Рођен је пре 1.000 година, а ДАНАС се придржавамо његових ПРАВИЛА: Знате ли ко је измислио ОБРОКЕ и СТАКЛЕНУ ЧАШУ?

Абул-Хасан Али Ибн Нафи, звани Зирјаб, био је главни забављач и ерудита на двору у Кордоби почетком IX века. Значајно је допринео развоју средњовековне музике, начина живота, фризура и намештаја. Дефинисао је правила којих су се људи придржавали током оброка, дружења и релаксације.

Рођен 789. године, Зирјаб је био значајна личност у исламској култури, али је остао непознат у европској историји иако је значајно утицао и на данашњи начин живота.

Напустио је Багдад за време владавине Абасидског калифа Ал-Мамуна, од када борави, као дворски поета, у Кордоби на југу Пиринејског полуострва (данашња Шпанија) код Абд ар-Рахмана II (822-852) из династије Умајада.

Надимак Зирјаб добио је вероватно по афричкој птици певачици.

Његов долазак на двор Умајада означава почетак златног периода арабљанске културе. У Кордоби Зирјаб је добио многобројна признања и стекао невероватну славу.

Постао је главни дворски забављач, са великом платом од 200 златних динара месечно, а поред тога имао је и значајне привилегије.

Веома је допринео развоју музике измисливши лауту (ал-У’д) која касније постаје шпанска гитара.

Први је дошао до револуционарне идеје сезонског облачења, које се до тада није практиковало, установивши различите стилове одеће. Започео је ''trend'' nošenja обојених  свилених одора за време пролећа и јесени, лети би преовладавала бела боја, док би се зими  носило фино крзно. Зирјаб је, такође, предвидео посебну јутарњу, дневну и вечерњу одећу.

Значајно је допринео развитку оралне хигијене измисливши претечу пасте за зубе која је била веома популарна у тадашњем андалузијском калифату. Тачни састојци пасте још увек су непознати, међутим остали су записи који наводе да је била ''функционална и пријатног укуса''! Такође, увео је коришћење примитивног вида дезодоранса и установио нови тип фризуре ''која не би прекривала врат, уши и обрве''.

Од кључног су значаја његови доприноси на данашњи начин исхране. Установио је правило да се оброк састоји из три дела - прва је супа, након ње главно јело и на крају десерт. Овај обичај пренео се на читаво Пиринејско полуострво, затим на Европу, а данас се овакав вид ручавања практикује у читавом свету.

Установио је многе оброке за које се до тад није знало. Његово најпознатије било је са шпарглом, која се од тад користи у исхрани. Такође, један од највећих Зирјабових проналазака је свакако стаклена чаша која се до тад на дворовима правила од бакра, злата или сребра.

Знао је 10.000 песама напамет и важио је за највећег ерудиту тог времена. Успоставио је ритмичке страствене песме и игре које су касније евулирале у чувени шпански плес који нам је данас познат као фламенко.

Зирјаб је оставио неизбрисив траг у арабљанској култури. Његови музички проналасци постали су темељ шпанске националне музике. Такође, његови проналасци утицаће у великој мери на данашњи начин живота свих људи у свету.

Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.