ЛЕПА РАДИЋ ИМАЛА ЈЕ САМО 17 ГОДИНА КАДА СУ ЈЕ НЕМЦИ ОБЕСИЛИ: Ово је викнула пред смрт! (ФОТО/ВИДЕО)
Како је она била једина наоружана са једном пушком, жене су јој говориле да баци пушку и скине униформу, како би се на тај начин спасла, али је она то одбила позивајући народ да се не предаје и да се ако треба бори и голим рукама.
Лепа Радић (Гашница, код Босанске Градишке, 19. децембар 1925 - Босанска Крупа, 11. фебруар 1943) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Заједно са старијом сестром Даром одрасла је у селу Бистрици, где су завршиле основну школу. Средњу женску стручну школу завршила је у Босанској Градишки, а од краја школовања до почетка Другог светског рата живела је са родитељима у Гашници. Преко стрица Владете, након окупације Југославије 1941. се укључила у припреме оружаног устанка на Козари.
Искусите ЈЕДИНСТВЕНИ доживљај ГРЧКЕ уз невероватне ПОПУСТЕ
У Србији постоји неоткривено благо: Историчари дошли до невероватног открића!
НЕВЕРОВАТНА СУДБИНА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ НАУЧНИКА: Био је неподобан и краљу и Титу!
У лето 1941. четворо чланова њене породице - отац Свето, стричеви Војо и Владета и стрина Јованка - отишли су у партизане. Заједно са преосталим члановима породице, почетком децембра била је ухапшена и спроведена у Градишку. Након двадесетак дана, пуштена је на слободу и тада је отишла у партизане.
Ступила је у Други крајишки партизански одред, под командом доктора Младена Стојановића. Најпре је похађала медицински курс и бринула о партизанским рањеницима, а потом била борац у Грбовачкој партизанској чети. Током марта и априла 1942. похађала је партијски курс након кога је била примљена у чланство Комунистичке партије (КПЈ).
Њен политички рад прекинула је офанзива на Козару, након које је прешла у Подгрмеч, где је деловала као члан Општинског комитета КПЈ за Средњи Дубовик. Активно је радила на стварању првих организација Уједињене антифашистичке омладине и Антифашистог фронта жена.
Када је крајем јануара 1943. отпочела операција "Вајс И", која представља први део Четврте непријатељске офанзиве и која је захватила подручје Like, Кордуна, Баније и западне Босне, Лепа Радић је била члан Штаба за евакуацију становништва, рањеника, хране и стоке на подручју општине Средњи Дубовик. Организовала је збегове, који су се приликом борби између партизана и окупаторско-квинслишких снага, морале повући на Грмеч.
Приликом евакуације народа, Лепа је као политички радник храбрила људе и уверавала их да ће партизанске снаге успети да зауставе надмоћније непријатељске снаге и на тај начин спасити рањенике и избеглице. Када су колоне избеглица прелазиле цесту у селу Јасеница, у подножју Грмеча, немачка авијација је отпочела са бомбардовањем колоне и тада је наступила велика паника. Заједно са групом другова, Лепа је успела да смири метеж и узбуну и настави са евакуацијом.
Након доласка на Грмеч, Лепа је као члан Штаба, обилазила раштркане групе људи и разговарала са људима, покушавајући да им у тим тешким данима пружи некакву наду и охрабри их. Када су се окупаторско-квинслишке снаге све више приближиле Грмечу, добровољно се пријавила да ступи у Другу крајишку ударну бригаду, како би као борац непосредно учествовала у одбрани евакусаног народа.
На састанку Окружног комитета КПЈ, наређено јој је да остане на Грмечу и обилази збегове, делујући и даље као члан Штаба за евакуацију. Тада је дат савет да се збегови разбију у мање групе, како би се избегле веће жртве, јер су непријатељске снаге у току офанзиве вршиле злочине над становништвом у подгрмечким селима. У најкритичнијој фази одбране Грмеча, чланови Штаба су се поделили и свако је узео бригу о по једном збегу.
Лепа је тада преузела бригу о збегу који је бројао 150 људи, углавном стараца, жена и деце.
Према Грмечу, који су браниле Друга крајишка и Пета козарачка ударна бригада, наступале су следеће немачке снаге - јединице из састава немачке 717. ловачке дивизије из правца Санског Моста, јединице из састава 369. пешадијске дивизије из правца Босанске Крупе и јединице из састава 7. SS дивизије из правца Босанског Петровца. Продором немачке 369. "вражје" дивизије од Босанске Крупе према Бенаковцу и спајањем са деловима 717. ловачке дивизије, као и продором 7. SS дивизије, завршено је окружење планине Грмеч, на којој се тада налазило око 15.000 избеглица.
