Фирме које су настале у Краљевини Југославији, а преживеле век: Памте краљеве, ратове и промене система
У периоду између два светска рата, док се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевина Југославија) суочавала с политичким тензијама, економском нестабилношћу и друштвеним превирањима, у привреди су се полако формирали темељи домаће индустрије.
Упркос бројним изазовима, поједине фирме основане у том периоду опстале су и деценијама касније, а неке од њих и данас послују или су остале запамћене као симболи своје епохе.
Шипад (Сарајево)
Дрвна индустрија Шипад развила се у водећег произвођача и извозника у региону. Иако је основан крајем 19. века, у међуратном периоду Шипад је доживео највећи успон – поседовао је огромне шумске комплексе, сопствену железницу и извозну мрежу широм Европе. Био је пример како сировинска основа може постати озбиљна привредна грана.
Гоша (Смедеревска Паланка)
Фабрика вагона и металних конструкција основана 1923. године, Гоша је представљала индустријски потенцијал тадашње Србије. Производила је железничке вагоне, мостове и друге тешке металне конструкције и била је значајна за модернизацију саобраћаја.
Краш (Загреб)
Претеча данашњег Краша била је загребачка фабрика „Унион“, основана 1911. године, али је током 1920-их и 1930-их доживела експанзију. Производила је чоколаду, бомбоне и друге кондиторске производе, а уједињењем с још неколико мањих фабрика, створена је основа за оно што ће касније постати један од најпознатијих прехрамбених брендова у Југославији.
Застава оружје (Крагујевац)
Иако потиче још из времена кнежевине, Застава оружје је у међуратном периоду постала централна фабрика за снабдевање војске Краљевине Југославије. Производила је пушке и друго пешадијско наоружање по лиценцама најпознатијих европских произвођача, а касније ће бити темељ домаће наменске индустрије.
Београдска задруга (Београд)
Једна од најзначајнијих финансијских институција тог времена, Београдска задруга је била важан ослонац за привредни развој, инфраструктурне пројекте и трговину. Импресивна зграда Задруге у центру Београда и данас сведочи о значају који је та институција имала у међуратном периоду.
Бегеј (Зрењанин)
Фабрика шешира Бегеј била је позната по производњи квалитетне мушке и женске галантерије. У времену када је шешир био обавезни део гардеробе, Бегеј је снабдевао тржиште широм Краљевине, али и шире.
МИЛО – Милош Обилић (Земун)
Фабрика коже и обуће из Земуна производила је војну и радничку обућу, познату по издржљивости. Била је један од кључних снабдевача војске, али и цивила, у времену када су домаћи производи били од стратешког значаја.
Ове фирме настале у сложеном и изазовном историјском тренутку, показале су да је чак и у временима политичке и економске несигурности могуће градити стабилне и дуготрајне привредне системе. Многе од њих оставиле су снажан печат, не само у привреди Краљевине СХС, већ и у каснијим деценијама југословенског и српског друштва
