AKO FINSKA UĐE U NATO OSTAĆE BEZ DELA ZEMLJE? Prvi odgovor Rusije već stigao, na ovo su posebno BACILI OKO
Prijem Švedske i Finske bi zbog procedure alijanse mogao da potraje mesecima.
Otkako su Finska i Švedska i zvanično izrazile nameru da se priključe NATO paktu u jeku rata u Ukrajini, Moskva je izražavala zabrinutost zbog toga.
Rusija smatra da će ulazak Finske i Švedske u NATO promeniti celokupnu bezbednosnu situaciju, "pošto je alijansa neprijatelj Rusije", kako je sredinom maja rekao prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.
LAVROV DOPUTOVAO U TURSKU: Sledi važan razgovor, jedna od ključnih tema i Balkan
Dečak zadobio ATROFIJU U NOGAMA I PTPS: Maćeha i njeni roditelji pred sudom zbog IZGLADNJIVANJA I MUČENJA posinka
SKANDAL: Vojska ubila osam seljana i bebu, državno rukovodstvo izdalo SRAMNO OPRAVDANJE
Ako dve zemlje uđu u alijansu kako se očekuje, bezbednosna mapa Evrope izmenila bi se na način koji se prethodno smatrao nezamislivim i koji će možda imati velike posledice po Rusiju. Sama odluka o prijavljivanju mogla bi naglo da promeni ukupnu stratešku situaciju. Sa Turskom na jugu NATO bloka i baltičkim državama koje zauzimaju sredinu istočnih linija alijanse, prisustvo Finske i Švedske na severu bi označilo upravo onu vrstu velikog saveza od kojeg strahuje ruski predsednik Vladimir Putin.
Prijem Švedske i Finske bi zbog procedure alijanse mogao da potraje mesecima, iako je Stoltenberg obećao da će NATO raditi na bržem prijemu.
Pretnje projektilima
Ruski "Gasprom" je već zavrnuo gas Finskoj, iako se ne očekuje da će je to mnogo "zaboleti". Dok Helsinki većinu svog gasa uvozi od Rusije, ovaj energent čini manje od desetinu ukupne energetske potrošnje u Finskoj.
Više zabrinjavaju druge "mere" Rusije. Moskva je sredinom maja navodno premestila projektile sposobne da ispaljuju nuklearne bojeve glave blizu svoje granice sa Finskom – bezmalo mesec dana nakon što je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev najavio da će pojačati bezbednost duž zapadnih granica ukoliko te Finska i Švedska uđu u NATO – ukazujući da se tada ne može više govoriti o nenuklearnom statusu Baltika. Rojters je u maju podelio snimak konvoja od preko deset vojnih vozila koji se kretao niz autoput, uključujući sedam za koje se smatralo da nose ruske projektile "iskander".
Neki analitičari su zabrinuti da Rusija postavlja teren da zapreti razmeštanjem nuklearnog oružja blizu finske granice. Ali, i švedski i finski zvaničnici odbacuju takvu mogućnost, navodeći da Moskva već ima nuklearno sposobne projektile u svojoj Kaljiningradu svega 300 kilometara dalje.
Rojters je u aprilu preneo da je Rusija, sa kojom Finska deli granicu od 1.300 km, saopštila da će u slučaju zelenog signala za NATO iz Stokholma i Helsinkija rasporediti svoje nuklearno oružje i hipersonične rakete u svojoj baltičkoj enklavi Kalinjingrad, stišnjenoj između Letonije – takozvane "Ahilove pete" NATO – i Poljske.
Dok bi se najveće švedsko ostrvo, Gotland, moglo naći na liniji fronta u slučaju potencijalnog sukoba između Rusije i Švedske, i Finska ima teritoriju koja bi se mogla naći "na nišanu" Moskve nakon izražavanja želje za prijem u NATO.
Olandska ostrva i Sajmenski kanal
Rusija bi mogla dovesti u pitanje status Olandskih ostrva, autonomnog demilitarizovanog arhipelaga između Baltičkog mora i Botnijskog zaliva na udaljenosti od Gotlanda oko 530 kilometara severno, kao i Sajmenskog kanala, kojim je jezero Sajma povezano sa Viborškim zalivom Baltičkog mora u Rusiji. Kanal je dug skoro 43 km, od čega je 23 km na teritoriji Finske a oko 20 na teritoriji Rusije.
