Био је НАЈБОГАТИЈИ СРБИН, мало је фалило да ЗАВЛАДА СРБИЈОМ: Прича о капетану Миши НИКОГА неће оставити РАВНОДУШНИМ
Био велики добротвор и важио је за човека који је помагао свима који би му помоћ затражили.
Зграда на адреси Студентски трг број 1. добро је позната свим Београђанима, али и генерацијама студената који су у престоници студирали. Ту је смештено седиште Београдског универзитета као и Катедра за српски језик Филолошког факултета и семинар за византијски грчки Одељења класичних језика Филозофског факултета.
САМО У TRAVELLAND-U: ФИРСТ МИНУТЕ ПОНУДЕ ЗА ЛЕТОВАЊЕ У ГРЧКОЈ У ХОТЕЛИМА СА 5 ЗВЕЗДИЦА
За ове детаље са СОЛУНСКОГ ФРОНТА још нисте чули! Српски војници у јеку борбе учили и ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
НИ МАЊЕГ ЧОВЕКА НИ ВЕЋЕГ ЈУНАКА: Драгољуб (11) најмлађи српски војник са ТРИ МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ! (ВИДЕО)
Већина Београђана зна да се објекат зове Капетан-Мишино здање. Ипак, о томе које био тај "капетан Миша", мало ко ће знати да вам каже.
"Капетан Миша" заправо се звао Миша Анастасијевић. Живео је у 19. веку и био велики српски трговац и добротвор.
Био је скромног порекла. Отац Анастас био је земљорадник и ситан трговац из Пореча док му је мајка умрла на порођају. Ипак, Мишу ово није спречило да постане моћан трговац и један од најбогатијих људи оног времена.
Миша Анастасијевић је био човек који је знао да искористи тренутак и из сваке ситуације извуче најбоље. Трговао је, већ према прилици, свим и свачим – сапуном, стоком, сољу… радио је као цариник и речни надзорни капетан.
За његову "каријеру" најпресуднији су били добри односи са кнезом Милошем, тадашњим владарем Србије, али и највећим трговцем. Управо он га је 1833. године поставио за дунавског капетана, са надзорно-арбитражном улогом – одатле и каснији надимак Капетан Миша.
Ипак, највеће богатство Миша Анастасијевић је стекао као трговац сољу. Имао је монопол на извоз соли из кнежевине Влашке и Молдавије, а касније и на увоз соли из Аустроугарске. Тиме је постао један од највећих трговаца сољу на Балкану.
Имао је око десет хиљада људи у служби, 23 стоваришта у разним крајевима и најмање 74 бродова за превоз. Записи говоре да је у једном тренутку поседовао 1,5 милиона дуката готовине, што му је обезбеђивало положај једног од најбогатијих људи на Балкану.
Миша Анастасијевић је био велики добротвор и важио је за човека који је помагао свима који би му помоћ затражили – био је мецена писаца и заштитник сликара… опраштао је дугове, финансирао библиотеке и школе, поклањао гардеробу женама и мираз сиромашним девојкама.
Изградња капетан-Мишиног здања започета је 1857. године. Палата је саграђена према плановима чешког архитекте Јана Неволе и требало је да буде свадбени поклон за Мишину ћерку Сару и принца Ђорђа Карађорђевића, сина Алексе Карађорђевића, рођеног брата кнеза Александра. Капетан Миша Анастасијевић је покушао на Светоандрејској скупштини да доведе свог зета Ђорђа на престо Србије, али није успео у тој намери.
Након тога, Капетан Миша је зграду завештао "отечеству" за смештај више културних и просветних установа тадашње Кнежевине Србије. У њу се одмах након изградње уселила Велика школа, затим Гимназија, па Министарство просвете, Народна библиотека, Народни музеј и на крају Ректорат Београдског универзитета.
Разочаран што није успео да Карађорђевиће доведе на власт и тако својим потомцима обезбеди владарску титулу, капетан Миша Анастасијевић је напустио Србију и касније ретко долазио.
"Није био ни строг, ни реакционаран, а особина тврдичлука код њега уопште није постојала. Био је човек широка духа и племенита срца. Знао је да живи као велики господин, користећи задовољства која живот пружа, али исто тако и да чини културна дела. Био је нежан отац за све чланове своје породице, као и за оне који су живели на његовим добрима. Свима је био добар учитељ, али изнад свега добар Србин. Своју отаџбину је волео безгранично и своје личне интересе потчињавао општим", писали су савременици о Миши Анастасијевићу.
У деценијама које су уследиле напустио је све послове са сољу и након тога само трошио и расипао новац. Историчари кажу да је на то вероватно пресудно утицала чињеница да није имао мушке деце, па ни "да за кога чува" новац. Умро је 27. јануара 1885. у 81. години живота.
Његова ћерка Сара је у браку са Ђорђем Карађорђевићем имала два сина - Алексу и Божидара, али они нису имали потомака, па се тако капетан-Мишина лоза заувек угасила.
Симбол части и образа српске војске: ЈНА се повукла, а Војвода са Бобана је остао да брани Србе! (ВИДЕО)
СРБИ СУ ИМАЛИ НАЈЈАЧУ ЈЕДИНИЦУ ЕВРОПЕ! Наши коњаници су ГАЗИЛИ СВАКОГ НЕПРИЈАТЕЉА - од ТУРАКА ДО ФРАНЦУЗА
"Ја не служим краљеве, нити политичарима држим скуте" - На данашњи дан рођен је легендарни српски војсковођа ЖИВОЈИН МИШИЋ (ВИДЕО)
Знате ли зашто је манастир Жича ЦРВЕНЕ БОЈЕ? Један је од ретких који тако изгледају, а одговор се крије у 13. веку
НАЈВЕЋА МИСТЕРИЈА ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА! Калабићева смрт и ДАЉЕ ЕНИГМА - убила га ОЗНА или је ПРОМЕНИО ИДЕНТИТЕТ?