Дан када је небо горело: Данас свет обележава 24 године од пада кула близнакиња - тренутак који је завио планету у црно
Сједињене Америчке Државе, али и цео свет данас обележава 24 година од бомбашких напада на Њујорк и Вашингтон.
Америка никад неће заборавити овај датум када је живот изгубило 3.000 људи.
Људи широм земље се присећају жртава и одају почаст херојиским припадницима хитних служби, који су тог дана дали своје животе спашавајући друге.
Терористи Ал Каиде су нападе извршили отмицом четири авиона. Два су ударила у Светски трговински центар, трећи у Пентагон, а четврти се срушио у Пенсилванији након што су се путници лета “Јунајтед 93” побунили против отмичара.
Тог данас је 2.997 људи умрло, највише њих у рушењу кула близнакиња Светског трговинског центра у Њујорку, док су други настрадали у нападу на Пентагон и у авиону који се срушио у Пенсилванији.
Хиљаде људи је повређено, а данас, годинама касније, хиљаде људи је и даље болесно, а многи су и умрли од последица удисања отровне прашине на местима отпада.
Након напада САД су званично покренуле рат против тероризма и притисак на Авганистан ради свргавања талибана који су одбили захтев те земље да протерају вођу Ал Каиде Осаму бин Ладена.
Бин Ладен је одговорност за напад 11. септембра преузео 2004. године, а као мотив напада навео је подршку Израелу и присуство америчке војске у Ираку и Саудијској Арабији.
Командоси америчке војске извели су у пролеће 2011. године препад на једно имање у Пакистану где се крио Осама бин Ладен, оптужен да је одговоран за терористичке нападе на САД и ликвидирале га, о чему је тадашњи амерички председник Барак Обама известио нацију и цео свет.
Овај највећи терористички напад свих времена бацио је велику сенку на амерички живот из којег нација тек треба у потпуности да изађе, а промене су се, између осталог, догодиле у трансформисање авио собраћаја.
Јер уласком 19 терориста у авионе на комерцијалним линијама показало је да авио-компанијама безбедност није био приоритет.
Америка је показала рањивост и потпуно се променила. Донети су бројни закони о појачавању безбедности на јавним местима и контролисању људи који улазе у државу.
Међутим, ови догађаји су имали и велики утицај на цео свет а не само на САД.
Напади 11. септембра потпуно су променили први мандат председника Џорџа В. Буша и довели до онога што је назвао Глобалним ратом против тероризма. Тад су САД извршиле инвазију на Авганистан у намери да се боре против Ал Каиде и сруше талибански режим који је подржавао ову терористичку организацију, коју је предводио Осама бин Ладен.
Данас је у тој земљи слика потпуно другачија, јер су се amrričke трупе повукле а талибани преузели власт у Авганистану у потпуности. Рат у Авганистану је и најдужи рат који су водиле САД, и њему је коначно дошао крај.
И данас постоји много теорија о томе ко је заправо крив за нападе 11. септембра. Постоје наводни докази о томе да су неки саудијски званичници били умешани и да су подржавали терористе, али САД никада нису оптужиле Саудијску Арабију, а ти наводни докази никада нису објављени.
Осим тога, бројне су и теорије завера које говоре о томе да су саме америчке власти извеле напад, жртвујући своје грађане како би имале изговор за нападе на Авганистан и Ирак.
Чишћење простора око Светског трговинског центра трајало је годину дана, као и поправка Пентагона, а штета је процењена на око 10 милијарди долара.
Изградња новог трговинског центра почела је 1. новембра 2006. године, а нова кула је отворена крајем 2014., а на том месту направљени су и бројни меморијали.
Ко је био "Човек у паду"?
У годинама после најсмртоноснијег напада на америчком тлу, медији су покушавали да одгонетну ко је човек чији су последњи тренуци живота забележени објективом Ричарда Друа.
Тело никада није пронађено, самим тим ни идентификовано, али бројне теорије су кружиле.
Репортер канадског листа “The Глобе анд Mail” својевремено је тврдио да је реч о Норберту Хернандезу, посластичару запосленом у кафићу на 106. спрату Северне куле. У почетку и Хернандезова породица тврдила је да је он на фотографији, међутим након датаљнијег прегледа одеће “Човека у паду” одустали су од својих тврдњи.
Али иако се чини да се одећа и опис Џонатана Брилеиа подударају са оним се види на фотографији „Човек у паду“, нико са сигурношћу не може рећи да ли је то он. Чак ни њему блиски људи нису сигурни шта је обукао тог дана. Тог 11. септембра 2001. године пољубио је супругу док је још спавала и отишао рано на посао.
Симболичан скок у смрт
Данас, две деценије касније, фотографија „Човек у паду“ представља много више од судбине само једног човека. Она је заправо симбол страдања и представља све оне који су 11. септембра одлучили да скоче пре него што страдају у урушавању зграде или изгоре у пламену.
То је и разлог због којег Ричард Дру никада није зажалио што је снимио ову фотогарфију.
- Никада нисам зажалио што сам усликао ту фотографију. То је једна од ретких фотографија које приказују како неко умире тог дана. Већина приказује уништавање кула, али не и бол људи - рекао је.
- То је јако тиха фотографија. Није насилна као све остале фотографије несрећа. Нема крви, нико није упуцан - додао је.
О човеку чије је последње тренутке забележио данас размишља као о "непознатом војнику".
- Волим да о њему размишљам као о непознатом војнику. Нека представља све који су тог дана имали такву судбину - рекао је Дру.