"НЕ ЖЕЛИМО ДА ПОСТАНЕМО ЈОШ ЈЕДНА ЗВЕЗДИЦА НА ЗАСТАВИ САД" Амбасадор Кубе о политичком наслеђу Фидела Кастра (ВИДЕО)

Поводом седме годишњице смрти кубанског лидера, Фидела Кастра, новинарска екипа портала Србија Данас, боравила је у гостима код Њ.Е. Лејде Ернеста Родригеза Хернандеза, амбасадора Републике Кубе у Србији, са којим смо разговарали о историјском лику и делу овог чувеног револуционара, као и његовом политичком наслеђу.

Данас се на Куби завршавају дани жалости за Фиделом Кастром, који се од његове смрти сваке године обележавају у периоду од 25. новембра (дана када је преминуо) до 2. децембра (у знак сећања на догађај из 1956. године, када се са групом својих сабораца искрцао на Кубу, кренувши из Мескика да подигне револуцију).

На самом почетку разговора, упитали смо амбасадора Хернандеза колико се у политичком животу Кубе осећа Кастрово одсуство и да ли су кубански народ и руководство спремни да наставе путем којим је корачао Кастро.

- Свакако, његово одсуство се осећа. Он је, ипак, био највећи вођа наше револуције и заједно са кубанским друштвом, извојевао је велику победу за Кубу. И заједно, такође, са кубанским друштвом учествовао у стварању социјализма. Дакле, његово физичко одсуство се осећа, али он наставља да живи и опстаје кроз све циљеве наше политике на међународном и интерном плану. А на међународном плану, наравно, уз вођство нашег председника, Мигела Дијаза Канела – каже Хернандез.

Амбасадор тврди да нема прекида у континуитету са Кастровом политиком, упркос покушајима кубанских непријатеља да изазову неки прекид и рушење у револуционарном процесу.

- Као што видимо, прошло је већ седам година од његове смрти. Након њега је председник био Раул Кастро, сада је Мигел Дијаз Канел. Дакле, то је један континуитет, нема прекида. Његове идеје, после свих ових година, су и даље на снази. Он је донео Куби независност, кроз процесе који су укључивали борбу за здравство, образовање, посао, исправљање разних неправди, расних разлика, права за жене и остале мањине на Куби. Ми смо се као Кубанци борили, најпре против Шпанаца, у рату за независност. Затим смо се борили за излаз из тзв. псеудорепублике и након тога смо се борили, наравно, са САД. И управо у том процесу Фидел је увек био ту за нас и он је ставио у праксу идеју о независној Куби коју је сањао револуционар Хозе Марти – истиче Хернандез, додајући да легат Фидела Кастра и даље живи и да је и даље присутан у народу и шта год да се деси, увек ће бити поштован и вољен.

Он подсећа да је Куба је била потлачена много времена, још од 1902. године, од стране САД.

- Куба није била независна. Сви интереси и читава култура Кубе су били подређени САД, које су желеле да контролишу целу Кубу. Народ Кубе је за САД био народ друге класе. Контролисали су земљу, поседе, хотеле… Такође, буржоазија на Куби није била национално настројена. Само су желели да се обогате и пренесу капитал у САД, без да допринесу економији Кубе. Владала је велика неписменост пре револуције. Скоро 100 одсто становништва је било неписмено, доста сиромаштва, дроге, проституције, касина и мафије, наравно, из САД, која је контролисала целу Кубу – објашњава амбасадор.

Фидел је у почетку желео да на легалан начин реши те проблеме, каже Хернандез, али како је видео да то није могуће Фидел и његови саборци више нису имали избора, па су 1953. године, одлучили да утичу директно на промену политичког система на Куби.

- За време диктатуре Батисте преко 20.000 људи је било убијено. Владао је један велики антикомунизам, као и у остатку света, али такође и на Куби. Доста људи је нестало, били су убијени. Сељаци, који су се изјашњавали као комунисти, такође су били убијани од стране диктатуре Батисте. Све у свему, кубанском народу је била потребна једна револуција. И тако је Фидел са својом групом сабораца то и започео. Након тога, Фидел је имао идеју да створи један програм, “Програм Монкада”, који би се користио за трансформацију економског и друштвеног система на Куби. Фидел је почео са аграрном реформом и враћањем земље земљорадницима, који су заиста и радили на тој земљи. Пре тога, земља је била у власништву великих компанија, наравно, из САД. Уз аграрну реформу, Фидел је започео и кампању описмењавања становништва, јер је то био велики проблем. Неписменим људима је увек било лакше управљати и манипулисати – каже наш саговорник.

Амбасадор Хернандез наглашава да је највеће достигнуће Фидела Кастра то што је ујединио кубански народ и кубанску нацију и што се народ уједино око једног јединственог циља.

