Почаст јунацима са Цера, Мачковог камена и Колубаре: Венац Скупштине Србије положен на српско војничко гробље у Улму
Делегација Скупштине Србије, коју чине народни посланици Душан Марић, председник Парламентарног форума Република Србија - Република Српска и Драган Станојевић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, данас је полагањем цвећа и паљењем свећа одала почаст војницима и официрима Војске Краљевине Србије који почивају на српском војничком гробљу у Улму, у немачкој покрајини Баден - Виртемберг.
На овом гробљу, далеко од отаџбине сахрањена су 142 српска ратника, подлегла мучењу и изгладњивању у злогласном логору Куберг, од 1914. до 1919. године.
-У питању су српски ратници из Дринске, Моравске и Тимочке дивизије, који су у у биткама на Церу, Мачковом камену, Колубари, Легету, Гучеву и Сувобору пали у аустро-угарско и немачко заробљеништво. Међу овде сахрањеним жртвама има и цивила из Подриња, Поморавља и Семберије. За четири ратне године кроз логор је прошло више хиљада српских војника и цивила, који су овде довожени бродовима, Дунавом. Најмање њих 142 су уморена у логору. Срећом, њихова имена су запамћена - каже Душан Марић.
Само две године после завршетка Првог светског рата, шесторица преживелих логораша (три наредника, један поднаредник и два војника) су својим страдалим сапатницима подигли споменик.
Споменик који је осмислио вајар Карло Верле, дуг је четири а висок три метра и симболизује српског војника у униформи и са шајкачом који лежи на камену.
На споменику су на српском и немачком језику уклесане и следеће речи: Успомену ову им подигоше другови, браћа по крви и вери, српски ратни заробљеници логора Улм.
-На овом истом гробљу, недалеко од споменика српским, налази се и прелеп споменик руским ратницима, који су заробљени на ратиштима у Галицији, Украјини, Пољској и доведени да овде буду уморени. Наравно, посетили смо и вечну кућу наше руске браће и на њу положили по један цвет - каже Драган Станојевић.
Посланици Скупштине Србије су цвеће положили и на централно спомен обележје на војничком гробљу на којем почивају војници Црвене армије који су у пролеће 1945. године погинули у борбама против немачких нациста.
Споменик српским ратницима у Улму је био пао у потпуни заборав али је на његово постојање јавност подсетила Српкиња Десанка Рајхле, након што јој га је 1946. године показао њен муж Немац.
Десанка је о споменику обавестила православне свештенике из Штутгарта, који су долазили у Улм и на гробљу редовно одржавали парастосе. Након оснивања, бригу о гробљу преузела је улмска парохија.
-Био би грех говорити о српском војничком гробљу у Улму а не споменути православне свештенике Слободана Миљевића и Радмила Маринка, који су прикупљали податке о логору, мученицима који су у њему били заточени и тако њихова имена и ову страницу страдања нашег народа отимали од заборава. Захваљујући овој двојици свештеника, неке породице су тек после осам деценија сазнале где се налази вечна кућа њихових најмилијих, који су нестали у вихору Првог светског рата - истиче Марић.
