UBISTVO TURSKOG AMBASADORA U BEOGRADU: Događaj koji je zaprepastio čitav svet (FOTO)
Ovo je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u našem glavnom gradu
Ubistvo Galipa Balkara, turskog ambasadora u Beogradu, 9. marta 1983. bilo je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u našem glavnom gradu.Borbe između snaga Jermenije i Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah nastavile su se, a obe strane su u toj oblasti rasporedile teško naoružanje. Svetske sile pozvale su obe strane da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, dok je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da je Jermenija prepreka miru. Turski predsednik pozvao je "ceo svet da stane uz Azerbejdžan u njegovoj borbi protiv invazije i brutalnosti", čime je samo nastavljena netrpeljivost između turskog i jermenskog naroda, koji vuče korene još od kraja devetnaestog veka, a eskalirala je genocidom Turaka nad Jermenima 1915.godine. Sukob između dva naroda, tačnije jermenskih terorista, tokom istorije prelio se i na Balkan, kada je u Beogradu ubijen Galip Balkar, ambasador Turske u SFRJ. Taj događaj i dalje se prepričava.
DA LI STE ZNALI DA JE KANDIDAT ZA NOBELA BIO I JEDAN SRBIN? Kladionice su mu davale iste šanse kao i dobitnicima
KO JE JEDINA ŽENA ČIJI LIK KRASI SRPSKU NOVČANICU? Ovo je priča o srpskoj umetnici, heroini i ratnoj bolničarki (FOTO)
Smrt na Bulevaru
Dok je "mercedes" stajao na semaforu, na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije u Beogradu, vozilu su pritrčala dvojica mladića sa pištoljima u rukama. Pokušali su da oružjem razbiju stakla, a zatim su pucali u čoveka na zadnjem sedištu i u vozača. Atentatori su se dali u beg, ali su se Beograđani vođeni osećajem građanske dužnosti dali u poteru za ubicama. Tako je pre četvrt veka 9. marta 1983. godine oko 11 časova smrtno ranjen turski ambasador Galip Balkar koji je podlegao povredama nekoliko dana kasnije, dok je njegov vozač Koja Nedžeti ranjen, a stradali su i nevini građani Beograda.
Šta se zapravo dogodilo?
Dvojica jermenskih atentatora, Haručion Krikor Levonijan (23) i Rafi Aleksander el Bekijan (21), sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu ulice Generala Ždanova i Bulevara revolucije "mercedes" turske ambasade i, kad se upalilo crveno svetlo, priskočili su i pucali na ambasadora i njegovog vozača.
Potera za ubicama
Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati Kaju. Kad su atentatori počeli da beže, za njima su potrčali građani. Za današnje prilike, ovaj potez sugrađana je možda neshvatljiv, ali tada je vladao jak duh zajedništva i, pre svega, hrabrosti kojom su se vodili. Ipak, svesniji opasnosti, ljudi bi se danas možda najpre sklonili od opasne situacije.
MISTERIOZNI NEMANJIĆKI PRSTEN: Nosio ga je i kralj Aleksandar, ali kada je saznao njegovu priču odmah ga se OTARASIO
Najstarija kletva KOJA JE BAČENA NA SRPSKI NAROD i danas uteruje strah u kosti! Znate li ko ju je izgovorio?
Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pojasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a Milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i pritom ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.
Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Atentator se okrenuo i sa tri hica u grudi usmrtio Milivojevića. Uspeo je da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu. Ambasador Balkar umro je dva dana posle atentata.
Atentatori su bili državljani Libana i pripadali su tajnoj jermenskoj organizaciji u Libanu, takozvanim Borcima za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima.
Tokom policijske akcije "Madera" ispostavilo se da je njihov cilj bio da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.
Poruka svetu
Poruka koja su oni hteli da upute svetu bila je da je atentat osveta zbog genocida koji su Turci izvršili nad jermenskim narodom 1915. godine kada je po njihovom uverenju ubijeno dva miliona Jermena prilikom proterivanja sa njihovih vekovnih teritorija. Isticali su da je njihova borba za slobodu bila slična borbi srpskog naroda protiv Turaka te su očekivali da mogu da računaju i na simpatije našeg naroda.