Након окружења, ове јединице су у више колона прошле кроз планину, вршећи масакр над народом затеченом у збеговима. На разне начине, на Грмечу је тада убијено 3.370 људи, 1.722 је одведено у концентрационе логоре, а 1.256 је промрзло и умрло од зиме. Партизанске снаге, које су браниле Грмеч, успеле су да се између 11. и 13. фебруара, уз велике напоре пробију из окружења северно од комуникације Сански Мост - Босанска Крупа.
Предвече 8. фебруара 1943. припадници 369. "вражје" дивизије су изнад села Праштали, недалеко од Лушци Паланке, изненада опколиле и заробиле збег народа који је предводила Лепа Радић. Како је она била једина наоружана са једном пушком, жене су јој говориле да баци пушку и скине униформу, како би се на тај начин спасла, али је она то одбила позивајући народ да се не предаје и да се ако треба бори и голим рукама.
Након што је испуцала неколико последњих метака, Лепа је била савладана од неколико војника и везана, након чега је заједно са људима из заробљених збегова поведена у Босанску Крупу. Пошто се успут опирала и говорила да њу убију, а да народ није ништа крив, била је ударана кундацима пушака. Када је доведена у Крупу, приликом одвођења у зграду команде, позивала је окупљене избеглице да се боре и клицала је партизанима и Црвеној армији.
Након три дана мучења у Босанској Крупи, пошто је одбила да открије ко се још од партизанских сарадника налази међу народом похватаном на Грмечу, изведена је пред преки суд и осуђена на смрт. Колима је 11. фебруара 1943. доведена до једног багрема, који се налазио између тунела и железничке станице у Босанској Крупи, где је тада била велика маса избеглица.
Заједно са њом, доведена је омладинка Фадила Махић, али она није била тада обешена. Са рукама везаним телефонским каблом, без ципела, само у вуненим чарапама, исцрпљена и изнемогла, али поносна и храбра Лепа Радић је доведена до багрема, на коме су се налазила вешала. Међу окупљеним немачким војницима, био је велики број фолксдојчера из Војводине, који су добро знали српски језик, па су јој пре извршења казне понудили живот уколико каже ко су руководиоци и комунисти међу заробљеним народом.
Лепа им је одговорила: "Ја нисам издајник свога народа. Они ће се сами открити кад буду уништавали зликовце као што сте ви!".
Након што су је попели на један дрвени сандук за муницију, Лепа се обратила окупљеном народу, позивајући га у борби и узвикујући антифашистичке пароле, али је њено даље излагање прекинуло затезање омче. Након вешања, њено тело је још четири-пет дана висило на дрвету.
Истог дана када је обешена, SS пуковник Аугуст Šmithuber, командант 14. пука 7. SS дивизије, од својих потчињених је добио извештај у коме је између осталог писало - Бандиткиња, обешена у Босанској Крупи, показала невиђени инат.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, Лепа Радић је 20. децембра 1951. године за истакнути беспримерни хероизам у борби против народних непријатеља постхумно проглашена за народног хероја Југославије. Истог дана за народне хероје је проглашено још четрнаест погинулих партизанки, међу којима су биле Вахида Маглајлић, из Бањалуке и Равијојла Јанковић, са Илиџе.
Лепа је са својих седамнаест година најмлађи народни херој из Поткозарја, а до проглашења Милке Боснић (1928—1944) за народног хероја, 1974. године, Лепа је уз Бошка Буху (1926—1943) била један он најмлађих народних хероја у СФР Југославији.
МИСТЕРИЈА ДУГА ШЕСТ ВЕКОВА: Шта се крије испод Смедеревске тврђаве? (ВИДЕО)
РАСКОШНИ МАГЛИЧ: Ово је један од најлепших и најочуванијих српских средњовековних градова! (ВИДЕО)
Дан када се СРПСКА ЗАСТАВА вијорила на БЕЛОЈ КУЋИ: Преседан у историји дипломатије! (ВИДЕО)
ПО ДЕЛИМА ВЕЛИКИ, ПО ДУШИ СКРОМАН: Војвода Путник никад није носио одликовања – ево због чега! (ВИДЕО)
ВАТИКАН ОТВАРА АРХИВЕ: Креће истрага о "пацовским каналима" (ВИДЕО)