Трампова последња прилика да спаси хришћане у Сирији: Састанак у САД је преломна тачка за потлачене Дамаска
Трампова посета Сирији: Заштита хришћанских и других верских мањина у фокусу.
Председник САД Доналд Трамп има ретку прилику да осигура заштиту угрожених верских мањина у Сирији, током сусрета са привременим председником Сирије Ахмедом ал-Шараом у Белој кући.
Овај састанак представља значајан корак у обнови Сирије после пада Асадовог режима у децембру прошле године.
Фокус Трампове иницијативе јесте децентрализовани модел управљања, који омогућава аутономију локалних заједница.
Такав систем може помоћи да се хришћани, Друзи и друге рањиве заједнице заштите од верског насиља и етничког чишћења. Док се не успостави федерализација, самоодбрамбене способности ових заједница су од кључног значаја.
У јуну је бомбаш-самоубица напао грчко-православну цркву у близини Дамаска, усмртивши 25 особа и ранивши 65. Следећи месец, грчко-мелитска црква Светог Михаила у области Sweida, где већину чине Друзи, била је опљачкана и запаљена.
Пре рата 2011. године, у Сирији је живело више од 1,5 милиона хришћана, док их данас има свега око 300.000.
Сирија је једна од најстаријих хришћанских домовина ван Израела. Ту је на путу за Дамаск апостол Павле доживео свој позив, а у античкој Антиохији следбеници Христа први пут су названи хришћанима. Очување хришћанског наслеђа у Сирији представља заштиту једног од темеља западне цивилизације.
Децентрализација омогућава локалним заједницама, укључујући хришћане и Друзе, да имају свој глас у управљању, док федерални оквир гарантује заштиту свих мањина.
Пример североисточне Сирије показује како локални савети могу донети стабилност и мир након владавине ИСИС-а, уз учешће Курда, Арапа, хришћана и Језида.
Федерализација такође смањује моћ централизованих структура, укључујући преостале Асадове елементе и милитантне групе попут ХТС-а, који би могли доминирати насиљем. Парламентарни избори ове године додатно су истакли недостатак репрезентације мањинских заједница.
Трампова администрација има политички утицај да постави федерализацију и заштиту мањина као услов за ублажавање санкција или пружање помоћи у обнови Сирије.
Модел локалне аутономије уз подршку централних власти омогућава стабилну обнову земље, без враћања апсолутне контроле старог режима.
Очување хришћанске и других верских мањина у Сирији није опција - то је нужност. Балансирање локалне самоуправе и националног јединства може створити плуралистично и стабилно друштво, где верске заједнице више нису препуштене милости сила које владају, већ имају моћ да се саме заштите и развијају.