"СВЕ ЋЕ БИТИ ГОТОВО ЗА 48 САТИ" Запад открио ЧЕТИРИ СЦЕНАРИЈА напада на Тајван - "они ће заувек нестати" (МАПА)

Када Кина одлучи да силом заузме Тајван, учиниће то у муњевитој офанзиви од 48 сати, тако да Запад нема времена да одговори, рекли су дипломатски извори за британски лист Телеграф.

Пекинг је више пута претио да ће преузети одметнуто острво за које тврди да је своје. Кина, наиме, већ данима одржава војне вежбе, окружујући острво како би показала свој бес након што је председница Представничког дома САД Ненси Пелоси постала највиши амерички посетилац те територије у последњих 25 година. Вежбе би требало да се заврше у недељу.

Тајванска војска је известила да је 20 кинеских војних авиона и 14 ратних бродова учествовало у вежбама у суботу, а кинески дронови поново су примећени изнад острва Кинмен који је под управом Тајвана. Вежбе представљају највећу кинеску демонстрацију војне силе откако су ракетне вежбе средином 1990-их навеле САД да пошаљу два носача авиона у Тајвански мореуз.

Уједињење Тајвана са Кином део је стратегије председника Си Ђинпинга да "оживи" кинеску нацију до 2050. године, а раније се сматрало да се Пекинг припрема за „оружано уједињење“ у неком тренутку у наредних пет до 10 година.

Али сада многе западне владе делују под претпоставком да ће до војне офанзиве доћи много раније, а Си је извукао поуке из руских неуспеха у Украјини, пише британски The Телеграпх.

Пекинг учи на руским лекцијама

Пекинг је наводно детаљно проучавао инвазију Москве и одговор Запада да види које лекције кинеске оружане снаге треба да науче, наводе британски медији. Кина је наводно закључила да је западним лидерима било потребно најмање два дана да одговоре на Путинов брутални напад на Украјину 24. фебруара – и виде то као кључни временски период у којем се могу постићи неповратни добици.

Пошто није успео да заузме Кијев и сруши владу Владимира Зеленског у првих 48 сати рата, Си верује да су Руси широм отворили врата за значајну подршку Запада, према дипломатским изворима.

За Кину ће бити кључно да избегне исту грешку у случају Тајвана ако жели да избегне продужени рат који би могао да се "обије о главу" Комунистичкој партији Кине, наводи Пекинг.

Након што би Тајван, иначе највећи светски произвођач микрочипова, на крају пао у руке Кине, Запад упозорава своје савезнике да ће ова територија заувек нестати. И ово упозорење долази у тренутку када Пекинг већ трећи дан наставља да одржава своје велике војне вежбе.

Неколико ескадрила кинеских авиона и бродова одржава војне вежбе које је Министарство одбране Тајвана описало као „симулацију напада на главно острво Тајван“.

Неке или све ове ствари би се могле појавити у било којој будућој војној операцији. Вероватно је да ће Пекинг уместо тога спровести прогресивно и постепено гомилање снага, при чему ће сваки нови корак у том нагомилавању бити довољно велик да не буде довољан разлог да Запад узврати војном осветом.

Сматра се да је циљ Пекинга да стисне Тајван док његова једина опција не буде сарадња, попут змије која се мота око плена.

Генерално постоје четири могућа сценарија која би се могла догодити:

1. Кина блокира Тајван

Продужење војних вежби могло би се искористити да се Тајван исцрпи финансијски, економски и оперативно. Тиме би се исцрпиле тајванске оружане снаге, које би дуго биле у стању приправности.

То би такође омогућило Кини да распореди војне снаге на најбољим могућим позицијама како би могла брзо да изврши нападе.

Користећи вјежбе попут оних које се изводе ове седмице као изговор, увођење тарифа и успостављање зоне забрањених летова лако би се могли примијенити како би се Тајван изоловао од било какве помоћи споља.

Седам зона у којима кинеске снаге тренутно изводе вежбе изабрано је због њиховог значаја у потенцијалној кампањи за затварање острва и спречавање стране интервенције, каже генерал-мајор Менг Сјангкинг, професор стратегије на Универзитету националне одбране у Пекингу.

Једна зона покрива најужи део Тајванског мореуза. Други би се могли користити за блокирање велике луке или напад на три главне тајванске војне базе, додао је он током наступа на кинеској државној телевизији.

Зона у близини Каосјунга на југу Тајвана, где се налазе кључне базе, „ствара услове да се закључају врата и туче пас“, рекао је генерал Менг, користећи кинеску изреку која се односи на блокирање непријатељског пута за бекство.

Кина би рекла да тајванска зона за идентификацију противваздушне одбране више не важи и да би сваком авиону који уђе у ваздушни простор изнад острва потребна њихова дозвола или би ризиковао војни сукоб. Таква блокада би наштетила економији Тајвана и изазвала кризу на берзи.