- Желели су једно ново друштво, организованије, јединственије, какво до тада никада није постојало на Куби. Народ је тада, када се ујединио са Фиделом, кренуо у нешто што им је било потпуно непознато. Нису знали какав ће бити исход, али су одлучили да прате свог вођу. То је заиста био један јединствен процес, вођа и народ су били у једној симфонији. Заједно су комуницирали и учествовали у свим тим променама, а све у атмосфери јединства. То је после учинило Кубу великом државом – рекао је Хернандез и додао:

- Ми ћемо увек памтити Фиделову повезаност са народом. Он је помогао народу и дао му могућност да развије свој интелект и мишљење. Такође, помогао је доста образовном и здравственом систему. Све у свему, то су људска прва, права које свако људско биће треба да има, а Фидел се борио и изборио да народ Кубе такође има та права. И зато је он вођа као ниједан којег смо до сада имали, нити ћемо имати.

Говорећи о Кастровим личним особинама као лидера, Хернандез истиче да је имао потребу да разговара са свим слојевима друштва, са свим људима, да је желео да зна о њиховим проблемима, потребама, о томе шта Влада није испунила, а што је обећала, посебно када је реч о младима.

- Волео је да прича са њима о животу, о друштву итд… Никада се није журио. Ако је било потребно остајао би четири, шест, чак 24 сата у разговору са учесницима, са народом, са студентима. Њему је тај дијалог био веома важан. Доста је волео да разговара са студентима иако је имао јако густ распоред, јак темпо. Посећивао је фабрике, универзитете. Једна од ствари које је највише волео јесте да разговара са студентима. Фидел Кастро је просто слика нашег народа. Никада се није одвајао од народа, никада га није напуштао, увек је одвајао време за посете, разговоре – каже амбасадор.

Упитан како је Кастро постао комуниста, иако у почетку није био близак комунистичким идејама, амбасадор Хернандез каже да је то једна еволуција живота и политичке мисли Фидела Кастра, започета када је видео све неправде на фарми свог оца, који је био један од најбогатијих људи на истоку Кубе.

- Радили су црни радници са Хаитија, у веома тешким условима. Фидел је то посматрао, као и све друге неправде и то је у њему будило револуционарни карактер, неки бунт за борбу против тих друштвених неправди. Такође, он је на универзитету почео да чита дела Маркса и Енгелса. Сусретао се по први пут са марксизмом и лењинизмом, али није био део тих партија на Куби. С друге стране, његов брат јесте био члан партије, али Фидел је увек био некако удаљен од тога – констатује Хернандез.

Амбасадор подсећа да је Кастро прво створио један борбени покрет младих патриота који се звао "26. јул".

- То такође нису били комунисти. Они су само хтели да се боре за укидање диктатуре Батисте… Међутим, сва та радикализација и агресија САД, такође, позиција Кубе на међународном пољу, довеле су је до неког приближавања социјалистичком блоку, односно, СССР. Куба је имала прилику, и искористила је да се приближи овом блоку. Када је Фидел почињао своју борбу, на Куби није ни постојала Комунистичка партија, већ Народна социјалистичка партија. Тек 1976. године, Фидел је постао први секретар Комунистичке партије Кубе. Дакле, он на почетку није био комуниста, али та друштвена стварност, сви процеси који су се дешавали, његово читање тих књига, он је био самоук што се тиче ових политичких убеђења, марксизма-лењинизма. Та читава филозофија света, која пружа одговор на питање како превазићи капитализам, како створити боље друштво, јединствено друштво, елиминисати експлоатацију и створити једно солидарно друштво, одговоре на та питања он је нашао у овим делима и идеологији – објашњава наш саговорник.

Хернандез оцењује да је аграрна реформа коју је Кастро спровео била повод за непријатељство САД, када је стављен крај на монопол земљопоседника.

- На селима се дешвала велика неправда, сељаци су много патили. Била им је одузета земља на којој су радили и били су веома сиромашни. Такође, истеривани су са својих поседа. Фирма која је највише земље поседовала, била је управо америчка фирма, "Унитед Фруит". Фидел Кастро је затим почео да осмишља и на крају је донет први закон аграрне реформе. Сељаци су били велики део револуционарног покрета, војске и бораца револуције на Куби. Све је то утицало на интересе САД, јер је револуција желела да се бори против земљопоседника и свих тих неправди на селу које су се дешавале. Када сељаци не би могли да плате ренту, били су истеривани са својих поседа и били послати на један пут, где су жене, децу и старце убијали, мучили, а револуција је свему томе стала на крај – каже кубански амбасадор.

Он истиче да је прва земља коју је Фидел посетио су биле управо САД, где је причао са тадашњим потпредседником, Ричардом Никсоном.

