ИСТОРИЈАТ АМЕРИЧКИХ ИЗБОРА У КРАТКИМ ЦРТАМА: Од "Очева оснивача" до Бајдена и Трампа!

Сједињене Америчке Државе су настале након Рата за независност који се водио на тлу данашњих САД између снага америчке побуњеничке восјке, с једне стране и британске краљевске војске и британских лојалиста, с друге стране.

Амерички насељеници нису могли да издрже намете које им је задавала круна.

После Седмогодишњег рата који је завршен 1763. године (између староседелаца Индијанаца и Француза), Британци су успели да протерају Французе из Северне Америке, али једно нису знали да ће се догодити.

То је све изискивало велике дугове и несташице. Све се убрзо одразило на метрополу, Лондон. Порези су били огромни, а онда Британци доносе одлуку да би америчке колоније требале да плаћају за трупе стациониране у колонијама. Парламент доноси Закон о таксеним маркама 1765. који је колонијама наметнуо директне порезе.

Америчко становништво и лидери били су незадовољни одлуком, сматрали су да им се не могу тек тако наметати порези.

Да би спасили Источноиндијску компанију од финансијских потешкоћа, Британци су 1773. покушали да увећају њену трговину чајем смањијући цену чаја и именујући неке трговце у Америци да га примају и продају.

Искрцавању овог чаја су се одупирале све колоније, и када је краљевски гувернер Масачусетса одбио да из Бостона пошање назад бродове са чајем, побуњеници су бацили кутије чаја у море.

Тако долази до борбе за независност Сједињених Америчких Држава и избијају први сукоби.

После победе над британским трупама, до које је водио трновит и крвави пут, окупљају се очеви оснивачи САД Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон, Бенџамин Френклин, Џон Адамс, Александар Хамилтон, Џон Џеј и Џејмс Медисон који су донели кључне одлуке поводом независности Тринаест колонија од Британске империје и њиховој трансформацији у федерацију данас познату под називом Сједињене Америчке Државе, а која се током времена територијално ширила.

Поједини амерички историчари очеве осниваче деле на Осниваче који су 1776. донели Декларацију о независности и Састављаче који су на Филаделфијској конвенцији 1787. донели Устав САД. 

Израз "Очеви оснивачи" је 1916. сковао Ворен Хардинг, тадашњи републикански сенатор из Охаја и будући председник САД.

После стицања независности, САД доносе Устав који је непроменљив и који се мора поштовати, посебно од стране политичких елита, али и од стране свих других Американаца.

Устав Сједињених Америчких Држава је највиши закон у САД и уједно најстарији устав на свету. Донесен је на Уставној конвенцији у Филаделфији 17. септембра 1787. године. Њиме су САД из лабавог савеза држава претворене у федералну државу.

Устав је формално ступио на снагу 21. јуна 1788, а почео се примењивати од 13. септембра 1788. године. Нови државни органи су почели са радом 4. марта 1789. године. Од те године крећу и избори у САД. 

Године одржавања избора од стицања независности и доношења Устава биле су: 1789, 1792, 1796, 1800, 1804, 1808, 1812, 1816, 1820, 1824, 1828, 1832, 1836, 1840, 1844, 1848, 1852, 1856, 1860, 1864, 1868, 1872, 1876, 1880, 1884, 1888, 1892, 1896, 1900, 1904, 1908, 1912, 1916, 1920, 1924, 1928, 1932, 1936, 1940, 1944, 1948, 1952, 1956, 1960, 1964, 1968, 1972, 1976, 1980, 1984, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016 и 2020. година.

Џорџ Вашингтон -  на власти од 30. априла 1789.  до  4. март 1797. године (Без странке) - потпредседник Џон Адамс

Џон Адамс - од 4. марта 1797.  до  4. марта 1801. године (Федералиста) - потпредседник Џон Адамс

Томас Џеферсон - од 4. марта 1801. до  4. марта 1809. године (Демократа-републиканац) - потпредседници Арон Бер и Џорџ Клинтон

Џејмс Медисон - од 4. марта 1809.  до  4. марта 1817. године (Демократа-републиканац) - потпредседници Џорџ Клинтон и Елбриџ Џери

Џејмс Монро - од 4. марта 1817.  до  4. марта 1825. године  (Демократа-републиканац) - потпредседник Данијел Томпкинс

Џон Квинси Адамс  - од  4. марта 1825.  до 4. марта 1829. године  (Демократа-републиканац) - потпредседник Џон Калхун

Ендру Џексон  -  од 4. марта 1829. до  4. марта 1837. године  (Демократа) - потпредседници Џон Калхун и Мартин ван Бјурен

Мартин ван Бјурен  -  од 4. марта 1837.  до  4. марта 1841. године  (Демократа) - потпредседник Ричард Џонсон

Вилијам Х. Харисон  - од 4. марта 1841. до  4. априла 1841. године (Виговац) - потпредседник Џон Тајлер

Џон Тајлер -  од 4. априла 1841.  до  4. марта 1845. године (Виговац)

Џејмс К. Полк  - од  4. марта 1845.  до  4. марта 1849. године (Демократа) - потпредседник Џорџ Далас

Закари Тејлор - од 4. марта 1849.  до  9. јула 1850. године (Виговац) - потпредседник Милард Филмор

Милард Филмор -  од 9. јула 1850. до  4. марта 1853. године (Виговац)

Френклин Пирс - од 4. марта 1853. до  4. марта 1857. године (Демократа) - потпредседник Вилијам Кинг

