АКО ФИНСКА УЂЕ У НАТО ОСТАЋЕ БЕЗ ДЕЛА ЗЕМЉЕ? Први одговор Русије већ стигао, на ово су посебно БАЦИЛИ ОКО
Пријем Шведске и Финске би због процедуре алијансе могао да потраје месецима.
Откако су Финска и Шведска и званично изразиле намеру да се прикључе НАТО пакту у јеку рата у Украјини, Москва је изражавала забринутост због тога.
Русија сматра да ће улазак Финске и Шведске у НАТО променити целокупну безбедносну ситуацију, "пошто је алијанса непријатељ Русије", како је средином маја рекао први заменик сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански.
ЛАВРОВ ДОПУТОВАО У ТУРСКУ: Следи важан разговор, једна од кључних тема и Балкан
Дечак задобио АТРОФИЈУ У НОГАМА И ПТПС: Маћеха и њени родитељи пред судом због ИЗГЛАДЊИВАЊА И МУЧЕЊА посинка
СКАНДАЛ: Војска убила осам сељана и бебу, државно руководство издало СРАМНО ОПРАВДАЊЕ
Ако две земље уђу у алијансу како се очекује, безбедносна мапа Европе изменила би се на начин који се претходно сматрао незамисливим и који ће можда имати велике последице по Русију. Сама одлука о пријављивању могла би нагло да промени укупну стратешку ситуацију. Са Турском на југу НАТО блока и балтичким државама које заузимају средину источних линија алијансе, присуство Финске и Шведске на северу би означило управо ону врсту великог савеза од којег страхује руски председник Владимир Путин.
Пријем Шведске и Финске би због процедуре алијансе могао да потраје месецима, иако је Столтенберг обећао да ће НАТО радити на бржем пријему.
Претње пројектилима
Руски "Гаспром" је већ заврнуо гас Финској, иако се не очекује да ће је то много "заболети". Док Хелсинки већину свог гаса увози од Русије, овај енергент чини мање од десетину укупне енергетске потрошње у Финској.
Више забрињавају друге "мере" Русије. Москва је средином маја наводно преместила пројектиле способне да испаљују нуклеарне бојеве главе близу своје границе са Финском – безмало месец дана након што је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев најавио да ће појачати безбедност дуж западних граница уколико те Финска и Шведска уђу у НАТО – указујући да се тада не може више говорити о ненуклеарном статусу Балтика. Ројтерс је у мају поделио снимак конвоја од преко десет војних возила који се кретао низ аутопут, укључујући седам за које се сматрало да носе руске пројектиле "искандер".
Неки аналитичари су забринути да Русија поставља терен да запрети размештањем нуклеарног оружја близу финске границе. Али, и шведски и фински званичници одбацују такву могућност, наводећи да Москва већ има нуклеарно способне пројектиле у својој Каљининграду свега 300 километара даље.
Ројтерс је у априлу пренео да је Русија, са којом Финска дели границу од 1.300 км, саопштила да ће у случају зеленог сигнала за НАТО из Стокхолма и Хелсинкија распоредити своје нуклеарно оружје и хиперсоничне ракете у својој балтичкој енклави Калињинград, стишњеној између Летоније – такозване "Ахилове пете" НАТО – и Пољске.
Док би се највеће шведско острво, Готланд, могло наћи на линији фронта у случају потенцијалног сукоба између Русије и Шведске, и Финска има територију која би се могла наћи "на нишану" Москве након изражавања жеље за пријем у НАТО.
Оландска острва и Сајменски канал
Русија би могла довести у питање статус Оландских острва, аутономног демилитаризованог архипелага између Балтичког мора и Ботнијског залива на удаљености од Готланда око 530 километара северно, као и Сајменског канала, којим је језеро Сајма повезано са Виборшким заливом Балтичког мора у Русији. Канал је дуг скоро 43 км, од чега је 23 км на територији Финске а око 20 на територији Русије.
Стални представник Русије у Европској унији Владимир Чижов рекао је крајем маја да ће се финским чланством у НАТО отворити два специфична територијална питања.
- Што се тиче Финске, одмах имам питање по два аспекта - рекао је он "РИА Новостима" упирући на Оландска острва која леже у Балтичком мору између Шведске и Финске, те Сајменски канал који води од Лапенранте у Финској до Виборга у Русији.
- Шта ће се догодити са тим сада? Мораћемо да (чекамо и) видимо - истакао је Чижов.
Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков поновио је средином априла да Русија неће прихватити чланство Финске и Шведске у НАТО. Он је тада рекао да ће улазак две земље у алијансу довести до радикалне промене ситуације у свету и упозорио да "нико не треба да гаји илузије да ће Русија то просто прихватити", како су пренеле "РИА Новости".
- Безбедност у Шведској и Финској неће бити појачана након уласка у НАТО - истакао је Рјабков и додао да ће од ситуације зависити како ће Русија осигурати безбедност у случају пријема две земље.
Међутим, истог дана је Путин умањио руску опозицију НАТО експанзији. Руски председник је рекао да Русија "нема проблема" са Финском и Шведском.
- Стога, у том смислу, експанзија на рачун тих држава не представља директну претњу Русији - истакао је Путин, додајући да би ширење војне инфраструктуре на територији две балтичке државе захтевало реакцију Москве.
Бивши део Руског царства
Финска и Шведска су историјски војно несврстане. Шведска није ратовала преко 200 година, док је Финска потписала споразум са Совјетским савезом 1948. који је укључивао војно изоловање Хелсинкија од Западне Европе.
Занимљиво је да су "спорне територије" Финске, Оландска острва и Сајменски канал, повезане са Руским царством. Русија је након победе у Финском рату 1809. добила Финску и Оландска острва, која су пре тога припадала Шведској, те 1832. почели изградњу тврђаве Бомарсунд на острвима коју су више од две деценије касније освојили Французи и Британци за време Кримског рата.
Споразумом у Паризу 1856. Оландска острва су постала демилитаризована. На њима данас већина становника говори шведски као први језик, њих око 92 одсто, а многи се сматрају етничким Швеђанима.
Што се тиче Сајменског канала, након што је Финска ушла у састав Руског царства, идеје о градњи пловног пута којим би се ојачале трговинске везе са остатком Русије су заживеле. Изградња канала је почела 1845, а радови су завршени четири године пре рока. Канал је свечано отворен 1856.
Повећање војног буџета Финске
"Њузвик" пише да Финска повећава свој војни буџет због страхова од руске одмазде након изражавања намере за чланство у НАТО. Хелсинки и Стокхолм званично су 18. маја заједно поднели захтев за придруживање алијанси.
Финско Министарство одбране је крајем истог месеца у саопштењу навело да ће у другом владином буџету за 2022. бити издвојено око 669,4 милиона евра додатних средстава за финску војску, од чега 176 милиона за оперативне трошкове а 490 за брзи почетак набавке одбрамбене опреме. Влада у Хелсинкију је такође објавила да намерава да потроши око 1,7 милијарди евра на "дугорочну набавку" војног материјала између 2022-2027. Финансираће набавку противтенковског и противваздушног наоружања, борбене опреме, артиљеријске муниције, материјала за одржавање терена и пројектила за поморску и противваздушну одбрану, навело је Министарство, пренео је "Њузвик".