САСТАНАК ШЕФОВА
Америка све више савезница Русије, а не Европе? Трамп је покренуо лавину - Овај датум кључан за свет
У свом првом мандату, од 2017. до 2021, Доналд Трамп не само да није разбио НАТО него је након мандата поносно тврдио да га је значајно ојачао. Не само Трамп него и бивши главни секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, стално су понављали да су критике америчког председника утицале на одлуке европских чланица за повећање улагања у одбрану.
Међутим сада, у првих месец дана новог мандата, Трамп је толико уздрмао темеље евроатлантског савезништва да се неки отворено двоуме хоће ли овакав НАТО опстати. Јер данашња Америка, ако је судити према јавним изјавама Доналда Трампа, све је више савезница Русије, а све мање Европе. Амерички председник Украјину сматра одговорном за почетак рата, а не Русију. Из Америке сада и у Европу долази мешање у изборне процесе. Такав драматични заокрет Вашингтона натерао је многе садашње и будуће европске лидере и лидерке на упозорења да САД више уопште не маре за Европу.
Сада су европски лидери започели консултације како ојачати одбрамбене капацитете ЕУ, чиме би се ојачао и европски део НАТО-а. То се може постићи повећањем улагања свих држава у националну одбрану, а ЕУ би допустила и прекорачење правила о допуштеном дефициту ако би та средства ишла за одбрану. ЕУ би такође могла да координише заједничку набавку оружја, те је створила и посебан фонд за то.
А улагања би се повећала не само преко два посто БДП-а него знатно изнад тога. Стручњаци наводе да за ЕУ није немогуће постићи такву војну моћ за одбрану од Русије и без америчке помоћи.
- Ако је ЕУ економски више од десет пута јача од Русије, зашто таква економија не би помогла и војном јачању? - рекао је један стручњак за одбрану који је пре радио за НАТО-ове структуре.
Та већа улагања Европљана у одбрану би требало да задовоље Америку. Али сада је питање дели ли Америка с европским савезницима вредности и хоће ли остати и политички савезници. Јер НАТО је пре свега политички савез, а тек онда, на основу политичке воље, делује и војно. Ако ће САД имати овако попустљиви став према Русији, дајући тој Русији и моћ утицаја на унутрашње одлуке НАТО-а, онда се као проблем у трансатлантским односима појављују и политичке разлике, а не само велик јаз у војној моћи који је створио толику зависност Европе од САД.
Промене унутар НАТО савеза
Расправе ће се поступно пребацити и у ЕУ, где је 6. марта заказан и посебан самит шефова држава или влада на ту тему.
Ако се не стиша, оваква реторика Вашингтона, питање је какав ће НАТО бити до следећег самита 24. јуна у Хагу. На трогодишњицу почетка руске агресије на Украјину се примећује да Вашингтон и савезници иду у супротном смеру када је реч о Русији. Док Трамп гради односе са Путином, заговара повратак Русије у Г7, ЕУ усваја нове санкције. То је до пре месец дана било незамисливо.
Србија Данас/Јутарњи лист