TRADICIJA I USTAV IZNAD SVEGA: Zašto su američki izbori jedinstveni u svetu i šta je to Kolegijum izbornika?

Došao je i taj dan, 3. novembar 2020. godine. Dan odluke, ko će biti novi predsednik SAD - Džo Bajden ili Donald Tramp. Izbori uveliko traju, a do sada je već glasalo oko 100 miliona Amerikanaca širom SAD. Do sredine decembra svet i Amerikanci znaće tačne rezultate 59. po redu predsedničkih izbora i ime 45. predsednika SAD.

Mnogima je u svetu, a sigurno i u Srbiji je nejasno kako se  izbori odvijaju u Americi, na koji način Amerikanci biraju svog predsednika.

Amerikanci svog predsednika biraju posrednim putem, odnosno, putem takozvanog Kolegijuma izbornika ili Elektorskog koledža.

Svaka američka savezna država određuje izbornike koji će putem gore pomenutog Kolegijuma izabrati predsednika i potpredsednika. Građani glasaju upravo za te izbornike.

Član 2, Ustava SAD tačno definiše koliko izbornika može da ima svaka američka savezna država, a o njihovom izboru brine najviše zakonodavno telo svake od 50 američkih država (osim Mejna i Nebraske). Pomenuto telo određuje način njihovog izbora.

Izbori za Elektorski koledž obavljaju se indirektnim putem, što se razlikuje od izbora članova Kongresa koji se obavljaju direktnim putem.

U svakoj saveznoj državi uključujući i Distrikt Kolumbiju glasači biraju izbornike koje će ovlastiti za učešće na predsedničkim izborima.

Ono što je još važnije jeste da su izbornici u načelu slobodni da glasaju za bilo kog kandidata za predsednika i potpredsednika, međutim, u praksi glasaju za kandidata za kog su se opredelili njihovi birači.

Svaki elektor daje po jedan glas za predsednika i jedan glas za potpredsednika, što je pravilo uneto u 12. Amandman Ustava SAD.

Izbor predsednika i potpredsednika putem Kolegijuma izbornika (Elektorskog koledža) je često bio na udaru brojnih kritika jer su ga smatrali nedemokratskim načinom izbora zbog toga što nijedan kandidat nema izrazitu prednost.

Međutim, glasovi pristalica ovakvog tradicionalno ukorenjenog sistema izbora navode da je njegova prednost u tome što štiti prava malih država kako bi se i njihov glas čuo na saveznom nivou i kako bi se upravo iz tog razloga ispoštovao princip demokratičnosti.

Na Ustavotvornoj konvenciji iz 1787. korišćen je Virdžinijski plan kao osnova za raspravu, jer ga je predložila delegacija iz Virdžinije.

Virdžinijski plan je predviđao da Kongres bira Predsednika. Delegati iz većine saveznih država su prihvatili ovaj način izbora. Međutim, Odbor jedanaestorice, oformljen sa ciljem izrade pojedinosti koje uključuju i način izbora predsednika, preporučio je da svaka savezna država odredi određeni broj izbornika koji će biti identičan broju članova Kongresa iz te savezne države.

U Ustavu SAD se pominju "izbornici", a izraz "Kolegijum izbornika" ili bilo koje drugo ime nije korišćen za spominjanje svih izbornika. Početkom 19. veka izraz "Kolegijum izbornika" je ušao u opštu upotrebu kao zbirna odrednica za izbornike određene da glasaju za predsednika i potpredsednika. U federalno zakonodavstvo je prvi put uveden 1845. a danas se ovaj termin pojavljuje u trećem naslovu Zakonika SAD.

U članu drugom, odeljak prvi Ustava SAD piše:

- Svaka savezna država imenuje, na način na koji će njeno zakonodavno telo odrediti, određen broj izbornika, jednak ukupnom broju senatora i članova Predstavničkog doma na koji ta savezna država ima pravo u Kongresu. Za izbornike se ne može imenovati nijedan senator ili član Predstavničkog doma, niti lice koje vrši neku državnu funkciju u Sjedinjenim Državama, poverljivu ili plaćenu.

Ovim amandmanom je data mogućnost smanjenja broja članova Predstavničkog doma iz neke savezne države, srazmerno broju ljudi kojima je zabranjeno pravo glasa u toj saveznoj državi.