Џејмс Бјукенан -  од 4. марта 1857.  до  4. марта 1861. године  (Демократа) - потпредседник Џон Брекинриџ

Абрахам Линколн -  од 4. марта 1861. до 15. априла 1865. године (Републиканац) - потпредседници Ханибал Хамлин и Ендру Џонсон

Ендру Џонсон - од 15. априла 1865.  до  4. марта 1869. године (Национална унија)

Јулисиз С. Грант - од 4. марта 1869.  до  4. марта 1877. године  (Републиканац) - потпредседници  Скајлер Колфакс и Хенри Вилсон

Радерфорд Б. Хејз - од 4. марта 1877. до  4. марта 1881. године  (Републиканац) - потпредседник Вилијам Вилер 

Џејмс Гарфилд - од 4. марта 1881.  до  19. септембра 1881. године  (Републиканац) - потпредседник  Честер А. Артур  

Честер А. Артур - од 19. септембра 1881. до  4. марта 1885. године  (Републиканац)

Гровер Кливленд  - од 4. марта 1885.  до  4. марта 1889. године  (Демократа) - потпредседник Томас Хендрикс

Бенџамин Харисон - од 4. марта 1889.  до  4. марта 1893. године (Републиканац) - потпредседник Ливи Мортон

Гровер Кливленд (други мандат) - од 4. марта 1893.  до  4. марта 1897. године  (Демократа) - потпредседник Адлеј Ј. Стивенсон

Вилијам Мекинли - од 4. марта 1897.  до  14. септембра 1901. године  (Републиканац) - потпредседници  Гарет Хобарт и Теодор Рузвелт 

Теодор Рузвелт - од 14. септембра 1901.  до  4. марта 1909. године (Републиканац) -  потпредседник Чарлс Фербанкс   

Вилијам Х. Тафт - од 4. марта 1909.  до  4. марта 1913. године  (Републиканац) - потпредседник  Џејмс Шерман

Вудро Вилсон - од 4. марта 1913. до  4. марта 1921. године (Демократа) - потпредседник Томас Маршал

Ворен Г. Хардинг - од 4. марта 1921.  до  2. августа 1923. године (Републиканац) - потпредседник Калвин Кулиџ

Калвин Кулиџ - од 2. августа 1923.  до  4. марта 1929. године (Републиканац) - потпредседник Чарлс Доз

Херберт Хувер - од 4. марта 1929. до  4. марта 1933. године (Републиканац) - потпредседник Чарлс Кертис

Френклин Д. Рузвелт - од 4. марта 1933.  до 12. априла 1945. године  (Демократа) - потпредседници Џон Гарнер, Хенри Волас и Хари С. Труман

Хари С. Труман - од 12. априла 1945. до 20. јануара 1953. године  (Демократа) - потпредседник Олбен Баркли

Двајт Ајзенхауер - од 20. јануара 1953.  до  20. јануара 1961. године  (Републиканац) - потпредседник Ричард Никсон

Џон Ф. Кенеди - од 20. јануара 1961.  до  22. новембра 1963. године  (Демократа) - потпредседник Линдон Б. Џонсон

Линдон Б. Џонсон - од 22. новембра 1963.  до  20. јануара 1969. године  (Демократа) - потпредседник Хјуберт Хамфри    

Ричард Никсон - од 20. јануара 1969.  до  9. августа 1974. године  (Републиканац)  - потпредседници Спиро Егњу и Џералд Форд

Џералд Форд - од 9. августа 1974.  до  20. јануара 1977. године  (Републиканац) - потпредседник Нелсон Рокфелер

Џими Картер - од 20. јануара 1977. до  20. јануара 1981. године  (Демократа) -потпредседник Волтер Мондејл  

Роналд Реган - од 20. јануара 1981.  до  20. јануара 1989. године  (Републиканац) - потпредседник Џорџ Х. В. Буш  

Џорџ Х. В. Буш - од 20. јануара 1989.  до  20. јануара 1993. године  (Републиканац) - потпредседник Ден Квејл

Бил Клинтон - од 20. јануара 1993.  до  20. јануара 2001. године  (Демократа) - потпредседник Ал Гор

Џорџ В. Буш - од 20. јануара 2001.  до  20. јануара 2009. године  (Републиканац) - потпредседник Дик Чејни

Барак Обама - од 20. јануара 2009.  до  20. јануара 2017. године  (Демократа) - потпредседник Џо Бајден

Доналд Трамп - од 20. јануара 2017. године је актуелни председник САД,  (Републиканац) - потпредседник Мајк Пенс; тренутно је у трци за други мандат, а противник му је демократа Џо Бајден који је за своју потпредседницу номиновао демократу Камалу Харис.

Председнички избори одржавају се у уторак 3. новембра 2020. године. То су 59. амерички председнички избори. Бирачи ће гласати за председничке кандидате, а 14. децембра ће се знати коначни резултати.

У случају да ниједан кандидат не добије најмање 270 изборних гласова потребних за победу на изборима, Представнички дом Сједињених Држава ће изабрати председника од три кандидата који су добили највише гласова, а Сенат Сједињених Држава ће изабрати потпредседника из кандидата који су добили два највећа броја.

Председник Доналд Трамп из Републиканске странке, који је изабран 2016. године, тражи реизбор на други мандат. Победник председничких избора 2020. биће инаугурисан 20. јануара 2021. године.

Главна трка је између демократе Џоа Бајдена и републиканца Доналда Трампа.