УБИСТВО ТУРСКОГ АМБАСАДОРА У БЕОГРАДУ: Догађај који је запрепастио читав свет (ФОТО)
Ово је први и једини случај међународног тероризма у нашем главном граду
Убиство Галипа Балкара, турског амбасадора у Београду, 9. марта 1983. било је први и једини случај међународног тероризма у нашем главном граду.Борбе између снага Јерменије и Азербејџана у региону Нагорно-Карабах наставиле су се, а обе стране су у тој области распоредиле тешко наоружање. Светске силе позвале су обе стране да хитно обуставе борбе и врате се преговорима, док је турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао да је Јерменија препрека миру. Турски председник позвао је "цео свет да стане уз Азербејџан у његовој борби против инвазије и бруталности", чиме је само настављена нетрпељивост између турског и јерменског народа, који вуче корене још од краја деветнаестог века, а ескалирала је геноцидом Турака над Јерменима 1915.године. Сукоб између два народа, тачније јерменских терориста, током историје прелио се и на Балкан, када је у Београду убијен Галип Балкар, амбасадор Турске у СФРЈ. Тај догађај и даље се препричава.
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА ЈЕ КАНДИДАТ ЗА НОБЕЛА БИО И ЈЕДАН СРБИН? Кладионице су му давале исте шансе као и добитницима
КО ЈЕ ЈЕДИНА ЖЕНА ЧИЈИ ЛИК КРАСИ СРПСКУ НОВЧАНИЦУ? Ово је прича о српској уметници, хероини и ратној болничарки (ФОТО)
Смрт на Булевару
Док је "мерцедес" стајао на семафору, на углу Улице генерала Жданова и Булевара револуције у Београду, возилу су притрчала двојица младића са пиштољима у рукама. Покушали су да оружјем разбију стакла, а затим су пуцали у човека на задњем седишту и у возача. Атентатори су се дали у бег, али су се Београђани вођени осећајем грађанске дужности дали у потеру за убицама. Тако је пре четврт века 9. марта 1983. године око 11 часова смртно рањен турски амбасадор Галип Балкар који је подлегао повредама неколико дана касније, док је његов возач Која Неџети рањен, а страдали су и невини грађани Београда.
Шта се заправо догодило?
Двојица јерменских атентатора, Харучион Крикор Левонијан (23) и Рафи Александер ел Бекијан (21), сачекали су тог дана, у 11 сати пре подне, код семафора на углу улице Генерала Жданова и Булевара револуције "мерцедес" турске амбасаде и, кад се упалило црвено светло, прискочили су и пуцали на амбасадора и његовог возача.
Потера за убицама
Левонијан је испалио три хица у амбасадора, а Ел Бекијан је само једним зрном погодио шофера Неџати Кају. Кад су атентатори почели да беже, за њима су потрчали грађани. За данашње прилике, овај потез суграђана је можда несхватљив, али тада је владао јак дух заједништва и, пре свега, храбрости којом су се водили. Ипак, свеснији опасности, људи би се данас можда најпре склонили од опасне ситуације.
МИСТЕРИОЗНИ НЕМАЊИЋКИ ПРСТЕН: Носио га је и краљ Александар, али када је сазнао његову причу одмах га се ОТАРАСИО
Најстарија клетва КОЈА ЈЕ БАЧЕНА НА СРПСКИ НАРОД и данас утерује страх у кости! Знате ли ко ју је изговорио?
Левонијана је покушао да задржи, хватањем око појаса, пензионисани пуковник Слободан Брајовић, а Миливоје Николић га је ухватио за руку. Терориста се, међутим, отргао и притом испалио два хица у Брајовића. Један је погодио пуковника, а други пролазницу Зорицу Золотић.
За Ел Бекијаном су потрчала тројица пролазника - студент Жељко Миливојевић, Борислав Јовановић и Срећко Бугарски. Атентатор се окренуо и са три хица у груди усмртио Миливојевића. Успео је да побегне, али је након осам сати ухапшен у Новом Саду. Амбасадор Балкар умро је два дана после атентата.
Атентатори су били држављани Либана и припадали су тајној јерменској организацији у Либану, такозваним Борцима за извршење правде због геноцида над Јерменима.
