Belorusija je već izabrala: Lukašenko se sprema za još jedan predsednički mandat - evo i koji po redu

Belorusi će u nedelju glasati na predsedničkim izborima za koje je gotovo sigurno da će Aleksandar Lukašenko osvojiti sedmi mandat, piše Euronews.

Belorusija završava predsedničke izbore u nedelju, ali pobednik je već izvestan. Ishod je bio isti poslednjih 30 godina. Od 1994. godine, jedno ime – Aleksandar Lukašenko – izlazi kao pobednik.

Radnici mu poklonili sekiru za sečenje drva

- Pokušaću da je isprobam pre izbora - obećao je gospodin Lukašenko, na šta su usledili gromoglasni aplauzi.

Ovaj 70-godišnji autoritarni lider često je nazivan "poslednjim diktatorom Evrope", a mnogi od njegovih političkih protivnika su ili zatvoreni ili su u izgnanstvu.

Na poslednjem izboru 2020. godine, Lukašenko je proglašen pobednikom sa 80% glasova. To je izazvalo optužbe za izborne prevare, mesecima dug proteste i oštru represiju koja je dovela do 65.000 hapšenja. Opozicioni lideri su bili zatvoreni ili su morali da pobegnu.

Iako trenutni mandat Lukašenka – njegov šesti – ističe tek tokom leta, odlučio je da izbore pomeri sa avgusta na januar, kada je u Belorusiji izuzetno hladno. Prema beloruskom političkom analitičaru Valeriju Karbaleviču, ovo je izračunata strategija da se obeshrabre demonstranti da izađu na ulice i protestuju zbog izbornog rezultata.

- Neće biti masovnih protesta u ledenom januaru - rekao je.

Represija neslaganja Lukašenko je blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina i oslanja se na subvencije i političku podršku iz Moskve kako bi održao čvrstu vlast u Belorusiji.

Kako je pregovarao sa Kremljom tokom godina za veće subvencije, Lukašenko je povremeno pokušavao da umiri Zapad ublažavanjem represije u svojoj zemlji. Međutim, ova taktika je završena nakon što je pokrenuo nasilnu potisnu kampanju protiv neslaganja nakon izbora 2020. godine.

Desetine hiljada Belorusa je uhapšeno, a hiljade su pretrpele batine od strane policijskih snaga u velikoj represiji koju je sprovela država. Paralelno, stotine nezavisnih medija i nevladinih organizacija su zatvorene i zabranjene.

Kao odgovor, Zapad je uveo sankcije Belorusiji. Ove sankcije su se pojačale nakon što je Rusija koristila svoju susednu zemlju da zaobiđe evropske sankcije koje su uvedene Moskvi zbog potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Trenutno je 287 pojedinaca – uključujući i Lukašenka – u Belorusiji pod sankcijama EU, kao i 39 entiteta.

U petak, Evropska komisija je opisala ove izbore kao "potpunu farsu".

- Ovo nisu izbori kada već znate ko će pobediti - rekla je portparolka Komisije za spoljne poslove Anitta Hiper.

- EU nastavlja da podržava beloruski narod. Takođe nastavljamo da vršimo pritisak na režim - dodala je. Komisija je prošlog meseca saopštila da pruža 30 miliona evra za podršku civilnom društvu u Belorusiji, nakon što je već obezbedila 140 miliona evra od 2020. godine.

Što se tiče ostataka opozicije, aktivisti za ljudska prava kažu da je u zemlji trenutno oko 1.300 političkih zatvorenika. Među njima je i dobitnik Nobelove nagrade za mir Ales Bialiatski, osnivač najpoznatije beloruske organizacije za ljudska prava Viasna.

- Kroz brutalnu kampanju protiv svih oblika neslaganja, vlasti su stvorile gušeću klimu straha, utišavajući sve i svakog ko se protivi vladi - rekla je Marija Straters, direktorka Amnesty International-a za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

Sovjetski stil čvrste ruke Belorusija neguje još od perioda Sovjetskog Saveza, pa sve do njegovog raspada 1991. godine. Slovenska nacija sa 9 miliona ljudi nalazi se između Rusije, Ukrajine, Letonije, Litvanije i Poljske – pri čemu su poslednje tri zemlje članice NATO-a. Tokom Drugog svetskog rata, okupirala ju je nacistička Nemačka.

