Због ових речи био је затворен 43 године: Сиријски пилот поново на слободи, његова прича је све потресла (ФОТО/ВИДЕО)
Како су сиријски побуњеници, предвођени исламистичком групом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), освајали град за градом на путу ка Дамаску, приморавши Башара ал Асада да напусти земљу, отворили су и врата злогласних режимских затвора, у којима је током скоро 14 година грађанског рата нестало више од 100.000 људи.
Међу ослобођенима, после невероватних 43 године, био је и ал-Татари.
У затвор је ушао као младић у најбољим годинама, а изашао као старац.
Raghad ал-Татари био је војни пилот и тог дана добио је наредбу – да баци бомбе на народ у Хами, али се усудио да се побуни против власти, да устане против Хафеза ал Асада, Башаровог оца.
Одбио је наредбу, рекавши: "Нећу бомбардовати свој народ", и одмах је затворен у озлоглашени затвор Седнаја.
После бекства Башара ал Асада у Русију и пада његовог режима, из овог затвора ослобођене су читаве породице.
Неке мајке су тамо биле заточене годинама са својом децом.
Тал ал Малухи имала је само 19 година када је ухапшена 2009. због поста на блогу у ком је критиковала државну корупцију.
Пронађена је жива након 15 година иза решетака.
Један мушкарац обријане главе, који се тресао када су га пронашли у Седнаји, био је толико злостављан да је изгубио памћење и тешко је говорио.
Његова породица рекла је да је имао 20 година и да је био студент медицине када је нестао пре 13 година, пише The Гуардиан.
Подземне ћелије иза гвоздених врата
Од почетка кризе у Сирији 2011. године, затвор Седнаја, удаљен око 30 километара од главног града Дамаска, постао је коначно одредиште и за мирољубиве противнике режима и за војне официре осумњичене за супротстављање власти.
У понедељак су сиријске снаге цивилне заштите "Бели шлемови" саопштили да истражују тврдње о "скривеним подземним ћелијама" у затвору које, према изјавама преживелих, могу крити додатне затворенике.
"Бели шлемови" су навели да су распоредили пет специјализованих тимова за хитне ситуације, укључујући јединице за претрагу и спасавање, стручњаке за пробијање зидова, тимове за отварање гвоздених врата, јединице с обученим псима и хитне службе, наводи се у објави групе на платформи X.
На опустошеним улицама Дамаска породице су се ужурбано окупљале, очима тражећи тек ослобођене.
Многи су били збуњени, борећи се са надреалном стварношћу поновног уједињења након онога што им се чинило као читав век, пишу турски медији.
- Звали су ме број 1.100 - присећа се Лајла, и даље оклевајући да открије свој прави идентитет.
Ухваћена на контролном пункту пре четири године, оптужена је за тероризам – уобичајена етикета за оне који су се усудили да се супротставе режиму.
Пре само неколико недеља, била је заточена унутар зидина озлоглашеног Централног затвора у Алепу, изгубљена и заборављена. Али, 29. новембра 2024. године, побуњеничке снаге пробиле су затворска врата.
Асад затворио најмање 136.614 људи
Башар ал Асад и његова породица владали су чврстом руком више од пет деценија.
Према подацима Сиријске мреже за људска права, најмање 136.614 људи било је заточено под будним оком режима и изложено неописивим страхотама.
Сведочења говоре о бруталним пребијањима, изгладњивању и психичкој тортури у пренатрпаним ћелијама.
Усред хаоса, видео-снимци приказују преплављујуће емоције – од радосних суза до тужних повика за изгубљеним животима.
Себастијан, који је провео 12 година иза решетака, испричао је ужасне приче о томе како су га попут стоке премештали између разних затвора.
- Разбијали смо прозоре да побегнемо... чак су и чувари бежали или носили цивилну одећу да би се стопили с нама - рекао је, описујући егзодус уз повике о слободи који су одјекивали кроз блокове ћелија затвора Седнаја – установе толико злогласне да је постала синоним за смрт и очај.
Организације за људска права већ дуго описују овај затвор као "људску кланицу".
Санкције и осуде једва да су уздрмале Асадов режим.
Извештаји помињу више од 30.000 наводних погубљења унутар зидина затвора, не само током рата, већ укључујући и хиљаде људи који су нестали много пре него што је сукоб почео.
Србија Данас/Телеграф