Stalni predstavnik Rusije u Evropskoj uniji Vladimir Čižov rekao je krajem maja da će se finskim članstvom u NATO otvoriti dva specifična teritorijalna pitanja.
- Što se tiče Finske, odmah imam pitanje po dva aspekta - rekao je on "RIA Novostima" upirući na Olandska ostrva koja leže u Baltičkom moru između Švedske i Finske, te Sajmenski kanal koji vodi od Lapenrante u Finskoj do Viborga u Rusiji.
- Šta će se dogoditi sa tim sada? Moraćemo da (čekamo i) vidimo - istakao je Čižov.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov ponovio je sredinom aprila da Rusija neće prihvatiti članstvo Finske i Švedske u NATO. On je tada rekao da će ulazak dve zemlje u alijansu dovesti do radikalne promene situacije u svetu i upozorio da "niko ne treba da gaji iluzije da će Rusija to prosto prihvatiti", kako su prenele "RIA Novosti".
- Bezbednost u Švedskoj i Finskoj neće biti pojačana nakon ulaska u NATO - istakao je Rjabkov i dodao da će od situacije zavisiti kako će Rusija osigurati bezbednost u slučaju prijema dve zemlje.
Međutim, istog dana je Putin umanjio rusku opoziciju NATO ekspanziji. Ruski predsednik je rekao da Rusija "nema problema" sa Finskom i Švedskom.
- Stoga, u tom smislu, ekspanzija na račun tih država ne predstavlja direktnu pretnju Rusiji - istakao je Putin, dodajući da bi širenje vojne infrastrukture na teritoriji dve baltičke države zahtevalo reakciju Moskve.
Bivši deo Ruskog carstva
Finska i Švedska su istorijski vojno nesvrstane. Švedska nije ratovala preko 200 godina, dok je Finska potpisala sporazum sa Sovjetskim savezom 1948. koji je uključivao vojno izolovanje Helsinkija od Zapadne Evrope.
Zanimljivo je da su "sporne teritorije" Finske, Olandska ostrva i Sajmenski kanal, povezane sa Ruskim carstvom. Rusija je nakon pobede u Finskom ratu 1809. dobila Finsku i Olandska ostrva, koja su pre toga pripadala Švedskoj, te 1832. počeli izgradnju tvrđave Bomarsund na ostrvima koju su više od dve decenije kasnije osvojili Francuzi i Britanci za vreme Krimskog rata.
Sporazumom u Parizu 1856. Olandska ostrva su postala demilitarizovana. Na njima danas većina stanovnika govori švedski kao prvi jezik, njih oko 92 odsto, a mnogi se smatraju etničkim Šveđanima.
Što se tiče Sajmenskog kanala, nakon što je Finska ušla u sastav Ruskog carstva, ideje o gradnji plovnog puta kojim bi se ojačale trgovinske veze sa ostatkom Rusije su zaživele. Izgradnja kanala je počela 1845, a radovi su završeni četiri godine pre roka. Kanal je svečano otvoren 1856.
Povećanje vojnog budžeta Finske
"Njuzvik" piše da Finska povećava svoj vojni budžet zbog strahova od ruske odmazde nakon izražavanja namere za članstvo u NATO. Helsinki i Stokholm zvanično su 18. maja zajedno podneli zahtev za pridruživanje alijansi.
Finsko Ministarstvo odbrane je krajem istog meseca u saopštenju navelo da će u drugom vladinom budžetu za 2022. biti izdvojeno oko 669,4 miliona evra dodatnih sredstava za finsku vojsku, od čega 176 miliona za operativne troškove a 490 za brzi početak nabavke odbrambene opreme. Vlada u Helsinkiju je takođe objavila da namerava da potroši oko 1,7 milijardi evra na "dugoročnu nabavku" vojnog materijala između 2022-2027. Finansiraće nabavku protivtenkovskog i protivvazdušnog naoružanja, borbene opreme, artiljerijske municije, materijala za održavanje terena i projektila za pomorsku i protivvazdušnu odbranu, navelo je Ministarstvo, preneo je "Njuzvik".