Како је руски царски конзул СПАСИО ПРОСЛАВУ СВЕТОГ САВЕ: Споменик на Новом гробљу чува причу о једном изузетном официру и дипломати
Руски конзул Виктор Феодорович Машков био је велики пријатељ српског народа, те је био један од омиљених руских конзула посебно на Српском Југу, али и у целој Србији.
Београдско Ново гробље крије занимљиве историјске приче, па није ни чудо што се и на оваквом месту повремено организују туристичке туре. Корз један споменик и гроб, доносимо једну од таквих прича. Реч је о изузетној, а код нас мало познатој личности: руском царском конзулу у Скопљу, Виктору Машкову (1898-1903).
ОЗБИЉАН ПОСТКОВИД СИНДРОМ ПУНИ ЧЕКАОНИЦЕ ОРДИНАЦИЈА: Др Милошевич открио како се лечи и која категорија је најугроженија
СВЕ ЈЕ ИЗВЕСНИЈЕ - БИЋЕ ТРЕЋЕ ДОЗЕ ВАКЦИНЕ ПРОТИВ КОРОНЕ "Донећемо одлуку на време, да сви буду мирни"
ПОДНО ОВЧАРА КРИЈЕ СЕ ПРАВО БЛАГО! Бањски поток одузима дах, тиркизна вода лепша него на Карибима (ФОТО)
Руски конзул Виктор Феодорович Машков био је велики пријатељ српског народа, те је био један од омиљених руских конзула посебно на Српском Југу, али и у целој Србији.
Зашто? Зато што се Виктор Машкин борио за заштиту српских националних права и што је још важније, проникао је у менталитет народа са тог простора. Многе Србе спасао је тамнице и робовања, помогао је да опстану многе српске школе и да се одрже српске народне свечаности.
Често је лично спасавао српске жене и децу да их Турци не туку и одводе у затвор. Захваљујући њему отворене су многе српске школе у Велесу, Тетову и другим местима, као што се изборио да српски професори предају у тим школама не прелазећи у турско поданство.
Био је искрено уверен да је Јужна Србија, нарочито Повадарје, колевка Срба чиме је извео преокрет у руској дипломатији. Исправио је многе грешке руске дипломатиједруге половине XIX века, као и лошу слику јавности о српском становништву.
Официр, дипломата и џентлмен
У раној младости био је официр, али цео свој живот се бавио новинарством. Био је унутрашњи члан руског листа „Ново Време“, као и његов спољни коресподент. Његови чланци су веома рано привукли пажњу руског Министарства спољних послова и Азијатски департман му је понудио место руског конзуларног представника у Багдаду.
Од тада је почео успон његове дипломатске каријере. Био је дугогодишњи конзул, а након тога и генерални конзул у Багдаду, Абисинији, Персији, Битлису и Скопљу.
Као изузетно способан дипломата послат је у Скопље, у периоду када се ондашњи српски народ борио са Васељенском Патријаршијом да би добио свог српског Митрополита.
Борбе српског народа водиле су се и за отварање српских школа, као и против бугарске пропаганде, а једини ослонац у том периоду видели су у руском конзулу.
Како је Машков спасио прославу Светог Саве
Велики чин Виктора Машкова, забележен у свести српског народа десио се 1902. године када је дошла је забрана прославе Светог Саве. Тог 26. јануара, Виктор Машков је до четири сата ујутро остао са нашим конзуларним представником телеграфишући у Цариград руској Амбасади и одлазећи неколико пута валипаши да интервенише код Порте да се ова наредба оповргне.
Одобрење је стигло у пет сати ујутро, а народ је већ у шест сати био спреман за службу и народну и школску прославу на којој певало Ускликнимо с љубављу.
Машков је био један од ретких страних посланика који је на коњу пропутовао најопасније делове од Скопља до Скадра, водећи при томе детаљне извештаје о лошем стању у коме се налазио српски живаљ.
Након убиства Шчербине, руског конзула у Косовској Митровици, који је убијен од стране арнаута, ситуација је била пред избијањем сукоба. Машков је послат у Косовску Митровицу да смири ситуацију, поред свега тога свој велики допринос дао је извештајима које је слао у Петроград и којима је исправио многе грешке руске дипломатије друге половине XIX века, као и лошу слику јавности о српском становништву.
Скромна сахрана - достојанствен испраћај
Виктор Машков је преминуо 3. новембра 1932. године у Београду. Његово тело је пре погреба било изложено у руској цркви на Старом (ташмајданском) гробљу. После опела погребна поворка је Булеваром краља Александра допратила Машкова на његово последње коначиште, до скромног гробног места у руској парцели код Иверске капеле.
Али, Машков је својим заслугама покренуо Србе из Јужне Србије. На иницијативу Одбора захвалних Срба из Јужне Србије, посмртни остаци Виктора Машкова су 12. новембра 1933. године, у десет сати ујутру, пренети у гробницу над којом је подигнут скроман, али достојанствен споменик. Озидану гробницу поклонила је Београдска Општина на лепом месту и почетку новоформиране 78 парцеле.
ЈКП "Погребне услуге" је у знак сећања на Виктора Машкова и обележавање блиских српско – руских веза обновило споменик незаборављеног руског конзула Виктора Машкова на Новом гробљу у Београду.