Bombaški napad na cilju tokom maratona: Eksplozije odjekivale gradom, u bolnicama spašavali stotine ljudi - April zavio mnoge u crno

Bio je to dan za slavlje, dan sporta, trčanja i pobede nad sobom. Hiljade ljudi okupile su se u centru Bostona 15. aprila 2013. godine da isprate završnicu čuvenog maratona. Trkači iz celog sveta jurili su ka cilju dok su ih sa strane bodrile porodice, prijatelji i navijači.

A onda – pakao.

U razmaku od nekoliko sekundi, dve snažne eksplozije protresle su ciljnu ravninu maratona. Ljudi su vrištali, bežali, padali. Mesto radosti pretvorilo se u scenu užasa.

U napadu su poginule tri osobe, među njima i osmogodišnji dečak koji je došao da gleda oca kako trči. Više od 260 ljudi je ranjeno, mnogi su ostali bez ruku i nogu. Ulice su bile prekrivene krvlju, delovima odeće i raznesenom opremom.

Bombe su bile skrivene u obične kuhinjske ekspres lonce, pune šrapnela i eksera. Postavljene su tako da pogode najranjivije – publiku. Ljude koji su došli da slave život.

Napad su izvršila braća Tamerlan i Džohar Carnajev, mladići čečenskog porekla koji su živeli u Americi. Njihov čin bio je hladnokrvan, brutalan i pažljivo isplaniran.

Nakon napada, Boston je postao grad pod opsadom. Hiljade policajaca i agenata FBI pretraživali su svaki kutak grada. Tamerlan je ubrzo ubijen u oružanom sukobu s policijom, dok je njegov brat Džohar uhvaćen krvav i ranjen, skriven u čamcu u jednom dvorištu.

Na suđenju je otkriveno koliko je ovaj napad bio surov. Džohar je osuđen na smrtnu kaznu. Amerika je tražila pravdu, ali su rane ostale – duboko u telima i dušama onih koji su preživeli.

Ipak, Boston se nije predao. Građani su se ujedinili, pomagali jedni drugima, bodrili nepoznate ljude i pokazali da grad ne može biti slomljen terorom. "Boston Strong" – poruka koja je tada obišla ceo svet, postala je simbol borbe i nade.

Danas, svake godine, Bostonski maraton se trči i u čast žrtava. Svaka trka je podsećanje na tragediju, ali i dokaz da su ljudi jači od straha.