"Ово је ванредно стање које захтева хитне мере" Број миграната у Европи расте: Грчка послата два ратна брода

Такође, као одговор на пораст миграције, Атина је послала два ратна брода да патролирају обалом Либије, а такође је забринута што њен главни ривал, Турска, сарађује са Либијцима на подели Средоземног мора на поморске зоне ради истраживања енергетских могућности.

Италијански министар спољних послова Антонио Тајани рекао је да је Либија "ванредно стање које Европа мора заједно да реши", али се прошлонедељни европски покушај да све реши дипломатским путем претворио у фарсу, пренео је Јутрарњи лист писање бриселског портала.

Улога Русије

- Улога Русије у Либији наставља да се шири и она користи ту земљу као централно чвориште у својој афричкој стратегији - упозорио је један неименовани дипломата ЕУ упознат са догађајима.

Додао је да политички повезана мрежа кријумчара у Либији подржава стратешке напоре Русије, помажући Москви да заобиђе санкције и претвори миграције у оружје.

Али Италија и Грчка знају да ће решавање проблема сложеног као што је Либија, земље три пута веће од Шпаније, захтевати подршку главних савезника попут САД и Француске. Међутим, одговор тих савезника до сада је био пуко разочарање.

Миграције поново на дневном реду

С обзиром на повећан долазак миграната на острво Крит током врхунца туристичке сезоне, грчка влада је најавила строга нова правила миграције.

- Ванредна ситуација захтева хитне мере и стога је грчка влада донела одлуку да обавести Европску комисију да обуставља обраду захтева за азил, у почетку на три месеца, за оне који у Грчку стижу из Северне Африке морским путем - рекао је грчки премијер Киријакос Мицотакис посланицима.

Око 9.000 људи је стигло на Крит из Либије од почетка године, што је већ скоро двоструко више него у целој 2023, а само прошле недеље, више од 2.000 миграната је искрцано на Криту.

Да би обуздала долазак миграната, Грчка је крајем јуна распоредила два ратна брода, али неки владини званичници упозорили су да би поморске патроле могле подстаћи мигранте да се баце у воду тражећи сигурност.

Грчку владу су критиковали званичници опозиције, као и њена сопствена, због занемаривања либијског случаја последњих година.

Генерално, у првом делу године забележен је пораст илегалних прелазака од 7 процената у централном Медитерану, готово искључиво из Либије, док је на свим осталим главним рутама број миграната опао за 20 процената. Грчке мере су такође изазвале страхове у Италији да ће још миграната стићи у њихове воде.

Али сама брига неће донети решење. Дипломате су прошлонедељну мисију описали као покушај проналажења ефикасних решења. Наравно, новац ЕУ би вероватно играо улогу.

ЕУ је 2023. године постигла веома контроверзан споразум са Тунисом у којем је платила властима да зауставе миграције, али дипломате сумњају да би се такав модел могао реплицирати у земљи попут Либије, коју дестабилизују ривалске милиције.

Руси на вратима

Недавна војна парада у Бенгазију, где је такође приказано руско оружје, показала је све већу блискост Кремља са источнолибијским лидером Калифом Хафтаром, који је недавно забранио улазак ЕУ званичницима у Бенгази.

Како наводи Политико, Русија жели упориште у Медитерану, посебно након што су нове власти у Сирији раскинуле закуп Москве над луком Тартус након пада Башара ел Асада. Италијански премијер Антонио Тајани редовно упозорава да ће заменска поморска база вероватно бити у Либији.

Према извештају новинске агенције Агенција Нова, Москва такође жели да инсталира ракетне системе у војној бази у Себхи на југу Либије, коју контролише Хафтар и да усмери ракете ка Европи.

Многи аналитичари и дипломате сумњају у то, али чак и без ракета, Русија већ може да користи неколико војних база у Либији одакле би, теоретски, "могла да погоди Европу", рекао је Артуро Варвели , виши политички сарадник Европског савета за спољне односе.

До сада је Русија углавном користила либијске базе за спровођење својих операција у остатку Африке, делујући углавном преко Афричког корпуса, уз подршку руског Министарства одбране.

Међу званичницима јужне Европе такође расте страх да би Русија ускоро могла да искористи миграцију из Либије у понављању хибридног рата који је покренула на источном фронту ЕУ, када је приморала избеглице са Блиског истока да пређу белоруску границу у Пољску.

Међутим, за Русију не иде све по плану. Један од дипломата је рекао да трошкови рата у Украјини лишавају Афрички корпус средстава потребних за плаћање либијских милиција, стварајући тензије са његовим посредницима и Хафтаром.

- Не видим како Руси преузимају посао са кријумчарењем миграната - рекао је Карим Мезран , стални виши сарадник Атлантског савета, па додао: "Али видим како Руси говоре народу: Сада сам ја нови владар, а ви само следите моја наређења".

Потрага за савезницима

Упркос озбиљности ових претњи из Либије, Италија и Грчка се боре да убеде своје савезнике да се укључе, али за сада је мало вајде.

А како се САД све више окрећу ка Пацифику, мало је наде и да ће Вашингтон уложити напор да стабилизује земљу. Такође, најновија декларација НАТО-а, потписана 25. јуна у Хагу, уопште не помиње Африку, пише Б92.