Америка спремна да нападне војне циљеве у Венецуели: Ескалација против Мадуровог режима - удари могући сваког тренутка

Планирани напади, о којима је известио и "The Wall Стреет Јоурнал", имаће за циљ уништење војних постројења која користи нарко-организација за коју САД тврде да је предводи венецуелански аутократа Николас Мадуро и да је воде највиши чланови његовог режима.

Извори су за "Хералд" рекли да су мете - које би могле бити погођене из ваздуха за неколико дана или чак сати - такође усмерене на "одсецање главе" хијерархији картела.

Амерички званичници верују да картел извози око 500 тона кокаина годишње, подељено између Европе и Сједињених Држава.

Док су извори одбили да кажу да ли је сам Мадуро мета, један од њих је изјавио да му "истиче време".

- Мадуро ће ускоро схватити да је заробљен и да можда неће моћи да напусти земљу чак и ако то одлучи, рекао је извор.

- Још горе за њега, сада постоји више од једног генерала спремног да га ухвати и преда, потпуно свестан да је једно причати о смрти, а друго видети је како долази.

Вашингтон је удвостручио награду за информације које воде ка Мадуровом хапшењу на 50 милиона долара - што је највећа награда те врсте икада понуђена - а тренутно нуди по 25 милиона долара за хапшење неких од његових најближих сарадника, укључујући министра унутрашњих послова Диосдада Кабеја, за којег се верује да управља операцијама картела. Још један кључни члан режима који се суочава са америчким оптужбама за трговину дрогом је министар одбране Владимир Падрино Лопес.

Када је у августу објавила одлуку да се награда за Мадура удвостручи са 25 на 50 милиона долара, америчка државна тужитељка Пам Бонди рекла је да Мадуро предводи "Картел Сунца" (Цартел де лос Солес) - нарко-организацију укорењену у венецуеланској војсци - и да сарађује са групама попут венецуеланске банде Трен де Арагуа, мексичког картела Синалоа и других транснационалних криминалних мрежа. Бонди је назвала Мадура "„једним од највећих светских нарко-дилера и претњом нашој националној безбедности", додајући да је повећање награде намењено "стезању мреже" око њега.

Америчка војска је нагло повећала своје присуство уз обалу Венецуеле као део операције за коју Бела кућа каже да је усмерена на ометање трговине дрогом и криминалних мрежа повезаних са режимом у Каракасу. Један од првих потеза председника Доналда Трампа након повратка у Белу кућу у јануару 2025. био је да наложи Стејт департменту да одређене нарко-картеле прогласи терористичким и транснационалним криминалним организацијама - међу њима и Трен де Арагуа, а касније и "Картел Сунца".

У августу су Сједињене Државе почеле да окупљају велику војну групацију у јужном делу Карипског мора, близу северне Венецуеле, формирајући Здружену радну групу која је у почетку укључивала три разарача - опремљена за противваздушну, противподморничку и ракетну одбрану - и амфибијску групу од око 4.500 војника. Мисија укључује и поморске патроле извиђачких авиона П-8, као и дугометражне надзорне летове ради мапирања рута трговине дрогом.

У септембру је распоређивање појачано са 10 ловаца Ф-35Б базираних у бази Сејба у Порторику и наоружаним дроновима MQ-9 Реапер на аеродрому Рафаел Ернандес на острву. Амерички званичници кажу да ти авиони могу да изводе прецизне ударе на лабораторије, тајне писте, возила или пловила повезана са нарко-операцијама.

Дана 24. октобра, министар одбране Пит Хегсет наредио је носачу авиона USS Гералд Р. Форд и његовој борбеној групи - укључујући крстарицу USS Normandy и разараче USS Thomas Худнер, USS Рамаге, USS Carney и USS Роосевелт - да уђу у Карипско море. Борбена група носача, са више од 4.000 припадника и око 90 борбених авиона, описана је од стране пензионисаних венецуеланских официра који су говорили за Хералд као окосница "завршне фазе" намењене неутралисању вођа "Картела Сунца" и Трена де Арагуа и извођењу удара на фиксне и покретне мете унутар Венецуеле.

До сада су те снаге углавном коришћене у поморским операцијама. До ове недеље, амерички удари су били усмерени на брзе чамце за које администрација тврди да су превозили наркотике - већина је пресретнута уз обалу Венецуеле; у тим нападима убијен је 61 осумњичени нарко-трафикант. Званичници администрације кажу да ће радна група ускоро преусмерити операције на копно, јер су кријумчари сада мање спремни да ризикују пловидбу која може бити откривена и нападнута на мору.

Сам обим распоређених снага навео је многе аналитичаре да закључе да је крајњи циљ мисије свргавање Мадуровог режима, иако амерички званичници нису дали много детаља о планираним акцијама унутар Венецуеле. Већина стручњака сумња да САД намеравају на дуготрајну окупацију - став који је Трамп поновио током своје кампање за други мандат.

- Он преферира циљање прецизним операцијама, попут ликвидације иранског генерала Касема Сулејманија или напада на иранска нуклеарна постројења, рекао је Елиот Абрамс, који је служио као специјални представник САД за Венецуелу током Трамповог првог мандата, колумнисти Хералда Андресу Опенхајмеру. "Не мислим да он жели нешто што би се могло одужити."

Ипак, пуну инвазију било би много теже и скупље извести од садашњег распореда снага. Чак је и америчка инвазија на Панаму 1989. - мању и војно мање сложену земљу - захтевала око 30.000 војника, подсетио је Абрамс.

Марк Ф. Кансијан, пензионисани пуковник маринаца и виши саветник у Центру за стратешке и међународне студије, рекао је да снаге које се сада налазе у Карибима имају довољан капацитет за ударе и застрашивање, али не и за инвазију.

- Нема довољно борбене моћи за инвазију", рекао је он, "али има сасвим довољно за ваздушне или ракетне ударе на картеле или на Мадуров режим.

Србија Данас/Миами Хералд