- Након разговора у којем је Фидел причао само о образовању, описмењавању, реформама, где уопште није било речи о социјализму, Никсон је након тог састанка изашао и рекао да је Фидел Кастро један комуниста. Американци стигматизују све вође које бране свој народ, које се боре за свој народ и земљу и говоре да су комунисти. Од 1959. године, већ су постојале мере и санкције против Кубе, разне терористичке активности против револуције, многи атентати на Фидела Кастра, а да Куба још званично није ни прешла у социјалистички блок – подсећа Хернандез и додаје:

- То је било тек 1972. године. Чак ни по тадашњем Уставу Кубе она није била социјалситичка држава. Дакле, то је један велики период између 1959. и 1972. године, један читав процес стварања социјализма на Куби, до коначног прикључења социјалистичком блоку.

Како објашњава наш саговорник, народ Кубе је желео само да поврати оно што му, пре свега, припада, своју земљу, што је била претња интересима САД.

- Када се запитамо ко су тада били власници свих вода, индустрија, електрана, многих централа, то су управо биле компаније из САД. И ако се све то национализује, то би, наравно, утицало на интересе САД. Хотели које је држала мафија из САД и Италије, сви су прешли у власништво државе. Казина, тадашња легла греха и осталих порока, су, такође, тада укинута. Куба није имала сопствену владу, сопствену политику, била је потпуно потчињена земља САД. Њихов циљ је био да се сви побуне против Фидела Кастра, читав народ. И то је било све пре социјалистичког блока којем се Куба придружила – констатује Хернандез.

Амбасадор наглашава да се не може говорити о Фиделу Кастру без спомињања подршке коју је пружао афричким и азијским земљама у њиховој антиколонијалној борби.

- Кубанска нација потиче од Африканаца, њихових култура, традиција. То носимо у нашој крви. Фидел је говорио, а ми смо осећали да имамо дуг према Африци, али и према читавом човечанству. Неке од тих држава су у почетку биле затражиле војну помоћ од Кубе и Фидел Кастро није чекао ни минут, већ је одмах пристао да помогне, да се Куба прикључи борби за независност афричких земаља. Најсимболичнији рат је трајао у Анголи, 14 година. Заправо, кубанске трупе су биле тамо 14 година и бориле се за оно што је Агустин Нето желео, а то је независност Анголе – подсећа кубански амбасадор.

Додаје да је Куба, такође, учествовала у борби за независност Намибије, Алжира и Сирије, те да је војно победила војску апартхејда Јужне Африке, што је на крају довело до ослобођења Нелсона Менделе.

- Из Африке нама долази жеља за слободом, за независношћу. Када су се ти борци који су се борили у Африци вратили на Кубу, они су се придружили и борбама на Куби. Афричка компонента је веома јака на Куби… Све оно што имамо ми смо били спремни да дамо афричком народу. Фидел није могао да замисли да се кубанска крв не пролије да би се помогло тим земљама "трећег света". Кроз ту борбу против империјализма, ми смо осећали, уствари, да се боримо као за нас саме, за нашу државу, за Кубу. Ипак су то биле неразвијене земље као што је и Куба тада била – каже Хернандез.

Фигура Фидела Кастра, објашњава амбасадор, је била веома снажна и јака и у целој Латинској Америци и на Карибима, због утицаја кубанске револуције, што су САД виделе као претњу читавој регији.

- Такође, револуције су постојале у борби за независност и пре саме кубанске револуције 1959. године, а и после, у осталим земљама Латинске Америке. Оне су се угледале на Кубу, као земљу која је сопственом револуцијом успела да се успешно одбрани и сачува своју независност. И то све, наравно, уз вођство Че Геваре и Фидела Кастра. То је допринело да се револуција пренесе на друге државе Латинске Америке и да се оне инспиришу сопственим револуцијама и борбама за независност. Сам Че Гевара је био у Боливији, где је покушао да направи покрет за другу независност Латинске Америке. Било је и других револуција, као што је Сандинистичка револуција у Никарагви, која је победила 1979. године – изјављује Хернандез.

Кубански амбасадор истиче да су сви ти револуционарни процеси у Латинској Америци били претња за националну безбедност САД, тако да су почеле са разним акцијама, инфилтрирањем, државним ударима, као што је био слућај у Чилеу, када је срушена влада и када је убијен председник Салвадор Аљенде.

- Латинска Америка је платила веома високу цену. У тим борбама било је много мртвих, несталих, а Американци су се, са друге стране, борили да угуше све те покрете. Тако су рушили демократске народне владе по тим земљама. Било је, такође, концентрационих логора у Чилеу, Парагвају, Колумбији и Бразилу. Све те диктатуре су створене од стране САД, које су их звале демократијама. До данас се чак ни не зна број несталих и убијених и не зна се где се они налазе, никада нису пронађени. Закључак је да је Латинска Америка платила веома високу цену за све то што се дешавало у ратовима за независност, а то све је било у оквиру једног већег Хладног рата – констатује амбасадор Хернандез.

