КАКО СУ РОМИ У НИШУ НАДМУДРИЛИ НАЦИСТЕ: Прешли у ислам, па јавили за гробове Србима и Јеврејима

Холокауст / Извор: Профимедиа

У част око 1.200.000 Рома, колико се процењује да их је широм Европе страдало од руке нациста, установљен је Међународни дан сећања на ромске жрве.

Пхабол лампа, пхабол лампа, ко нишко логори, пхабол лампа даје мори, ко нишко логори - Гори лампа, гори лампа али ми не светли, пали је моја мајка, али ми не светли - у речима ове песме коју је један логораш написао на пакли цигарета, описана је патња нишких Рома који су током Другог светског рата били заточени у злогласном концентрационом логору на Црвеном Крсту.

Велики конвој хуманости стигао и у западну Србију – До сада најозбиљнија донација за Општу болницу Ваљево

Знате ли ко је био БОГДАН ТЕРЗИЋ? Прешао је Албанију пешке, а Немци га СТРЕЉАЛИ НА КУЋНОМ ПРАГУ (ФОТО)

ДАЈТЕ МИ ЗАТРОВАНЕ МЕТКЕ ЗА ПАВЕЛИЋА: Списи тајних служби откривају мотив Јововића за атентат на ВОЂУ УСТАША

У част око 1.200.000 Рома, колико се процењује да их је широм Европе страдало од руке нациста, установљен је Међународни дан сећања на ромске жрве. Он се обележава 2. августа у спомен на 2.897 Рома који су тог дана 1944. године убијени у злогласном концентрационом логору Аушвиц - Биркенау.

Прогона и убијања није била поштеђена ни веома бројна ромска заједница у Нишу али су захваљујући њиховој домишљатости и пријатељству са већинским српским становништвом, избегнуте много веће жртве.

Како сведочи Нишлија Осман Балић, један од лидера ромске заједнице у Србији, захваљујући пријатељству његовог прадеде и председника владе до слома Југославије Драгише Цветковића, који му је дао лукав савет, спасено је много нишких Рома.

- Мој прадеда Осман Балић пријатељевао је са Цветковићем, који нам је био и комшија јер су моји имали кућу у Улици Јована Ристића а он је становао у Козарачкој. Такође, у Влади Драгише Цветковића два Рома су били посланици а мој прадеда је био његов лобиста. Видевши шта нам се спрема, прадеда је отишао код њега и молио га да покуша да заштити Роме од Немаца. Цветковић га је посаветовао да се обрати Џематској заједници те да нишки Роми пређу у ислам, јер су Немци били пријатељски расположени према припадницима ове вероисповести. То су и урадили, прадеда је отишао у команду града, разговарао са Немцима и објаснио је да су нишки Роми муслимани и тако су се спасили, па у Нишу није било тако великог погрома - прича Балић.

Како истиче, то не значи да су Роми прошли без жртава, напротив, многи су завршили у логору а затим на стратишту на брду Бубањ.

- Атентат на немачке официре у хотелу "Парк" 2. августа 1941. године, када је Александар Војиновић бацио бомбу на немачке официре, довео је до стравичне одмазде. По принципу 100 за једног, похапшени су и Срби и Роми, и одведени у Специјалну полицију а одатле у логор па на стрељање - каже Балић.

Истиче да су Срби покушавали да спасу своје комшије ромске националности, те да је један лекар прибегао лукавству што је једно време Немце заиста држало подаље од ромске махале.

- Тај доктор је на улазу у насеље Сточни Трг ставио таблу са натписом "тифус“. Немци су се плашили заразе и дуго су заобилазили махалу - прича Балић.

Небојша Озимић, виши кустос и историчар у Народном музеју у Нишу каже да су Роми заслужни за спас стотину људи који су 12. фебруара 1942. побегли из логора на "Црвени Крст".

- Роми су са Србима и Јеврејима лепо живели, окупатор им је био заједнички непријатељ, нико није био сигуран да ће преживети. У првим данима рата, многи Роми су били стрељани или вешани. Када су прешли у ислам, на неки начин су их амнестирали, али су им поверили да раде најтеже послове, укључујући и копање рака на Бубњу за људе који ће бити стрељани. Почетком 1942. године, када им је наређено да ископају велики број гробова, схватили су да се спрема масовно стрељање па су о томе обавестили логораше што је довело до пробоја логора и спаса многих осуђених на смрт - објашњава Озимић.

Каже да су Роми активно учествовали и пружању отпора Немцима.

- Велики број Рома се придружио што партизанима, што припадницима југословенске војске у отаџбини и борио се против Немаца - додаје Озимић.

Колико је заиста Рома страдало у злогласном логору до данас се тачно не зна, јер су Немци приликом повлачења спалили архиву, што су радили свуда како би прикрили своје злочине. На основу реконструкције докумената и догађаја током овог страшног периода, Народни музеј је дошао до податка да је за време окупације око 500 Рома прошло кроз кроз капије логора, док је стрељано и умрло њих 160 а још 30 страдало у интернацији.

Живјело наше мило Српство! Писмо унуку Александру: Мудре речи црногорског краља Николе пред почетак Великог рата