ОН ЈЕ БИО ПРВА ЖРТВА ВОЖДОВЕ ПРЕКЕ НАРАВИ: Лично га је обесио па сестрама данима БРАНИО да га скину са вешала
Прва жртва Карађорђеве преке нарави и тешког карактера био је његов отац Петар.
Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и један од највећих јунака у српској историји, поред бројних врлина, имао је и мане. Неке од њих су државу, али и људе у његовом непосредном окружењу коштале много. Србију - битака и јунака. Људе - глава.
Ипак, о томе се нерадо говори.
Откривамо производе и брендове које смо највише куповали online у 2021. години
ЈЕЗИВА СУДБИНА КРАЉЕВСКЕ ПОРОДИЦЕ: Славили Светог Климента, а због једне трагичне приче Петар је променио КРСНО ИМЕ
ОД СОЦИЈАЛИСТЕ ДО КОНЗЕРВАТИВЦА: Како је политички живот Николе Пашића био ПУН ОБРТА
НОСИЛАЦ ПРИЗНАЊА "ХЕРОЈ ЋУТАЊА": Жена која је бранила Србију и њен народ свим силама
Прва жртва Карађорђеве преке нарави и тешког карактера био је његов отац Петар. Њега је вожд убио у Срему, где је породица у то време живела побегавши од Турака.– Срби избегавају да пишу и нерадо причају о томе, јер се то не уклапа у каснији мит који је настао о Карађорђу. Постојали су чак историчари који су тврдили да је реч била о очуху, а не о оцу, као да би то оправдало сам чин – каже за Dnevno.rs Добрица Јовичић, историчар из Смедерева. Он објашњава да је скоро сигурно била реч о Карађорђевом оцу јер догађај помињу неки извори из тог времена.
Петар је наводно хтео да се врати у Србију, а Карађорђе је то сматрао повредом части и великом срамотом. Прича каже да је на одласку пуцао оцу у леђа, а да је овога дотукао неко из Карађорђеве пратње. Постоји и верзија по којој Карађорђе није лично учествовао у убиству, већ га је само наредио. По повратку у Србију, 1796. године, вожд се исповедио и замолио за опроштај, који је од цркве добио. Како било, ако овде и постоје историјске недоумице, ствар око једног другог "породичног" убиства сасвим је јасна – Карађорђе је 1806. године убио брата Маринка.
Усред Првог српског устанка до Карађорђа је стигла вест о томе да његов брат напада девојке по Тополи. Вожда је ухватио неконтролисан напад беса. Отишао је кући, претукао брата и лично га обесио. Потом је сестрама данима бранио да Маринка скину и достојно сахране. Од Карађорђеве преке нарави страдао је велки број српских војсковођа оног времена.
- Вођа Првог српског устанка је био суров човек. Са данашњег становишта, могло би се рећи да је био и психички поремећен. Убијао је без суда и суђења, у афекту и бесу. Сигурно је 90 одсто људи који су убијени овако или за које је он наредио да буду убијени заправо смакнуто без ваљаног разлога, зато што су се у том тренутку замерили вожду - објашњава историчар Јовичић.
Карађорђе је тако на скупштини кнезова и војвода убио свог првог политичког противника - кнеза Теодосија Марићевића, који му је противречио. Вођа Срба је то протумачио као покушај отимања власти. Савременици пишу да је вожд често западао у чудно расположење и ћутњу која би трајала данима. Када би коначно проговорио, урлао би у јарости и батинама решавао спорове.
- Убијао је људе у тренутку, углавном уз опаску 'по душа те'. Тиме би означавао да та смрти иде 'њему на душу - каже Јовичић.
Тешку Карађорђеву руку осетиле су војводе поп Лука Лазаревић и Младен Миловановић кога је Карађорђе брутално претукао и потом пуцао у њега док је овај лежао на земљи.
- Срби не причају о овоме јер би то бацило сенку на све што је Карађорђе урадио као војсковођа и устаник. Ја о томе не предајем ђацима у школи, а тога нема ни у уџбеницима. Било шта негативно о њему наружило би мит који се вековима стварао - закључује Добрица Јовичић.
Треба додати и неколико епизода из живота срског вожда које бележи српска белетристика. Бошко Петровић, наиме, у свом ремек-делу, роману "Певач", такође пише како је Карађорђе био преке нарави, илуструјући то епизодом у којој вођа Првог српског устанка одсеца пенис једном српском дечаку. Историја ће га запамтити као великог војсковођу и борца за слободу Срба, али је чињеница да је Карађорђе имао своју и те како мрачну страну.
Иначе, Карађорђе Петровић је био горостас висок преко два метра. Међутим, глас није одговарао овој импозантној појави. Савременици су записали да је имао висок, танушан и необично пискав глас.
- Можда је Карађорђе некада и имао јак глас, али је он пропао од ракије коју је стално пио. Вук Караџић је записао колико су Руси били одушевљени Карађорђевом појавом и разочарани његовим гласом који му уопште није приличио - прича историчар Добрица Јовичић. Он каже да је могуће да у овоме вероватно лежи и део објашњења вождовог преког карактера и чињенице зашто је стално викао.