Белорусија је већ изабрала: Лукашенко се спрема за још један председнички мандат - ево и који по реду
Александар Лукашенко није једини кандидат у изборној трци, у трци за председничко месту су још четири кандидата.
Белоруси ће у недељу гласати на председничким изборима за које је готово сигурно да ће Александар Лукашенко освојити седми мандат, пише Euronews.
Белорусија завршава председничке изборе у недељу, али победник је већ известан. Исход је био исти последњих 30 година. Од 1994. године, једно име – Александар Лукашенко – излази као победник.
Радници му поклонили секиру за сечење дрва
- Покушаћу да је испробам пре избора - обећао је господин Лукашенко, на шта су уследили громогласни аплаузи.
Овај 70-годишњи ауторитарни лидер често је називан "последњим диктатором Европе", а многи од његових политичких противника су или затворени или су у изгнанству.
На последњем избору 2020. године, Лукашенко је проглашен победником са 80% гласова. То је изазвало оптужбе за изборне преваре, месецима дуг протесте и оштру репресију која је довела до 65.000 хапшења. Опозициони лидери су били затворени или су морали да побегну.
Иако тренутни мандат Лукашенка – његов шести – истиче тек током лета, одлучио је да изборе помери са августа на јануар, када је у Белорусији изузетно хладно. Према белоруском политичком аналитичару Валерију Карбалевичу, ово је израчуната стратегија да се обесхрабре демонстранти да изађу на улице и протестују због изборног резултата.
- Неће бити масовних протеста у леденом јануару - рекао је.
Репресија неслагања Лукашенко је близак савезник руског председника Владимира Путина и ослања се на субвенције и политичку подршку из Москве како би одржао чврсту власт у Белорусији.
Како је преговарао са Кремљом током година за веће субвенције, Лукашенко је повремено покушавао да умири Запад ублажавањем репресије у својој земљи. Међутим, ова тактика је завршена након што је покренуо насилну потисну кампању против неслагања након избора 2020. године.
Десетине хиљада Белоруса је ухапшено, а хиљаде су претрпеле батине од стране полицијских снага у великој репресији коју је спровела држава. Паралелно, стотине независних медија и невладиних организација су затворене и забрањене.
Као одговор, Запад је увео санкције Белорусији. Ове санкције су се појачале након што је Русија користила своју суседну земљу да заобиђе европске санкције које су уведене Москви због потпуне инвазије на Украјину 2022. године.
Тренутно је 287 појединаца – укључујући и Лукашенка – у Белорусији под санкцијама ЕУ, као и 39 ентитета.
У петак, Европска комисија је описала ове изборе као "потпуну фарсу".
- Ово нису избори када већ знате ко ће победити - рекла је портпаролка Комисије за спољне послове Anitta Хипер.
- ЕУ наставља да подржава белоруски народ. Такође настављамо да вршимо притисак на режим - додала је. Комисија је прошлог месеца саопштила да пружа 30 милиона евра за подршку цивилном друштву у Белорусији, након што је већ обезбедила 140 милиона евра од 2020. године.
Што се тиче остатака опозиције, активисти за људска права кажу да је у земљи тренутно око 1.300 политичких затвореника. Међу њима је и добитник Нобелове награде за мир Алес Биалиатски, оснивач најпознатије белоруске организације за људска права Виасна.
- Кроз бруталну кампању против свих облика неслагања, власти су створиле гушећу климу страха, утишавајући све и сваког ко се противи влади - рекла је Марија Стратерс, директорка Amnesty Интернатионал-а за Источну Европу и Централну Азију.
Совјетски стил чврсте руке Белорусија негује још од периода Совјетског Савеза, па све до његовог распада 1991. године. Словенска нација са 9 милиона људи налази се између Русије, Украјине, Летоније, Литваније и Пољске – при чему су последње три земље чланице НАТО-а. Током Другог светског рата, окупирала ју је нацистичка Немачка.
Лукашенко, бивши директор државне фарме, први пут је изабран 1994. године, вођен таласом јавног гнева због катастрофалног опадања животног стандарда након хаотичних слободних тржишних реформи. Обећао је борбу против корупције.
Отворени обожавалац Совјетског Савеза, Лукашенко је управљао владом која спроводи совјетске контроле над економијом и активно обесхрабрује употребу белоруског језика – у корист руског. Такође је подстакао земљу да напусти свој црвено-бели национални барјак у корист оног који је коришћен када је Белорусија била совјетска република.
Највећа безбедносна агенција у Белорусији, КГБ (Комитет за државну безбедност), и даље пропагира страх. Белорусија је такође једина земља у Европи која задржава смртне казне, које се извршавају пуцањем у потиљак.
И у фебруару 2022. године, Лукашенко је дозволио Русији да користи белоруску територију за инвазију на Украјину, касније пристајући да на територији Белорусије буде стационовано неколико руских тактичких нуклеарних оружја.
Маневрисање пред изборе Лукашенко је недавно помиловао више од 250 људи, које су активисти за људска права описали као политичке затворенике. У петак, два дана пре избора, помиловао је 15 затвореника, што су државни медији описали као "хуманитарни гест".
Међутим, помиловања долазе усред појачане репресије усмерене на искорењивање било каквих преосталих знакова неслагања. Стотине људи су ухапшене у рацијама које су таргетирале родбину и пријатеље политичких затвореника. Такође су хапшени учесници online разговора организованих од стране становника стамбених зграда у разним градовима широм Белорусије.
Катја Глод, сарадница у Европској мрежи за лидерство, приметила је да избори "одржавају у атмосфери страха и репресије, која је била заиста непопустљива од 2020. године".
За разлику од избора 2020. године, Лукашенко сада има само симболичне конкуренте, јер су остали опозициони кандидати одбијени од стране Централне изборне комисије.
- Политичари који су се некада усуђивали да изазову Лукашенка сада дословно труну у затвору у тортурама, нема контакта с њима већ више од године дана, а неки од њих су у веома лошем здрављу - рекао је представник Виасне Павел Сапелка.
Опозициони лидер у егзилу Светлана Циханоускаја – која се усудила да изазове Лукашенка на изборима 2020. године – била је принуђена да побегне из земље. Она каже да су последњи избори фарса и позвала је Белорусе да гласају против свих кандидата.
Њен муж, активиста Сиархеи Циханоуски, био је ухапшен када је покушао да се кандидује за председника пре четири године – и још увек је у затвору.
Нуклеарна заштита Белорусије од Русије У децембру, Лукашенко и Путин су потписали пакт који Белорусији пружа гаранције безбедности, укључујући могућност коришћења руских нуклеарних оружја у случају напада.
Пакт је уследио након што је Москва преиспитала своју нуклеарну доктрину, стављајући Белорусију под руски "нуклеарни кишобран" по први пут, усред напетости са Западом због рата у Украјини.
Лукашенко тврди да Белорусија има десетине руских тактичких нуклеарних ракета. Њихово размештање проширује способност Русије да погађа Украјину и НАТО савезнике у Европи.
Лидер Белорусије је такође затражио од Путина да размешти руске хиперсоничне ракете Оресхник, које су први пут коришћене у Украјини у новембру, на белоруској територији.
Руски председник је обећао да ће их испоручити у другој половини 2025. године, са ракетама под контролом Москве, док ће Минск бирати мете.