Током полицијске акције "Мадера" испоставило се да је њихов циљ био да се терористичким акцијама над турским дипломатама скрене пажња светске јавности на јерменски проблем.
Порука свету
Порука која су они хтели да упуте свету била је да је атентат освета због геноцида који су Турци извршили над јерменским народом 1915. године када је по њиховом уверењу убијено два милиона Јермена приликом протеривања са њихових вековних територија. Истицали су да је њихова борба за слободу била слична борби српског народа против Турака те су очекивали да могу да рачунају и на симпатије нашег народа.
Јерменски терористи извршили су атентат на углу данашње Ресавске улице и Булевара краља Александра. На том месту откривена је спомен-плоча у знак сећања на једину жртву тероризма на убијену у Београду.
С друге стране, процес у Београду пратиле су бројне контроверзе.
Сенку на процес бацао је и трећи учесник у атентату, који је терористима обезбедио оружје и муницију и контролисао акцију, а чија улога никад није расветљена. Знало се само да му је конспиративно име Антоан, али један од ухапшених атентатора никада није хтео да о свом земљаку каже ни реч, а свог млађег саучесника никад није хтео да упозна с њим.
Оптужени
Оптуженима се судило у болници Централног затвора у Београду, јер је Левонијан, због одузетости доњег дела тела, био везан за инвалидска колица. Један пропуст у истрази изазвао је велику мистерију јер је лекар вештак др Снежана Вељковић, биохемичар и специјалиста за судску медицину, у свом налазу о обдукцији тела Жељка Миливојевића написала да је зрно извађено из његовог тела било калибра седам милиметара. То је искористила одбрана, која је тврдила да су њихови клијенти пуцали из пиштоља шпанске марке "астра" калибра девет милиметара. Међутим, Вељковићева је касније рекла да је погрешила.
Атентатори су 9. марта 1984. осуђени на по 20 година затвора. Касније је пресуда Ел Бекијану преиначена на 15 година. Након неколико година проведених у Сремској Митровици, атентатори су пребачени у Либан.
До данас није решена мистерија трећег човека.
Жељко Миливојевић
Није решена улога трећег човека, а сматра се да није тачно нити расветљено из којег је оружја убијен амабасадор, дугом деветком или неким другим. Непознато је ко је смртно ранио студента Жељка Миливојевића и да ли је реч о залуталом метку. Није утврђено како је погрешно измерен калибар зрна којим је убијен Галип Балкар. Кључни сведок из полиције, који је ранио Левонијана, није могао да сведочи на суђењу јер није био ослобођен чувања државне тајне.
Занимљиво је да је таксиста Јован Наумовић изјавио да је гледао атентат и да је Ел Бекијан пуцао у Балкара. Сведок Драгиша Петровић тврдио је да атентатори нису сачекали амбасадоров ауто, већ да су дошли таксијем и чак уперили пиштољ и у њега.
Осам сати бекства
Обрисавши претходно пиштољ да уклони отиске други Јерменин је исти убацио у контејнер, казали су сведоци, поред ограде од летњег базена и потом отрчао низбрдо поред хотела "Таш". Утрчао је у неку стамбену зграду да завара траг. Потом је насумице ушао у неки градски аутобус. Прешавши неколико станица сишао је, узео такси до аутобуске станице. Купио је карту и превезао се у Нови Сад. Ту је у хотелу покупио своје и ствари свог друга о чијој судбини још ништа није знао. Отишао је на оближњу железничку станицу и распитао се за полазак. Купио је карту до Вршца вероватно зато што пасош код себе није имао. Воз је полазио касније па се вратио у хотел. Тамо је запазио чудно понашање рецепционера који је причао телефоном па је побегао и истрчао кроз терасу. Ишао је кроз Нови Сад насумице чекајући воз, а када се на крају вратио на станицу, ухваћен је потпуно неочекивано.
Док се распитивао код путника где стаје његов воз, приметили су га железничар и полицајац. Како је полицајцу запао за око нико не зна, тек он му је тражио документе, које овај, наравно, није имао па га је под руку мирно испратио у полицијску станицу. После пола сата он је отуда изведен са лисицама и његовом бекству дошао је крај.