ЦЕО СВЕТ ДЕЛИ ОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ АВГАНИСТАНКИ: Раније су носиле сукње, а сада су ПРЕКРИВЕНЕ СКРОЗ - истину о свему ретко ко зна
У јеку талибанске окупације Авганистана, страх је окупирао све који нису на њиховој страни. Верује се да ће највеће жртве поднети жене, упркос убеђивањима руководства да овог пута жене неће бити лишене својих права.
Тим поводом поново су заживеле фотографије које се гоиднама уназад могу видети на друштвеним мрежама, а које показују разлику између жена Авганистана седамдесетих година прошлог века и жена данас.
Црна Гора ипак најтраженија дестинација! Хотели 4* и 5* од 309€ за 7 полупансиона
ИПАК МАТЕРИЈАЛНО ИСПРЕД МОРАЛНОГ: Талибанима припале милијарде америчких долара и опреме
ПОБЕГЛИ КАД ЈЕ НАРОДУ НАЈГОРЕ, ЈОШ МАШТАЈУ О ФОТЕЉАМА: Цела делегација бивше авганистанске владе тражи АЗИЛ од једне државе
Жене које имају слободу да се школују, запосле, да напредују, да се нашминкају и обуку мини сукњу јесу тада постојале, али далеко од тога да је цео Авганистан био тако слободан, напоменуо је својевремено новинар из Кабула, Али М. Латифи.
- То је клише. Врло мали број привилегованих жена и то у градовима живео је тако - каже он за Базфид.
- Данас се опет деле те слике из ере када су у Авганистану били комунисти. Причају о томе као да је мини сукња некакав напредак, а није био, далеко од тога. Заправо, у то време се дешавало и да су им одузимана поједина права - каже овај новинар.
војевремено је и генерал Херберт Рејмонд Мекмастер, како би убедио Доналда Трампа, тадашњег председника, да Авганистан није "изгубљен случај", показао бившем председнику фотографију жена Авганистана из 1972. године.
Истина је да су Авганистанке шездесетих и седамдесетих година имале много већа права. Да, неке су носиле мини сукње, али још важније је то да су могле да путују саме, да иду на факултет, да раде ван куће - опет, не све.
- То је важило за урбане жене из елитних породица. Није свака жена имала те могућности - каже за TheDCNF Хедер Бар, истраживачица из Хуман Rights Watch.
У руралним пределима и даље се живело конзервативно. До средине шездесетих, око 90 одсто Авганистанаца живело је у руралним подручјима. Дакле, математика је јасна. Чак и када су добиле слободе од државе, жене у овим подручјима биле су под контролом породице која их је терала да наставе са исламском традицијом пурде, што је обичај да се жене по сваку цену скривају од јавности - како бурком, тако и тиме што просто не напуштају кућу. Пурда као обичај вуче корене из Персије, а муслимани су је прихватили током инвазије на данашњи Ирак у седмом веку. И данас, обичај пурда важи у већини муслиманских земаља.
Велики градови, попут Кабула, шездесетих и седамдесетих година били су либерарнији. Углавном су жене тамо уживале у већој слободи, али чак и у градовима било је доста оних које су живеле по правилима пурде.
Отпор реформама у Авганистану традиционално и долази из руралних подручја. То се десило и 1929. године када су вође племена збациле краља јер је покушао да спроведе низ реформи којима би женама обезбедио већа права.
Шездесетих и седамдесетих поново су жене почеле да добијају већа права. Доста права обезбеђено је за жене и у време када је Совјетски Савез био у Авганистану, међутим, када су се повукли, мање од деценије је прошло и уследио је цивилни рат и долажење талибана на власт. Талибани су у првој инвазији спровели шеријатски закон и тада је незамислив број жена настрадао. Уследила је америчка инвазија 2001. године, када су женама враћена одређена права. Жене данас чине око 28 одсто парламента у Авганистану, а иду и у школу - око 40 одсто укупног броја ученика су девојчице. Таква је ситуација била до ових дана када су талибани поново преузели власт. Како ће се даље развијати ситуација, остаје да се види. Док талибани тврде да ће бити блажи него током прве окупације, слике које стижу из Кабула већ их демантују.