АКО СЕ ОТВОРЕ ВРАТА ПАКЛА: Шта ако Трамп не призна резултате?

Педесет шест одсто Американаца сматра да би Трамп требало да прихвати резултате ако у уторак доживи пораз, а 31 одсто оних који тако мисле верују и да би било веома опасно за америчку демократију уколико то не учини, показује анкета “Хафтингтон поста” спровео и агенције YouGov.

Подељеност је израженија када се посматрају присталице појединачних партија. Само 48 одсто републиканаца мисли да Трамп треба да призна резултат уколико победи Хилари Клинтон, док међу демократама тај проценат износи 77. Осамдесет шест одсто анкетираних републиканаца сматра да Клинтонова треба да призна резултате, наспрам 67 одсто демократа.

Неки политички извештачи и стручњаци оцењују да није важно да ли ће Трамп прихватити изборне резултате. Донекле су у праву: уколико Трамп изгуби, имаће мало законских ресурса да их оспори.

Међутим, ако Трамп не призна резултате, то би значило преокрет у дугој америчкој традицији прихватања пораза на председничким изборима. Одбијање да мирно оде имало би реалне последице, а ово су неке од њих.

Поткопавање председника

Многе Трампове присталице мисле да су избори намештени. Готово половина сматра да њихови гласови неће бити узети у обзир, показује анкета коју је на иницијативу листа “Политико” урадила агенција “Морнинг консалт”.

“Уколико људи не прихвате легитимност председнице, то би се пренело на парламент”, каже за "Хафингтон пост" Алан Лихтман, политички историчар Америчког универзитета. Неспремност Трампа да прихвати резултат могла би да отежа републиканцима у Конгресу да улазе у компромис, а актуелној председници би било теже да добије подршку јавности за било који проблем који жели да реши.

Чињеница је да републиканци у Конгресу ни сада нису спремни на компромис са актуелним демократским председником. Један од разлога је и тзв. “Birther мовемент”, расистички поход који је Трамп повео против Обаме у настојању да покаже да Барак Обама по закону нема право буде председник зато што није Американац. Још у јануару, најмање 53 одсто републиканаца сумњало је у то да је Обама Американац.

Изазивање насиља

Најчешће спомињана опасност која би могла да произађе из Трамповог одбијања резултата односи се на изазивање насиља, што није толико невероватно, будући да су учесници Трампових митинга физички и вербално малтретирали људе који су протестовали против њих. Шериф округа Милвоки Дејвид Кларк, који је присталица Доналда Трампа, позвао је истомишљенике да се наоружају вилама и бакљама након што су се појавиле тврдње о намештеним изборима.

У јулу, један присталица Трампа изјавио је да би Клинтонову требало стрељати, а сам Трамп је рекао да би је требало убити на митингу у августу. Други присталица је у октобру рекао да Клинтонову “треба елиминисати”, додавши: “Морам да да будем патриота, желим то.”

Половина људи који ће вероватно изаћи на изборе изјавила је у октобру да би насиље могло да избије на дан избора, показала је анкета “Уса Today” и Универзитета Сафолк.

Подривање демократије

Постоји опасност и да би Трампово неприхватање резултата могло да подрије демократију.

Звучи као претеривање, али мирна смена власти је вековима одржавала стабилност демократије у Америци. Уколико се таква традиције прекине, уверење да је демократија делотворна било би уздрмано, што би навело гласаче да постану апатични или усвоје екстремнију политичку идеологију.

“Ако људи мисле да су избори непоштени, намештени или на било који важан начин превара, онда то битно утиче на њихову суштинску посвећеност демократији”, каже Маркс Теслер, професор политичких наука на Универзитету Мичигена.

Дисиденти су често људи који су били економски и политички незадовољни пре избора и који траже решење. “За њих су избори нека врста знака да се ништа неће променити”, каже Теслер.

Многе Трампове присталице уклапају се у тај модел - они мисле да немају право гласа у политичком систему и да он делује против њих.

“У њиховој глави, уверење да су избори намештени може бити потврда таквог става”, каже Теслер.