Ako bilo koja savezna država oduzme pravo glasa odraslom muškarcu ona će biti izgubiti pravo na zastupljenost u istoj srazmeri. Učinak ove odredbe će ili prisiliti savezne države da garantuju opšte pravo glasa ili će im oduzeti moć da bi ih zauvek držao u beznadežnoj manjini u nacionalnoj vlasti, kako zakonodavnoj tako i izvršnoj (odeljak drugi Amandmana).

Federalni zakon primenjuje de jure mandat za smanjenje članova Predstavničkog doma iz bilo koje savezne države, samim tim i broja članova Kolegijuma izbornika, ukoliko pravo glasa "navedeno u četrnaestom amandmanu, odeljak drugi" bude osporeno ili uskraćeno.

Na nivou svake savezne države određuje se sistem izbora izbornika za članstvo u Kolegijumu izbornika. Oni se biraju po većinskom izbornom sistemu, tj. "pobednik uzima sve" na osnovu dobijenih glasova. Izbori se održavaju prema izbornim zakonima koji se primenjuju u datim saveznim državama. Od tog pravila su izuzete dve savezne države – Mejn i Nebraska.

Iako se na biračkim listićima nalaze imena predsedničkih kandidata birači u svih 50 saveznih država i u Vašingtonu u stvari biraju izbornike iz njihove savezne države kada glasaju za predsednika i potpredsednika. Izbornici koji su određeni kasnije glasaju za osobe koje će obavljati funkcije predsednika i potpredsednika.

Ono što je najvažnije naglasiti, to je da ukupan broj glasova birača u SAD ne odlučuje o izboru predsednika i potpredsednika.

Jedan kandidat mora da dobije apsolutnu većinu glasova izbornika (trenutno je taj broj 270) da bi postao predsednik. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu u izboru za predsednika ili potpredsednika, izbor se obavlja prema ustavnoj proceduri definisanoj u Dvanaestom amandmanu.

Ukupan broj članova Kolegijuma izbornika je jednak broju članova Kongresa (435 Predstavnički dom i 100 Senat) plus tri izbornika koja daje grad Vašington, što je ukupno 538 izbornika.

Svakoj saveznoj državi je dodeljeno onoliko izbornika koliko ima članova u Predstavničkom domu i u Senatu Kongresa SAD. S obzirom da savezne države sa najvećim brojem stanovnika imaju najviše mesta u Predstavničkom domu, one takođe imaju i najviše izbornika. Šest saveznih država sa najviše izbornika su Kalifornija (55), Teksas (38), Njujork (29), Florida (29), Ilinois (20), i Pensilvanija (20).

Sedam saveznih država sa najmanje stanovnika Aljaska, Vajoming, Vermont, Delaver, Južna Dakota, Montana, i Severna Dakota imaju po tri izbornika.

Broj članova Predstavničkog doma koje delegira savezna država određuje se svakih deset godina prema rezultatima popisa, samim tim određuje se i broj izbornika u saveznim državama.

Nijedna osoba, prema Amandmanu 14. Ustava SAD koja je posle položene zakletve da će poštovati Ustav SAD, s ciljem obavljanja funkcije u saveznoj državi ili na federalnom nivou, koja je uzela učešća u ustanku ili pobuni protiv SAD ne može biti član Kolegijuma izbornika.

Međutim Kongres SAD može poništiti ovo ograničenje sa dvotrećinskom većinom u oba doma.

Političke stranke u svim saveznim državama nominuju kandidate za izbornike nekoliko meseci pre dana izbora.

Prema saveznom zakonu utorak posle prvog ponedeljka u novembru je dan za održavanje izbora na saveznom nivou.

Četrdeset osam saveznih država i grad Vašington, izbornike po određuju po principu "pobednik dobija sve", što znači da sva izbornička mesta dobija jedan blok.

Mejn i Nebraska izbornike određuju po "principu kongresnih izbornih jedinica", gde se bira po jedan izbornik u svakoj izbornoj jedinici za članove Kongresa SAD, dok se preostala dva izbornika određuju na osnovu većine glasova u saveznoj državi.

U Mejnu se ovaj način delegiranja izbornika primenjuje od 1972. dok se Nebraski primenjuje od 1996.

Trenutni sistem odabira izbornika se naziva i "skraćeni glasački listić". U samo nekoliko saveznih država, birači na glasačkim listićima imaju imena izbornika, dok u nekim saveznim državama ako birač želi da na glasačkom listiću napiše ime kandidata za kog želi da glasa, mora napisati i imena izbornika.