Dan kada je nebo gorelo: Danas svet obeležava 24 godine od pada kula bliznakinja - trenutak koji je zavio planetu u crno

Amerika nikad neće zaboraviti ovaj datum kada je život izgubilo 3.000 ljudi. 

Ljudi širom zemlje se prisećaju žrtava i odaju počast herojiskim pripadnicima hitnih službi, koji su tog dana dali svoje živote spašavajući druge.

Teroristi Al Kaide su napade izvršili otmicom četiri aviona. Dva su udarila u Svetski trgovinski centar, treći u Pentagon, a četvrti se srušio u Pensilvaniji nakon što su se putnici leta “Junajted 93” pobunili protiv otmičara.

Tog danas je 2.997 ljudi umrlo, najviše njih u rušenju kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, dok su drugi nastradali u napadu na Pentagon i u avionu koji se srušio u Pensilvaniji.

Hiljade ljudi je povređeno, a danas, godinama kasnije, hiljade ljudi je i dalje bolesno, a mnogi su i umrli od posledica udisanja otrovne prašine na mestima otpada.

Nakon napada SAD su zvanično pokrenule rat protiv terorizma i pritisak na Avganistan radi svrgavanja talibana koji su odbili zahtev te zemlje da proteraju vođu Al Kaide Osamu bin Ladena.

Bin Laden je odgovornost za napad 11. septembra preuzeo 2004. godine, a kao motiv napada naveo je podršku Izraelu i prisustvo američke vojske u Iraku i Saudijskoj Arabiji.

Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je tadašnji američki predsednik Barak Obama izvestio naciju i ceo svet.

Ovaj najveći teroristički napad svih vremena bacio je veliku senku na američki život iz kojeg nacija tek treba u potpunosti da izađe, a promene su se, između ostalog, dogodile u transformisanje avio sobraćaja.

Jer ulaskom 19 terorista u avione na komercijalnim linijama pokazalo je da avio-kompanijama bezbednost nije bio prioritet.

Amerika je pokazala ranjivost i potpuno se promenila. Doneti su brojni zakoni o pojačavanju bezbednosti na javnim mestima i kontrolisanju ljudi koji ulaze u državu.

Međutim, ovi događaji su imali i veliki uticaj na ceo svet a ne samo na SAD.

Napadi 11. septembra potpuno su promenili prvi mandat predsednika Džordža V. Buša i doveli do onoga što je nazvao Globalnim ratom protiv terorizma. Tad su SAD izvršile invaziju na Avganistan u nameri da se bore protiv Al Kaide i sruše talibanski režim koji je podržavao ovu terorističku organizaciju, koju je predvodio Osama bin Laden.

Danas je u toj zemlji slika potpuno drugačija, jer su se amrričke trupe povukle a talibani preuzeli vlast u Avganistanu u potpunosti. Rat u Avganistanu je i najduži rat koji su vodile SAD, i njemu je konačno došao kraj.

I danas postoji mnogo teorija o tome ko je zapravo kriv za napade 11. septembra. Postoje navodni dokazi o tome da su neki saudijski zvaničnici bili umešani i da su podržavali teroriste, ali SAD nikada nisu optužile Saudijsku Arabiju, a ti navodni dokazi nikada nisu objavljeni.

Osim toga, brojne su i teorije zavera koje govore o tome da su same američke vlasti izvele napad, žrtvujući svoje građane kako bi imale izgovor za napade na Avganistan i Irak.

Čišćenje prostora oko Svetskog trgovinskog centra trajalo je godinu dana, kao i popravka Pentagona, a šteta je procenjena na oko 10 milijardi dolara.

Izgradnja novog trgovinskog centra počela je 1. novembra 2006. godine, a nova kula je otvorena krajem 2014., a na tom mestu napravljeni su i brojni memorijali.

Ko je bio "Čovek u padu"?

U godinama posle najsmrtonosnijeg napada na američkom tlu, mediji su pokušavali da odgonetnu ko je čovek čiji su poslednji trenuci života zabeleženi objektivom Ričarda Drua.

Telo nikada nije pronađeno, samim tim ni identifikovano, ali brojne teorije su kružile.

Reporter kanadskog lista “The Globe and Mail” svojevremeno je tvrdio da je reč o Norbertu Hernandezu, poslastičaru zaposlenom u kafiću na 106. spratu Severne kule. U početku i Hernandezova porodica tvrdila je da je on na fotografiji, međutim nakon dataljnijeg pregleda odeće “Čoveka u padu” odustali su od svojih tvrdnji.

Ali iako se čini da se odeća i opis Džonatana Brileia podudaraju sa onim se vidi na fotografiji „Čovek u padu“, niko sa sigurnošću ne može reći da li je to on. Čak ni njemu bliski ljudi nisu sigurni šta je obukao tog dana. Tog 11. septembra 2001. godine poljubio je suprugu dok je još spavala i otišao rano na posao.

Simboličan skok u smrt

Danas, dve decenije kasnije, fotografija „Čovek u padu“ predstavlja mnogo više od sudbine samo jednog čoveka. Ona je zapravo simbol stradanja i predstavlja sve one koji su 11. septembra odlučili da skoče pre nego što stradaju u urušavanju zgrade ili izgore u plamenu.

To je i razlog zbog kojeg Ričard Dru nikada nije zažalio što je snimio ovu fotogarfiju.

- Nikada nisam zažalio što sam uslikao tu fotografiju. To je jedna od retkih fotografija koje prikazuju kako neko umire tog dana. Većina prikazuje uništavanje kula, ali ne i bol ljudi - rekao je.

- To je jako tiha fotografija. Nije nasilna kao sve ostale fotografije nesreća. Nema krvi, niko nije upucan - dodao je.

O čoveku čije je poslednje trenutke zabeležio danas razmišlja kao o "nepoznatom vojniku".

- Volim da o njemu razmišljam kao o nepoznatom vojniku. Neka predstavlja sve koji su tog dana imali takvu sudbinu - rekao je Dru.