Jermenski teroristi izvršili su atentat na uglu današnje Resavske ulice i Bulevara kralja Aleksandra. Na tom mestu otkrivena je spomen-ploča u znak sećanja na jedinu žrtvu terorizma na ubijenu u Beogradu.
S druge strane, proces u Beogradu pratile su brojne kontroverze.
Senku na proces bacao je i treći učesnik u atentatu, koji je teroristima obezbedio oružje i municiju i kontrolisao akciju, a čija uloga nikad nije rasvetljena. Znalo se samo da mu je konspirativno ime Antoan, ali jedan od uhapšenih atentatora nikada nije hteo da o svom zemljaku kaže ni reč, a svog mlađeg saučesnika nikad nije hteo da upozna s njim.
Optuženi
Optuženima se sudilo u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je Levonijan, zbog oduzetosti donjeg dela tela, bio vezan za invalidska kolica. Jedan propust u istrazi izazvao je veliku misteriju jer je lekar veštak dr Snežana Veljković, biohemičar i specijalista za sudsku medicinu, u svom nalazu o obdukciji tela Željka Milivojevića napisala da je zrno izvađeno iz njegovog tela bilo kalibra sedam milimetara. To je iskoristila odbrana, koja je tvrdila da su njihovi klijenti pucali iz pištolja španske marke "astra" kalibra devet milimetara. Međutim, Veljkovićeva je kasnije rekla da je pogrešila.
Atentatori su 9. marta 1984. osuđeni na po 20 godina zatvora. Kasnije je presuda El Bekijanu preinačena na 15 godina. Nakon nekoliko godina provedenih u Sremskoj Mitrovici, atentatori su prebačeni u Liban.
Do danas nije rešena misterija trećeg čoveka.
Željko Milivojević
Nije rešena uloga trećeg čoveka, a smatra se da nije tačno niti rasvetljeno iz kojeg je oružja ubijen amabasador, dugom devetkom ili nekim drugim. Nepoznato je ko je smrtno ranio studenta Željka Milivojevića i da li je reč o zalutalom metku. Nije utvrđeno kako je pogrešno izmeren kalibar zrna kojim je ubijen Galip Balkar. Ključni svedok iz policije, koji je ranio Levonijana, nije mogao da svedoči na suđenju jer nije bio oslobođen čuvanja državne tajne.
Zanimljivo je da je taksista Jovan Naumović izjavio da je gledao atentat i da je El Bekijan pucao u Balkara. Svedok Dragiša Petrović tvrdio je da atentatori nisu sačekali ambasadorov auto, već da su došli taksijem i čak uperili pištolj i u njega.
Osam sati bekstva
Obrisavši prethodno pištolj da ukloni otiske drugi Jermenin je isti ubacio u kontejner, kazali su svedoci, pored ograde od letnjeg bazena i potom otrčao nizbrdo pored hotela "Taš". Utrčao je u neku stambenu zgradu da zavara trag. Potom je nasumice ušao u neki gradski autobus. Prešavši nekoliko stanica sišao je, uzeo taksi do autobuske stanice. Kupio je kartu i prevezao se u Novi Sad. Tu je u hotelu pokupio svoje i stvari svog druga o čijoj sudbini još ništa nije znao. Otišao je na obližnju železničku stanicu i raspitao se za polazak. Kupio je kartu do Vršca verovatno zato što pasoš kod sebe nije imao. Voz je polazio kasnije pa se vratio u hotel. Tamo je zapazio čudno ponašanje recepcionera koji je pričao telefonom pa je pobegao i istrčao kroz terasu. Išao je kroz Novi Sad nasumice čekajući voz, a kada se na kraju vratio na stanicu, uhvaćen je potpuno neočekivano.
Dok se raspitivao kod putnika gde staje njegov voz, primetili su ga železničar i policajac. Kako je policajcu zapao za oko niko ne zna, tek on mu je tražio dokumente, koje ovaj, naravno, nije imao pa ga je pod ruku mirno ispratio u policijsku stanicu. Posle pola sata on je otuda izveden sa lisicama i njegovom bekstvu došao je kraj.