Четири сценарија за Гренланд: После неуспешног састанка у Вашингтону ово су Трампове опције

DW наводи да се очекивало најгоре: састанак представника Гренланда и Данске с америчком администрацијом одржан је у сенци претње Сједињених Држава насилном анексијом, али и још свежег сећања на понижење које је украјински председник Володимир Зеленски доживео пре годину дана у Белој кући.

До тога, међутим, у Вашингтону није дошло.

Обе стране су се пре свега сложиле – да се не слажу.

Ипак, одлучено је и да се формира радна група која би наставила разговоре о будућности Гренланда.

Могући сценарији

Сценарио 1: Војно преузимање

Доналд Трамп ову варијанту стално помиње. У способност америчке војске да брзо заузме острво нико не сумња.

САД су већ сада војно присутне на острву, али с релативно малим бројем војника у бази „Питуфик“ на северозападној обали. Према наводима данског министра спољних послова, тамо је стационирано око 200 америчких војника.

То вероватно не би било довољно за брзу операцију – евентуални напад морао би да се изведе снагама које долазе споља. Важну улогу би притом имала Друга флота америчке морнарице, чије је подручје деловања североисточни Атлантик.

Планови за такав сценарио већ се разрађују у Пентагону, а одговарајући налог Трамп је издао одмах по завршетку акције хапшења венецуеланског председника Николаса Мадура.

Међутим, ако би САД напале Гренланд, радило би се о нападу на једну чланицу НАТО, чиме би се активирао механизам колективне одбране из уговора Алијансе.

То може, али и не мора нужно да подразумева војну реакцију других држава.

То би, такође, значило да би амерички адмирал морао да води операцију НАТО против САД. Наиме, САД су тренутно надлежне за одбрану нордијских земаља – Финске, Шведске и Данске. Такав сценарио би, како наглашава данска премијерка Мете Фредериксен, значио крај НАТО.

Сценарио војне интервенције за Трампа отвара читав низ политичких питања.

Да ли би он то одлучио без обзира на ставове сопствене Републиканске странке у којој има много присталица НАТО?

Да ли би ризиковао губитак америчких база у Европи? Или управо у сукобу око Гренланда види прилику да разбије НАТО?

Колико високо процењује опасност од војног сукоба са државама-чланицама Алијансе?

О тим питањима ће се, по свему судећи, одлучивати пре свега у Белој кући – а не у заједничкој радној групи с Данском.

Сценарио 2: Куповина острва

Трамп је више пута јасно ставио до знања да жели Гренланд у власништву САД, а притом је говорио и о „куповини“. Вашингтон је и раније показивао интересовање за острво.

На пример, након Другог светског рата, америчка влада понудила је Данској злато у вредности од 100 милиона долара. До куповине тада није дошло.

Трамп је ту идеју поново покренуо већ током свог првог мандата, али не с данашњом одлучношћу.

Након победе на изборима 2024. године вратио се идеји о преузимању острва, уз знатно јачи нагласак на војну опцију.

Према наводима америчких медија, опцију куповине потом је конкретизовао државни секретар Марк Рубио. Према тим извештајима, недавне претње нису имале за циљ војну инвазију, већ куповину.

Лист Њујорк тајмс је, позивајући се на званичнике, објавио да је Трамп затражио ажурирани план за куповину острва.

Новинска агенција Ројтерс недавно је известила да се разматрају износи између 10.000 и 100.000 долара по становнику, како би се они придобили за прикључење Сједињеним Државама. Копенхаген и главни град Гренланда, Нук, те понуде брзо су одбили.

Бивши дански министар за Гренланд, Том Хојем, у интервјуу за немачки јавни сервис НДР је рекао: „Ко мисли да се Гренланђани могу купити, тај не познаје гренландску душу.“

Везе са Данском су током векова биле блиске, често и породичне, што је обликовало културни идентитет острва.

Новчане понуде људи доживљавају као увреду и реагује с презиром.

Сценарио 3: Референдум о прикључењу

Гренланд је самоуправни део Краљевине Данске, али има право да се путем референдума изјасни за независност.

То би могао да буде корак ка добровољном прикључењу САД. О тој могућности недавно је спекулисао републикански сенатор Џон Кенеди.

Чини се да САД покушавају да забију клин између Гренланда и Данске и да подстакну антиданско расположење.

Крајем августа данска телевизија ДР известила је да влада у Копенхагену процењује да су амерички држављани учествовали у тајним акцијама политичког мешања на Гренланду.

Трамп је такође именовао специјалног изасланика за Гренланд, који је убрзо потом поручио да САД желе директно да разговарају са Гренланђанима о могућем прикључењу САД.

Ипак, иако су многи Гренланђани последњих година све наклоњенији независности од Данске, истраживања јавног мњења су прошлог пролећа показала да је око 85 одсто становништва против прикључења САД.

Након прошлогодишњих парламентарних избора формирана је широка коалиција, која се тумачи као јасан знак одбацивања припајања САД.

Амерички захтеви су, уместо тога, Гренланд додатно приближили Данској. Премијер Гренланда Јенс Фредерик Нилсен је поручио: „Ако бисмо овде и сада морали да бирамо, изабрали бисмо Данску, Краљевину Данску, НАТО и ЕУ“.

Због тога референдум не би био најбоља опција за САД.

Сценарио 4: војно јачање Гренланда и Арктика

Споразум из 1951. године омогућава америчким оружаним снагама да користе Гренланд у војне сврхе, уз обавезу да доприносе његовој одбрани.

Од тада су САД изградиле више база на острву, од којих је већина у међувремену затворена. Ипак, споразум им омогућава да у сваком тренутку поново знатно повећају своје војно присуство.

Трампу, међутим, то очигледно није довољно, јер своје захтеве стално оправдава претњом коју наводно представљају Кина и Русија.

Да би се решили ти безбедносни проблеми, више држава НАТО се последњих месеци изјаснило за јаче присуство Алијансе у региону.

Већ ове недеље требало би да почне заједничка извиђачка мисија више земаља Алијансе, у којој учествује и немачки Бундесвер.

Циљ мисије је, како је саопштило Министарство одбране у Берлину, да се „испитају оквирни услови за могуће војне доприносе подршци Данској у обезбеђивању безбедности региона“.

За сада се мисија сматра пре свега симболичном – као понуда САД, али и као знак солидарности унутар НАТО.

Данска такође планира да ојача своје војно присуство на острву, и то у сарадњи с НАТО-партнерима.

Тренутно је на Гренланду стационирана јединица Арктичке команде данских оружаних снага, која је 2015. бројала око 60 припадника.

Поред тога, на североистоку острва налази се патролна станица Данеборг, где је, између осталог, смештена и извиђачка јединица са псећим запрегама.

Генерално, НАТО је од почетка руског агресорског рата против Украјине поново открио стратешки значај арктичког региона и појачао напоре да томе одговори.

Да ли је то на крају прави циљ САД – или им то ипак није довољно?

Одговор, чини се, неће зависити само од војних разматрања.

Србија Данас/DW