ТРАДИЦИЈА И УСТАВ ИЗНАД СВЕГА: Зашто су амерички избори јединствени у свету и шта је то Колегијум изборника?

Дошао је и тај дан, 3. новембар 2020. године. Дан одлуке, ко ће бити нови председник САД - Џо Бајден или Доналд Трамп. Избори увелико трају, а до сада је већ гласало око 100 милиона Американаца широм САД. До средине децембра свет и Американци знаће тачне резултате 59. по реду председничких избора и име 45. председника САД.

Многима је у свету, а сигурно и у Србији је нејасно како се  избори одвијају у Америци, на који начин Американци бирају свог председника.

Американци свог председника бирају посредним путем, односно, путем такозваног Колегијума изборника или Електорског колеџа.

Свака америчка савезна држава одређује изборнике који ће путем горе поменутог Колегијума изабрати председника и потпредседника. Грађани гласају управо за те изборнике.

Члан 2, Устава САД тачно дефинише колико изборника може да има свака америчка савезна држава, а о њиховом избору брине највише законодавно тело сваке од 50 америчких држава (осим Мејна и Небраске). Поменуто тело одређује начин њиховог избора.

Избори за Електорски колеџ обављају се индиректним путем, што се разликује од избора чланова Конгреса који се обављају директним путем.

У свакој савезној држави укључујући и Дистрикт Колумбију гласачи бирају изборнике које ће овластити за учешће на председничким изборима.

Оно што је још важније јесте да су изборници у начелу слободни да гласају за било ког кандидата за председника и потпредседника, међутим, у пракси гласају за кандидата за ког су се определили њихови бирачи.

Сваки електор даје по један глас за председника и један глас за потпредседника, што је правило унето у 12. Амандман Устава САД.

Избор председника и потпредседника путем Колегијума изборника (Електорског колеџа) је често био на удару бројних критика јер су га сматрали недемократским начином избора због тога што ниједан кандидат нема изразиту предност.

Међутим, гласови присталица оваквог традиционално укорењеног система избора наводе да је његова предност у томе што штити права малих држава како би се и њихов глас чуо на савезном нивоу и како би се управо из тог разлога испоштовао принцип демократичности.

На Уставотворној конвенцији из 1787. коришћен је Вирџинијски план као основа за расправу, јер га је предложила делегација из Вирџиније.

Вирџинијски план је предвиђао да Конгрес бира Председника. Делегати из већине савезних држава су прихватили овај начин избора. Међутим, Одбор једанаесторице, оформљен са циљем израде појединости које укључују и начин избора председника, препоручио је да свака савезна држава одреди одређени број изборника који ће бити идентичан броју чланова Конгреса из те савезне државе.

У Уставу САД се помињу "изборници", а израз "Колегијум изборника" или било које друго име није коришћен за спомињање свих изборника. Почетком 19. века израз "Колегијум изборника" је ушао у општу употребу као збирна одредница за изборнике одређене да гласају за председника и потпредседника. У федерално законодавство је први пут уведен 1845. а данас се овај термин појављује у трећем наслову Законика САД.

У члану другом, одељак први Устава САД пише:

- Свака савезна држава именује, на начин на који ће њено законодавно тело одредити, одређен број изборника, једнак укупном броју сенатора и чланова Представничког дома на који та савезна држава има право у Конгресу. За изборнике се не може именовати ниједан сенатор или члан Представничког дома, нити лице које врши неку државну функцију у Сједињеним Државама, поверљиву или плаћену.

Овим амандманом је дата могућност смањења броја чланова Представничког дома из неке савезне државе, сразмерно броју људи којима је забрањено право гласа у тој савезној држави.

Ако било која савезна држава одузме право гласа одраслом мушкарцу она ће бити изгубити право на заступљеност у истој сразмери. Учинак ове одредбе ће или присилити савезне државе да гарантују опште право гласа или ће им одузети моћ да би их заувек држао у безнадежној мањини у националној власти, како законодавној тако и извршној (одељак други Амандмана).

Федерални закон примењује де јуре мандат за смањење чланова Представничког дома из било које савезне државе, самим тим и броја чланова Колегијума изборника, уколико право гласа "наведено у четрнаестом амандману, одељак други" буде оспорено или ускраћено.

На нивоу сваке савезне државе одређује се систем избора изборника за чланство у Колегијуму изборника. Они се бирају по већинском изборном систему, тј. "победник узима све" на основу добијених гласова. Избори се одржавају према изборним законима који се примењују у датим савезним државама. Од тог правила су изузете две савезне државе – Мејн и Небраска.

Иако се на бирачким листићима налазе имена председничких кандидата бирачи у свих 50 савезних држава и у Вашингтону у ствари бирају изборнике из њихове савезне државе када гласају за председника и потпредседника. Изборници који су одређени касније гласају за особе које ће обављати функције председника и потпредседника.

Оно што је најважније нагласити, то је да укупан број гласова бирача у САД не одлучује о избору председника и потпредседника.

Један кандидат мора да добије апсолутну већину гласова изборника (тренутно је тај број 270) да би постао председник. Ако ниједан кандидат не добије већину у избору за председника или потпредседника, избор се обавља према уставној процедури дефинисаној у Дванаестом амандману.

Укупан број чланова Колегијума изборника је једнак броју чланова Конгреса (435 Представнички дом и 100 Сенат) плус три изборника која даје град Вашингтон, што је укупно 538 изборника.

Свакој савезној држави је додељено онолико изборника колико има чланова у Представничком дому и у Сенату Конгреса САД. С обзиром да савезне државе са највећим бројем становника имају највише места у Представничком дому, оне такође имају и највише изборника. Шест савезних држава са највише изборника су Калифорнија (55), Тексас (38), Њујорк (29), Флорида (29), Илиноис (20), и Пенсилванија (20).

Седам савезних држава са најмање становника Аљаска, Вајоминг, Вермонт, Делавер, Јужна Дакота, Монтана, и Северна Дакота имају по три изборника.

Број чланова Представничког дома које делегира савезна држава одређује се сваких десет година према резултатима пописа, самим тим одређује се и број изборника у савезним државама.

Ниједна особа, према Амандману 14. Устава САД која је после положене заклетве да ће поштовати Устав САД, с циљем обављања функције у савезној држави или на федералном нивоу, која је узела учешћа у устанку или побуни против САД не може бити члан Колегијума изборника.

Међутим Конгрес САД може поништити ово ограничење са двотрећинском већином у оба дома.

Политичке странке у свим савезним државама номинују кандидате за изборнике неколико месеци пре дана избора.

Према савезном закону уторак после првог понедељка у новембру је дан за одржавање избора на савезном нивоу.

Четрдесет осам савезних држава и град Вашингтон, изборнике по одређују по принципу "победник добија све", што значи да сва изборничка места добија један блок.

Мејн и Небраска изборнике одређују по "принципу конгресних изборних јединица", где се бира по један изборник у свакој изборној јединици за чланове Конгреса САД, док се преостала два изборника одређују на основу већине гласова у савезној држави.

У Мејну се овај начин делегирања изборника примењује од 1972. док се Небраски примењује од 1996.

Тренутни систем одабира изборника се назива и "скраћени гласачки листић". У само неколико савезних држава, бирачи на гласачким листићима имају имена изборника, док у неким савезним државама ако бирач жели да на гласачком листићу напише име кандидата за ког жели да гласа, мора написати и имена изборника.