Снаге кинеске народноослободилачке армије лоциране на истоку острва деловале би као 'линија разграничења' како би спречиле друге земље, пре свега САД, да војно интервенишу. Иако би било негодовања и сигурно би имало утицаја на међународне бродске путеве, мало је вероватно да ће доћи до чвршћег међународног споразума.

2. Кина напада острва Мацу и Кинмен

Мала острва провинције Фуђијан, од којих се нека налазе на мање од 10 километара од кинеског копна, дуго су се сматрала делом кинеске територије.

То укључује острва Мацу, северозападно од Тајвана, и Кинмен, ланац острва источно од обале кинеског града Сјамена.

У знак сопствене снаге, али и да тестира одлучност Запада, Пекинг би могао да изврши инвазију на нека или сва острва на којима живи око 20.000 људи, уз минималне трошкове.

Сваки одговор осим војне подршке подстакао би Кину да буде „авантуристичкија“, потенцијално веома слична руској заузимања Крима 2014. године.

Острва су довољно мала да многе земље можда не желе да ризикују свеопшти рат због њих. Међутим, Закон о америчко-тајванским односима сматра да су острва део Тајвана, тако да се Вашингтон може осећати принуђеним да интервенише. Само по себи, преузимање острва би понудило "веома ограничену награду у поређењу са преузетим ризиком", сматра Каушал.

3. Кина покреће ваздушни и ракетни напад на копно Тајвана

Да би покушао да ослаби Тајван уз истовремено смањење ризика од инвазије у пуном обиму, Пекинг би се могао одлучити за ограничене ваздушне нападе у трећем потенцијалном сценарију.

Обална одбрана, радари и аеродроми били би њихове највероватније мете. Кина би вјероватно избјегла циљање великих насељених центара како би намамила Тајван за преговарачки сто без стварања жртава како не би ојачала јавну одлучност у одбрани.

То би била значајна војна ескалација, али Кина може сматрати да би ограничена природа било каквих удара мање вероватно изазвала одговор Запада.

У овом сценарију, САД би вероватно повећале спремност својих снага у региону, посебно оних у Јапану. Токио би такође могао да стави своју војску у стање приправности, фокусирајући се посебно на кинеску способност балистичких пројектила.

Такав потез би ризиковао да "падне у најгори од оба света", односно да нанесе довољно штете Тајвану да примора остатак региона да обрати пажњу, али не довољно да суштински промени стратешку ситуацију, сматра Каушал.

Пекинг би такође морао да буде спреман за интензивнији одговор и, ако је потребно, свеобухватну инвазију. "Ово носи ризике. Нема много случајева у којима земље преговарају о егзистенцијалним циљевима, који укључују суверенитет, као одговор на блокаде или ваздушне нападе. Они могу бити веома корисни за слабљење земље, али ретко ће решити проблем. То се обично решава тако што одлучујући војни пораз упозорава Каушал.

4. Кина покреће копнену инвазију у пуном обиму

У случају свеопштег напада, Кина би настојала да искрца трупе на стратешким тачкама, јурећи преко више од 100 километара дугог Тајванског мореуза под окриљем ракета и борбених авиона како би одвратила пажњу браниоцима.

Сајбер ратовање ће се вероватно користити у великим размерама да поремети тајванске облике комуникације и да сеје панику међу општом популацијом. Циљ би био да се што пре физички надвлада одбрана Тајвана и сломи њихова воља да се одупру.

Дипломатски извори рекли су за Телеграф да Пекинг верује да постоји дводневни „прозор“ да преузме острво, што значи да има два пуна дана да покрене напад пре него што Запад може у потпуности да одговори, што је лекција коју је научио из руске инвазије на Украјину. .

Што се тиче напада са мора, кинеска флота и подморнице би настојале да униште тајванску морнарицу, као и све брзе летелице које би покушале да зауставе напредовање носача трупа, или да поставе мине на стратешка места слетања. Кинеска морнарица би такође деловала као параван на северу и истоку, одсецајући свако потенцијално појачање из Јапана или САД.

Тајван би настојао да одговори користећи опрему скривену у њиховим урбаним џунглама и планинским локацијама, укључујући и писте за њихово мало ваздухопловство.

Цивилно становништво би се мобилисало као чувари плаже, противтенковске екипе, противваздушне екипе и герилске снаге. За идентификацију циљева за уништење користиле би се извиђачке беспилотне летелице и мобилне радарске платформе.

Међународни одговор би био готово загарантован. Предводио би га Вашингтон и вероватно би укључивао савезнике Јапан и вероватно Аустралију.

Друге регионалне силе, попут Индије, вероватно би додале политичку, економску и реторичку подршку, али се не би очекивало да ће војно интервенисати. Већина земаља ће настојати да „заштити” своју позицију између Кине и САД, рекао је Каушал, како би „избегле да Пекингу стану на прсте”.

Велика Британија вероватно не би имала директну војну моћ да одговори на кинески напад. Међутим, Британија би била у могућности да пружи обавештајне и сајбер услуге на било који одговор на кинески напад, за који се верује да га воде САД.

БОНУС ВИДЕО: Војне вежбе Кине око Тајвана