ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ СА БРИКС-ОМ У 2024. ГОДИНИ? Аргентина испала из игре, а моћ Запада све више на измаку - Ево ко може највише да ПРОФИТИРА
БРИКС расте, а са њим и његов утицај. Да ли је савез тако различитих земаља небитан или настаје антизападни блок? Шта стручњаци препоручују Западу?
То је ударац, али Брикс ће га преживети: Аргентина се вероватно неће придружити том савезу почетком јануара – нова влада је то најавила путем твита.
"ПРЕТРПЕЋЕ УДАРЦЕ КОЈЕ НИЈЕ НИ САЊАО" - Нетанијаху ОПЕТ прети, тражи ПОТПУНУ контролу границе
"КРИЗНИ РЕЖИМ": Шолц не може да се сложи са СОПСТВЕНИМ министрима - ево због чега би Немачка могла да доживи КАТАСТРОФАЛНЕ последице
ЕВО КОМЕ ЈЕ СВЕ ПУТИН ЧЕСТИТАО НОВУ ГОДИНУ: На листи Кремља само ДВА европска лидера, међу њима је председник Вучић
Нови аргентински лидер Хавијер Милеј је пре неколико дана руском и кинеском колеги, Владимиру Путину и Си Ђинпингу, послао писмо у којем их обавештава да се Аргентина повлачи из мултилатералног форума БРИКС.
Ипак, БРИКС-у ће се прикључити још пет земаља: енергетски тешкаши Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и Иран, као и Египат и Етиопија. Проширењем, односно стварањем тзв. БРИКС-а Плус, тај савез јача своју улогу гласа Глобалног југа и добија већу тежину у међународној политици. Проширење се одвија под председавањем Русије.
И када председник Владимир Путин у октобру постави црвени тепих за самит у Казању, у Русији, на фотографији ће бити двоструко више шефова држава и влада него раније.
Чланице БРИКС-а су постигле велики успех откако су банкари Голдман-Сакса 2001. године створили акроним „БРИЦ“ за инвестициони фонд, откако су се лидери Бразила, Русије, Индије и Кине први пут састали 2009. и откако је Јужна Африка 2011. године постала прва афричка земља која се придружила БРИКС-у. Тај успех посебно изненађује, јер демократије попут Бразила, Индије и Јужноафричке Републике прагматично раде са аутократијама Кином и Русијом, прелазећи идеолошке границе. Чак ни смртоносне борбе између индијских и кинеских трупа на спорној граници 2020. нису сломиле БРИКС.
Разлике и укрштања
Значајан потенцијал за конфликте са собом доносе и нове земље-чланице: Египат и Етиопија се боре око вода Нила. Саудијска Арабија и Иран се већ деценијама жестоко боре за превласт у Персијском заливу.
Али без обзира не све разлике, Јоханес Плагеман, политиколог са хамбуршког института ГИГА, идентификовао је минимални консензус: „Жеља за међународним поретком којим мање доминира Запад.“
То не значи непријатељство према Западу. БРИКС може да доноси одлуке само једногласно. Зато у будућности ни Кина, ни Русија, ни Иран не могу лако да наметну свој став. За већину земаља БРИКС-а требало би да важи оно што је индијски министар спољних послова Субрамањам Џаишанкар нагласио у септембру говорећи о својој земљи: - Индија није западна, а није ни анти-западна.
Изван логике табора
Чланство у БРИКС-у, објашњава политиколог Гинтер Мајхолд, не нуди само јачање позиције у међународној политици. Оно такође пружа прилику да се избегне блоковско размишљање у растућем геостратешком надметању између Кине и Русије с једне и Запада с друге стране. „Са чланством у БРИКС-у постаје јасно да не желите да упаднете у ту блоковску логику, већ да уместо тога желите да заузмете независан став“, каже Мајхолд, који предаје на Слободном универзитету у Берлину.
