CEO SVET DELI OVE FOTOGRAFIJE AVGANISTANKI: Ranije su nosile suknje, a sada su PREKRIVENE SKROZ - istinu o svemu retko ko zna
U jeku talibanske okupacije Avganistana, strah je okupirao sve koji nisu na njihovoj strani. Veruje se da će najveće žrtve podneti žene, uprkos ubeđivanjima rukovodstva da ovog puta žene neće biti lišene svojih prava.
Tim povodom ponovo su zaživele fotografije koje se goidnama unazad mogu videti na društvenim mrežama, a koje pokazuju razliku između žena Avganistana sedamdesetih godina prošlog veka i žena danas.
Crna Gora ipak najtraženija destinacija! Hoteli 4* i 5* od 309€ za 7 polupansiona
IPAK MATERIJALNO ISPRED MORALNOG: Talibanima pripale milijarde američkih dolara i opreme
POBEGLI KAD JE NARODU NAJGORE, JOŠ MAŠTAJU O FOTELJAMA: Cela delegacija bivše avganistanske vlade traži AZIL od jedne države
Žene koje imaju slobodu da se školuju, zaposle, da napreduju, da se našminkaju i obuku mini suknju jesu tada postojale, ali daleko od toga da je ceo Avganistan bio tako slobodan, napomenuo je svojevremeno novinar iz Kabula, Ali M. Latifi.
- To je kliše. Vrlo mali broj privilegovanih žena i to u gradovima živeo je tako - kaže on za Bazfid.
- Danas se opet dele te slike iz ere kada su u Avganistanu bili komunisti. Pričaju o tome kao da je mini suknja nekakav napredak, a nije bio, daleko od toga. Zapravo, u to vreme se dešavalo i da su im oduzimana pojedina prava - kaže ovaj novinar.
vojevremeno je i general Herbert Rejmond Mekmaster, kako bi ubedio Donalda Trampa, tadašnjeg predsednika, da Avganistan nije "izgubljen slučaj", pokazao bivšem predsedniku fotografiju žena Avganistana iz 1972. godine.
Istina je da su Avganistanke šezdesetih i sedamdesetih godina imale mnogo veća prava. Da, neke su nosile mini suknje, ali još važnije je to da su mogle da putuju same, da idu na fakultet, da rade van kuće - opet, ne sve.
- To je važilo za urbane žene iz elitnih porodica. Nije svaka žena imala te mogućnosti - kaže za TheDCNF Heder Bar, istraživačica iz Human Rights Watch.
U ruralnim predelima i dalje se živelo konzervativno. Do sredine šezdesetih, oko 90 odsto Avganistanaca živelo je u ruralnim područjima. Dakle, matematika je jasna. Čak i kada su dobile slobode od države, žene u ovim područjima bile su pod kontrolom porodice koja ih je terala da nastave sa islamskom tradicijom purde, što je običaj da se žene po svaku cenu skrivaju od javnosti - kako burkom, tako i time što prosto ne napuštaju kuću. Purda kao običaj vuče korene iz Persije, a muslimani su je prihvatili tokom invazije na današnji Irak u sedmom veku. I danas, običaj purda važi u većini muslimanskih zemalja.
Veliki gradovi, poput Kabula, šezdesetih i sedamdesetih godina bili su liberarniji. Uglavnom su žene tamo uživale u većoj slobodi, ali čak i u gradovima bilo je dosta onih koje su živele po pravilima purde.
Otpor reformama u Avganistanu tradicionalno i dolazi iz ruralnih područja. To se desilo i 1929. godine kada su vođe plemena zbacile kralja jer je pokušao da sprovede niz reformi kojima bi ženama obezbedio veća prava.
Šezdesetih i sedamdesetih ponovo su žene počele da dobijaju veća prava. Dosta prava obezbeđeno je za žene i u vreme kada je Sovjetski Savez bio u Avganistanu, međutim, kada su se povukli, manje od decenije je prošlo i usledio je civilni rat i dolaženje talibana na vlast. Talibani su u prvoj invaziji sproveli šerijatski zakon i tada je nezamisliv broj žena nastradao. Usledila je američka invazija 2001. godine, kada su ženama vraćena određena prava. Žene danas čine oko 28 odsto parlamenta u Avganistanu, a idu i u školu - oko 40 odsto ukupnog broja učenika su devojčice. Takva je situacija bila do ovih dana kada su talibani ponovo preuzeli vlast. Kako će se dalje razvijati situacija, ostaje da se vidi. Dok talibani tvrde da će biti blaži nego tokom prve okupacije, slike koje stižu iz Kabula već ih demantuju.