Бомбашки напад на циљу током маратона: Експлозије одјекивале градом, у болницама спашавали стотине људи - Април завио многе у црно

Био је то дан за славље, дан спорта, трчања и победе над собом. Хиљаде људи окупиле су се у центру Бостона 15. априла 2013. године да испрате завршницу чувеног маратона. Тркачи из целог света јурили су ка циљу док су их са стране бодриле породице, пријатељи и навијачи.

А онда – пакао.

У размаку од неколико секунди, две снажне експлозије протресле су циљну равнину маратона. Људи су вриштали, бежали, падали. Место радости претворило се у сцену ужаса.

У нападу су погинуле три особе, међу њима и осмогодишњи дечак који је дошао да гледа оца како трчи. Више од 260 људи је рањено, многи су остали без руку и ногу. Улице су биле прекривене крвљу, деловима одеће и разнесеном опремом.

Бомбе су биле скривене у обичне кухињске експрес лонце, пуне шрапнела и ексера. Постављене су тако да погоде најрањивије – публику. Људе који су дошли да славе живот.

Напад су извршила браћа Тамерлан и Џохар Царнајев, младићи чеченског порекла који су живели у Америци. Њихов чин био је хладнокрван, бруталан и пажљиво испланиран.

Након напада, Бостон је постао град под опсадом. Хиљаде полицајаца и агената ФБИ претраживали су сваки кутак града. Тамерлан је убрзо убијен у оружаном сукобу с полицијом, док је његов брат Џохар ухваћен крвав и рањен, скривен у чамцу у једном дворишту.

На суђењу је откривено колико је овај напад био суров. Џохар је осуђен на смртну казну. Америка је тражила правду, али су ране остале – дубоко у телима и душама оних који су преживели.

Ипак, Бостон се није предао. Грађани су се ујединили, помагали једни другима, бодрили непознате људе и показали да град не може бити сломљен терором. "Бостон Стронг" – порука која је тада обишла цео свет, постала је симбол борбе и наде.

Данас, сваке године, Бостонски маратон се трчи и у част жртава. Свака трка је подсећање на трагедију, али и доказ да су људи јачи од страха.