Он тврди да је Кастро у једном од својих говора предвидео распад СССР, што је била велика катастрофа за Кубу, која се тада нашла у најтежој ситуацији у историји.

- После пада СССР дотакли смо дно. Били смо у најтежој ситуацији него икада до тад. Наш први савезник од којег смо добијали храну и производе је нестао. И тада је, може се рећи, настала дупла блокада, блокада САД и блокада због пада СССР. Кастро је рекао кубанском народу: "Немојте се изненадити да се пробудите једног јутра и да више не постоји СССР." То је један од његових великих говора, један од неколико које сам доста пута слушао и испратио. Он је тада, такође, рекао кубанском народу: "Немојте се зачудити да једног дана останемо сами на свету у овој борби за социјализам", али и да се Куба неће предати и наставиће да брани социјализам. Тако је и било, кубански народ се није дао заплашити. Куба се одупирала свим притисцима, свима који су је притискали да напусти социјализам, да се преда, да напусти своју револуцију и да се врати у прошлост – каже амбасадор.

Хернандез оцењује да су у СССР све одлуке доношене са врха, а нико није питао народ о његовом мишљењу, нити о распаду самог СССР-а и потпису Горбачова.

- Није било никаквог референдума, већ само притисак од стране САД и ЕУ... То су биле слабе вође, које нису знале да се одупру у тој борби за време Хладног рата. Кастро је упозорио кубански народ да долазе тешке године и он је за нас у то време био као Хозе Марти у своје време – морални вођа који је био на челу своје земље. Зато што смо ми тада остали сами да бранимо заставу социјализма. То радимо, практично, до данашњег дана, уз, наравно, високу цену коју смо морали да платимо за одржавање наших идеала и правде. Међутим, ми се нисмо предали, нисмо се потчинили неолиберализму и томе што САД желе да се вратимо у прошлост – тврди наш саговорник и додаје:

- То је све због тога, што се тиче социјализма, што су вође биле слабе, као што је Горбачов, и нису знали да се боре за свој народ. С друге стране, Куба се одржала и то све због визије Фидела Кастра, који је предвидео да ће доћи до ратова, као што и данас видимо са овим геноцидом у Палестини који се дешава, а не знамо шта може бити следећи рат и катастрофе које нас чекају.

На самом крају, кубански амбасадор осврнуо се на Кастрове речи да ће га "историја оправдати".

- Докле год постоји светски поредак хегемоније у којем преовлађује закон силе; док постоје војне агресије према мањим државама; докле постоје агресивне војне организације, као што је НАТО; докле постоје стране војне базе САД; докле постоје колонијализам и неоколонијализам; докле постоји блокада Кубе и војна база Гуантанамо, на територији моје државе; док се не поштују суверенитет и независност; док постоје рат и конфликти у међународним односима; док се не реше питања човечанства, као што су глад, болести, неправде, идеје Фидела ће живети – костатује амбасадор Хернандез.

Подсећа и на речи актуелног председника Канела, који каже да је кубански отпор херојски, али и креативан, јер упркос свему, Кубанци и даље стварају, развијају своју културу, образовање, организују међународне конференције и догађаје везане за културу, науку и спорт.

- Фидел ће бити присутан међу нама још дуго времена, докле год постоји оно што сам мало час споменуо, постојаће револуционари и револуционарни дух на Куби. И Куба ће наставити да побеђује и на међународном пољу. Оно чега се Американци највише плаше је то да се ми развијемо и напредујемо и докажемо да је могућ другачији вид друштва од капиталистичког који они пропагирају. Када помислимо на Фидела Кастра, помислимо на његову жељу за борбом за неки други свет, за неку другу Кубу, упркос свим проблемима и потешкоћама. Сигуран сам у то да ми у томе можемо успети, ослободити се америчке хегемоније и неоколонијализма. То је све за шта су се бориле генерације Кубанаца. Ми не желимо да постанемо још једна звездица на застави САД. Ми, Кубанци, смо веома поносни на нашу нацију, на нашу отаџбину и нашу историју и трудићемо се свим силама да се одупремо и на крају победимо, уз дух Фидела Кастра – закључује Лејде Ернесто Родригез Хернандез, амбасадор Републике Кубе у Србији.

Цео интервју са амбасадором Хернандезом можете погледати у приложеном видеу у тексту.

НАПОМЕНА: Забрањено преузимање делова или целог текста интервјуа без одобрења аутора, линковања на оригинални текст и додавања видео-снимка са YouTube канала Србија Данас.