Lukašenko, bivši direktor državne farme, prvi put je izabran 1994. godine, vođen talasom javnog gneva zbog katastrofalnog opadanja životnog standarda nakon haotičnih slobodnih tržišnih reformi. Obećao je borbu protiv korupcije.

Otvoreni obožavalac Sovjetskog Saveza, Lukašenko je upravljao vladom koja sprovodi sovjetske kontrole nad ekonomijom i aktivno obeshrabruje upotrebu beloruskog jezika – u korist ruskog. Takođe je podstakao zemlju da napusti svoj crveno-beli nacionalni barjak u korist onog koji je korišćen kada je Belorusija bila sovjetska republika.

Najveća bezbednosna agencija u Belorusiji, KGB (Komitet za državnu bezbednost), i dalje propagira strah. Belorusija je takođe jedina zemlja u Evropi koja zadržava smrtne kazne, koje se izvršavaju pucanjem u potiljak.

I u februaru 2022. godine, Lukašenko je dozvolio Rusiji da koristi belorusku teritoriju za invaziju na Ukrajinu, kasnije pristajući da na teritoriji Belorusije bude stacionovano nekoliko ruskih taktičkih nuklearnih oružja.

Manevrisanje pred izbore Lukašenko je nedavno pomilovao više od 250 ljudi, koje su aktivisti za ljudska prava opisali kao političke zatvorenike. U petak, dva dana pre izbora, pomilovao je 15 zatvorenika, što su državni mediji opisali kao "humanitarni gest".

Međutim, pomilovanja dolaze usred pojačane represije usmerene na iskorenjivanje bilo kakvih preostalih znakova neslaganja. Stotine ljudi su uhapšene u racijama koje su targetirale rodbinu i prijatelje političkih zatvorenika. Takođe su hapšeni učesnici online razgovora organizovanih od strane stanovnika stambenih zgrada u raznim gradovima širom Belorusije.

Katja Glod, saradnica u Evropskoj mreži za liderstvo, primetila je da izbori "održavaju u atmosferi straha i represije, koja je bila zaista nepopustljiva od 2020. godine".

Za razliku od izbora 2020. godine, Lukašenko sada ima samo simbolične konkurente, jer su ostali opozicioni kandidati odbijeni od strane Centralne izborne komisije.

- Političari koji su se nekada usuđivali da izazovu Lukašenka sada doslovno trunu u zatvoru u torturama, nema kontakta s njima već više od godine dana, a neki od njih su u veoma lošem zdravlju - rekao je predstavnik Viasne Pavel Sapelka.

Opozicioni lider u egzilu Svetlana Cihanouskaja – koja se usudila da izazove Lukašenka na izborima 2020. godine – bila je prinuđena da pobegne iz zemlje. Ona kaže da su poslednji izbori farsa i pozvala je Beloruse da glasaju protiv svih kandidata.

Njen muž, aktivista Siarhei Cihanouski, bio je uhapšen kada je pokušao da se kandiduje za predsednika pre četiri godine – i još uvek je u zatvoru.

Nuklearna zaštita Belorusije od Rusije U decembru, Lukašenko i Putin su potpisali pakt koji Belorusiji pruža garancije bezbednosti, uključujući mogućnost korišćenja ruskih nuklearnih oružja u slučaju napada.

Pakt je usledio nakon što je Moskva preispitala svoju nuklearnu doktrinu, stavljajući Belorusiju pod ruski "nuklearni kišobran" po prvi put, usred napetosti sa Zapadom zbog rata u Ukrajini.

Lukašenko tvrdi da Belorusija ima desetine ruskih taktičkih nuklearnih raketa. Njihovo razmeštanje proširuje sposobnost Rusije da pogađa Ukrajinu i NATO saveznike u Evropi.

Lider Belorusije je takođe zatražio od Putina da razmešti ruske hipersonične rakete Oreshnik, koje su prvi put korišćene u Ukrajini u novembru, na beloruskoj teritoriji.

Ruski predsednik je obećao da će ih isporučiti u drugoj polovini 2025. godine, sa raketama pod kontrolom Moskve, dok će Minsk birati mete.