Алберта покреће референдум: Најбогатија провинција Канаде одлучује о свом статусу

Запад Канаде поново се тресе, али овог пута не због сеизмичке активности већ политичке. Алберта – огромна и ресурсима богата провинција – најавила је одржавање референдума 2026. године, чији оквир би могао укључити и питање о потенцијалном напуштању Канаде.

Ова вест долази из самог кабинета премијерке Џанел Смит, чија изјава није оставила много простора за сумњу: ако буде довољно потписа грађана, питање о самосталности могло би да заврши на гласачком листићу.

Смит је отворено критиковала дугогодишње политике федералне владе у Отави, наводећи да су последњих десет година биле обележене, како је рекла, „политичким нападима на слободну економију Алберте“.

У њеним очима, то није само политичко надметање – то је директан удар на „будућност и средства за живот“ људи у тој провинцији. Алберта, позната по великим налазиштима нафте, гаса и угља, осећа да носи на леђима економски терет државе, док заузврат добија, како тврди, непријатељски третман из престонице.

Иако питање одвајања неће аутоматски бити део референдума, Смит је оставила врата отвореним: ако се појави иницијатива и грађани прикупе довољан број потписа, сецесија ће ући у званичну расправу.

Јасно је поручила да, иако сама не подржава тај правац, неће стајати на путу вољи грађана. „На крају крајева, ово је одлука коју становници Алберте морају да донесу“, поручила је.

У наредним недељама очекује се формирање посебне комисије под њеним руководством, која ће анализирати могуће кораке у одговору на, како је дефинисано, „непријатељске политике федералне владе“.

Биће то саветодавно тело, чији ће чланови бити пажљиво бирани, а њихове препоруке – посебно оне које добију најширу подршку – имаће потенцијал да заврше на референдуму. Другим речима, грађани Алберте неће бирати између „да“ и „не“ у празно – већ ће имати конкретне предлоге пред собом.

Алберта се простире на више од 660.000 квадратних километара и спада у две канадске провинције које немају директан излаз на море – друга је Саскачеван. То јој, међутим, није одузело улогу једног од кључних енергетских центара северноамеричког континента.

Нафта, гас, угаљ – све то чини овај регион економском силом унутар саме Канаде, али и поводом за све дубљу политичку фрустрацију.

Оно што Алберта тражи није само већа аутономија. Осећај запостављености и економске неправде расте већ годинама. И док Отава пропагира климатске циљеве и зелено преусмеравање, Алберта тврди да је та транзиција усмерена против ње – јер удара управо на секторе који јој доносе највеће приходе.

У том контексту, референдум не мора значити аутоматски раскид – али свакако отвара дебату која би могла прерасти у нешто много веће.

Питање које виси у ваздуху: да ли ће овај референдум бити само вентил за незадовољство – или озбиљан почетак једног другачијег политичког курса?

Канада је у прошлости већ имала покушаје територијалног разлаза – Квебек је више пута био на ивици сличног потеза. Но Алберта сада користи потпуно другачији тон – тон који долази из привредног срца земље, не из културне посебности.

Ако се покупе потписи, ако се поставе права питања, ако федерална влада не одговори на фрустрације… тада би 2026. година могла постати прекретница – не само за Алберту, већ за целу канадску федерацију.