Сигнал те независности јесте то да је Владимир Путин почетком децембра, упркос руском нападу на Украјину, примљен са свом помпом у будућим државама БРИКС-а, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима – и упркос међународној потерници. У Абу Дабију није само поворка лидера Кремља прошла булеварима обележеним руским заставама – борбени авиони су исцртавали боје руске заставе на пустињском небу. Уз толико гостопримства према Путину, скоро да би могло да се заборави да се Емирати сматрају савезником САД и да оне у тој земљи држе три војне базе.
Русија профитира од председавања БРИКС-ом
Председавање БРИКС-у и организација самита 2024. пружају Русији неколико предности, процењује стручњак института ГИГА Плагеман. Прво, на унутрашњем плану то показује да Русија ни у ком случају није толико изолована као што Запад жели.
И онда, наравно, суштина за Русију је такође то да је у стању да послује заобилазећи Запад, да може ефикасно да заобиђе санкције и да може профитабилно да продаје своје сировине - каже Мајхолд.
Већ сада се чак и савезници Запада унутар БРИКС-а једва придржавају западних санкција Русији. На њих се делимично гледа као на сигнал упозорења: санкције против Русије и Ирана, замрзавање девизних резерви и искључење из међународног платног система SWIFT, подстакли су напоре да се за сваки случај траже алтернативе финансијском систему којим доминирају САД. Изградња праве алтернативе је тешка и захтева време, али Уједињени Арапски Емирати, на пример, већ дозвољавају да се испоруке гаса и нафте за Индију и Кину плаћају локалним валутама, уместо америчким доларима.
БРИКС чак нема сопствени секретаријат – али има своју финансијску институцију: Нову развојну банку. Пријемом богатих нафтних монархија Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, та банка би могла да повећа свој капитал. Берлински политиколог Мајхолд објашњава да то значи стварање алтернативних извора финансирања за националне развојне пројекте, али и за јавне дугове – „који нису повезани с условима који се обично приписују Светској банци или Међународном монетарном фонду“
Вредности? Интереси!
Плагеман очекује даље промене као резултат успона глобалног Југа и релативног губитка моћи Запада: - У многим областима међународне политике, свет ће постати трансакционалнији“.
Аутор недавно објављене књиге „Ми нисмо сви – Глобални југ и игнорисање Запада“, објашњава шта то конкретно значи: - Мање ће се вредновати идеолошко усклађивање, промоција демократије, људска права и тако даље, већ ће све већи фокус бити на остваривању сопствених суштинских интереса.
- Оно што немачка министарка спољних послова пропагира широм света, а то су партнерски односи засновани на вредностима као основа сарадње, неће се сматрати основом - потврђује Гинтер Мајхолд.
- Оно што ми покушавамо да продамо као поредак заснован на правилима је оно где чланице БРИКС-а кажу: ’Нисмо ми поставили правила. И нема разлога да се придружимо или подвргнемо том правилнику’.“ Поготово за мање моћне земље, „поредак заснован на правилима увек је био мало више од лицемерја на глобалном нивоу - како су то недавно самокритично констатовали Џулијан Барнс-Дејси и Џереми Шапиро у америчком часопису „Форин полиси“.
Разговор је важан
Плагеман заговара смирен приступ БРИКС-у. Он саветује да се на тај савез држава гледа као на партнера за сарадњу – где год то садржински има смисла.
- Ако велике међународне институције као што су Уједињене нације постају све мање способне за деловање, преостале групе, групице и институције морају барем потенцијално бити у стању да сарађују. Нема смисла стварати непријатељство - истиче Плагеман.
Гинтер Мајхолд је недавно у документу за утицајну берлинску истраживачку Фондацију наука и политика (SWP) изнео конкретан предлог како би Запад и БРИКС могли да започну дијалог: кроз заједничке форуме за дијалог између главних преговарача Г7 и БРИКС-а.
Они чак не би морали ни да буду јавни и могли би да се баве областима политике које мање утичу на геополитичко надметање. Као пример Мајхолд наводи заштиту животне средине, климатску или глобалну здравствену политику
Србија Данас/Дојче Веле