рекао је да се дипломатија вратила, а онда почео да баца бомбе
"Дипломатија се вратила!“, рекао је нови амерички председник председник Џо Бајден на Минхенској конференцији о безбедности прошле недеље. Очигледно је да се вратило и бомбардовање Сирије.
НОВИ УДАРИ НА СЕВЕРУ СИРИЈЕ: Испаљено неколико ракета, једна за другом летеле из правца Алепа (ФОТО)
ДИГЛА СЕ ВЕЛИКА ПРАШИНА ОКО ИРАКА: Турска спроводи тиху инвазију на северу, Иран бурно реаговао
АМЕРИЧКА ВОЈСКА ПРЕБАЦУЈЕ ЏИХАДИСТЕ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: Хеликоптерима их из војне базе шаље у пустињу, заједно нешто спремају?
Тек нешто више од месец дана након инаугурације Бајден је наредио своју прву бомбашку кампању. Бившем председнику Доналду Трампу била су потребна четири месеца да учини исто. Мета Бајденовог напада била је база проиранске милиције Катаиб Хезболах у источној Сирији, а повод је била одмазда за нападе на америчке трупе у Ираку почетком месеца.
Претпоставља се да је Бајден желео да поручи Техерану да напади на америчке трупе нису најбољи начин да притисне Вашингтон да се врати нуклеарном споразуму и да ће платити високу цену ако понови такву акцију. Међутим, како оцењује "Гардијан", Бајден је овим нападом само доказао како неуспешно оживљавање нуклеарног споразума штети америчкој националној безбедности - ирански нуклеарни програм наставља да напредује пуном паром, док се Вашингтон и Техеран приближавају војној конфронтацији.
Бајден је добро упознат са овим аргументима, јер их је и сам неколико месеци раније наводио против Трампа. Он и његови највиши званичници протеклих година интензивно су критиковали Трампову стратегију "максималног притиска" на Иран и једнострано повлачење из нуклеарног споразума.
Због свега тога, многи су остали збуњени након бомбардовања Сирије. Иако се намера Бајдена да се врати Заједничком свеобухватном плану акције (ЈЦПОА) чини неупитном, добре намере и добра стратегија нису иста ствар. Уместо да врати дипломатију, као што је обећавао, Бајден враћа старе обрасце где је дипломатија само слоган преко политике усмерене на принуду.
Такође, Бајден је одлучио да спорну акцију спроведе без одобрења Конгреса, баш као што је 2017. године учинио Трамп којег је толико критиковао. Тог априла 2017. истакнути спољнополитички коментатор Фарид Закари изнео је контоверзну тезу да је тај једнострани ратни чин био "тренутак када је Трамп постао председник".
По овој искривљеној формулацији, четвртак је био дан када је Бејден "постао председник". мада би се многи пре сложили да су оба чина била моменат националне срамоте, чињеница је да је Бајден тим потезом постао део дуге традиције америчких председника који ратују према сопственом нахођењу.
Амерички Конгрес још од Другог светског рата није прогласио рат, што је председницима давало велики ауторитет код покретања војних акција. Оно што Конгрес јесте одобрио је употреба одређене војне силе након терористичког напада 11. септембра 2001. године, међутим, то одобрење је толико широко тумачено да су га четири председника користила за вођење војних операција у 19 земаља у наредне две деценије.
Већина оних који су се успротивили Трамповим војним ударима и доводили у питање њихов "правни ауторитет", сада су устали против Бајдена. Чак и многи демократама наклоњени медији осуђују бомбардовање, док "Бизнис инсајдер" пише да је Бајден том акцијом показао да "нормалност" коју је обећавао може да подразумева и "неуставност и неморал".
Против "бацања бомби на Блиски исток" огласио се и Доналд Трамп млађи, мада се никада није успротивио неовлашћеним бомбашким нападима свог оца.
Пети председник који наређује нападе на Блиском истоку
Јучерашња акција америчких снага изазвала је и напетост између Бајденове администрације и Конгреса. Демократе у њему поручују да Америка није рату са Сиријом и да посланици нису одобрили било какав напад на проиранске милитанте. У суштини, тврде да је Бајден наредио илегални напад.
- Ово чини Бајдена петим узастопним америчким председником који наређује нападе на Блиском истоку. Нема апсолутно никаквог оправдања за председника да одобри војни удар који није у самоодбрани од непосредне претње без одобрења Конгреса. Морамо да се извучемо са Блиског истока, а не да ескалирамо сукобе. Био сам против бесконачног рата у време Трампа, и изјаснићу се против њега у време демократског председника - рекао је Ро Кана, калифорнијски демократа и члан Одбора Представничког дома за спољне послове.
Са њим се сложио и сенатор Берни Сандерс, који је рекао да амерички устав јасно прописује да је Конгрес, а не председник, тај који има овлашћење да прогласи ратне акције.
Амерчка војска је последњи пут гађала локације Катаиб Хезболаха у марту 2020. године, након што је у ракетном нападом, за који је окривљена ова милиција, убијено двоје припадника америчке службе и британски медицинар, а повређено 14 особа.
Овај инцидент се десио у ирачкој бази Таџи, у којој су смештене коалиционе снаге ангажоване у борби против џихадиста ИСИС-а. Америка је реаговала ударима на пет локација која припадају Катаиб Хезболаху, коришћених за чување модерног наоружања које је обезбедио Иран.
Вести из Сирије, Ирака, Јемена и Либије можете прочитати ОВДЕ.