Četiri scenarija za Grenland: Posle neuspešnog sastanka u Vašingtonu ovo su Trampove opcije

DW navodi da se očekivalo najgore: sastanak predstavnika Grenlanda i Danske s američkom administracijom održan je u senci pretnje Sjedinjenih Država nasilnom aneksijom, ali i još svežeg sećanja na poniženje koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doživeo pre godinu dana u Beloj kući.

Do toga, međutim, u Vašingtonu nije došlo.

Obe strane su se pre svega složile – da se ne slažu.

Ipak, odlučeno je i da se formira radna grupa koja bi nastavila razgovore o budućnosti Grenlanda.

Mogući scenariji

Scenario 1: Vojno preuzimanje

Donald Tramp ovu varijantu stalno pominje. U sposobnost američke vojske da brzo zauzme ostrvo niko ne sumnja.

SAD su već sada vojno prisutne na ostrvu, ali s relativno malim brojem vojnika u bazi „Pitufik“ na severozapadnoj obali. Prema navodima danskog ministra spoljnih poslova, tamo je stacionirano oko 200 američkih vojnika.

To verovatno ne bi bilo dovoljno za brzu operaciju – eventualni napad morao bi da se izvede snagama koje dolaze spolja. Važnu ulogu bi pritom imala Druga flota američke mornarice, čije je područje delovanja severoistočni Atlantik.

Planovi za takav scenario već se razrađuju u Pentagonu, a odgovarajući nalog Tramp je izdao odmah po završetku akcije hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Međutim, ako bi SAD napale Grenland, radilo bi se o napadu na jednu članicu NATO, čime bi se aktivirao mehanizam kolektivne odbrane iz ugovora Alijanse.

To može, ali i ne mora nužno da podrazumeva vojnu reakciju drugih država.

To bi, takođe, značilo da bi američki admiral morao da vodi operaciju NATO protiv SAD. Naime, SAD su trenutno nadležne za odbranu nordijskih zemalja – Finske, Švedske i Danske. Takav scenario bi, kako naglašava danska premijerka Mete Frederiksen, značio kraj NATO.

Scenario vojne intervencije za Trampa otvara čitav niz političkih pitanja.

Da li bi on to odlučio bez obzira na stavove sopstvene Republikanske stranke u kojoj ima mnogo pristalica NATO?

Da li bi rizikovao gubitak američkih baza u Evropi? Ili upravo u sukobu oko Grenlanda vidi priliku da razbije NATO?

Koliko visoko procenjuje opasnost od vojnog sukoba sa državama-članicama Alijanse?

O tim pitanjima će se, po svemu sudeći, odlučivati pre svega u Beloj kući – a ne u zajedničkoj radnoj grupi s Danskom.

Scenario 2: Kupovina ostrva

Tramp je više puta jasno stavio do znanja da želi Grenland u vlasništvu SAD, a pritom je govorio i o „kupovini“. Vašington je i ranije pokazivao interesovanje za ostrvo.

Na primer, nakon Drugog svetskog rata, američka vlada ponudila je Danskoj zlato u vrednosti od 100 miliona dolara. Do kupovine tada nije došlo.

Tramp je tu ideju ponovo pokrenuo već tokom svog prvog mandata, ali ne s današnjom odlučnošću.

Nakon pobede na izborima 2024. godine vratio se ideji o preuzimanju ostrva, uz znatno jači naglasak na vojnu opciju.

Prema navodima američkih medija, opciju kupovine potom je konkretizovao državni sekretar Mark Rubio. Prema tim izveštajima, nedavne pretnje nisu imale za cilj vojnu invaziju, već kupovinu.

List Njujork tajms je, pozivajući se na zvaničnike, objavio da je Tramp zatražio ažurirani plan za kupovinu ostrva.

Novinska agencija Rojters nedavno je izvestila da se razmatraju iznosi između 10.000 i 100.000 dolara po stanovniku, kako bi se oni pridobili za priključenje Sjedinjenim Državama. Kopenhagen i glavni grad Grenlanda, Nuk, te ponude brzo su odbili.

Bivši danski ministar za Grenland, Tom Hojem, u intervjuu za nemački javni servis NDR je rekao: „Ko misli da se Grenlanđani mogu kupiti, taj ne poznaje grenlandsku dušu.“

Veze sa Danskom su tokom vekova bile bliske, često i porodične, što je oblikovalo kulturni identitet ostrva.

Novčane ponude ljudi doživljavaju kao uvredu i reaguje s prezirom.

Scenario 3: Referendum o priključenju

Grenland je samoupravni deo Kraljevine Danske, ali ima pravo da se putem referenduma izjasni za nezavisnost.

To bi mogao da bude korak ka dobrovoljnom priključenju SAD. O toj mogućnosti nedavno je spekulisao republikanski senator Džon Kenedi.

Čini se da SAD pokušavaju da zabiju klin između Grenlanda i Danske i da podstaknu antidansko raspoloženje.

Krajem avgusta danska televizija DR izvestila je da vlada u Kopenhagenu procenjuje da su američki državljani učestvovali u tajnim akcijama političkog mešanja na Grenlandu.

Tramp je takođe imenovao specijalnog izaslanika za Grenland, koji je ubrzo potom poručio da SAD žele direktno da razgovaraju sa Grenlanđanima o mogućem priključenju SAD.

Ipak, iako su mnogi Grenlanđani poslednjih godina sve naklonjeniji nezavisnosti od Danske, istraživanja javnog mnjenja su prošlog proleća pokazala da je oko 85 odsto stanovništva protiv priključenja SAD.

Nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora formirana je široka koalicija, koja se tumači kao jasan znak odbacivanja pripajanja SAD.

Američki zahtevi su, umesto toga, Grenland dodatno približili Danskoj. Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen je poručio: „Ako bismo ovde i sada morali da biramo, izabrali bismo Dansku, Kraljevinu Dansku, NATO i EU“.

Zbog toga referendum ne bi bio najbolja opcija za SAD.

Scenario 4: vojno jačanje Grenlanda i Arktika

Sporazum iz 1951. godine omogućava američkim oružanim snagama da koriste Grenland u vojne svrhe, uz obavezu da doprinose njegovoj odbrani.

Od tada su SAD izgradile više baza na ostrvu, od kojih je većina u međuvremenu zatvorena. Ipak, sporazum im omogućava da u svakom trenutku ponovo znatno povećaju svoje vojno prisustvo.

Trampu, međutim, to očigledno nije dovoljno, jer svoje zahteve stalno opravdava pretnjom koju navodno predstavljaju Kina i Rusija.

Da bi se rešili ti bezbednosni problemi, više država NATO se poslednjih meseci izjasnilo za jače prisustvo Alijanse u regionu.

Već ove nedelje trebalo bi da počne zajednička izviđačka misija više zemalja Alijanse, u kojoj učestvuje i nemački Bundesver.

Cilj misije je, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane u Berlinu, da se „ispitaju okvirni uslovi za moguće vojne doprinose podršci Danskoj u obezbeđivanju bezbednosti regiona“.

Za sada se misija smatra pre svega simboličnom – kao ponuda SAD, ali i kao znak solidarnosti unutar NATO.

Danska takođe planira da ojača svoje vojno prisustvo na ostrvu, i to u saradnji s NATO-partnerima.

Trenutno je na Grenlandu stacionirana jedinica Arktičke komande danskih oružanih snaga, koja je 2015. brojala oko 60 pripadnika.

Pored toga, na severoistoku ostrva nalazi se patrolna stanica Daneborg, gde je, između ostalog, smeštena i izviđačka jedinica sa psećim zapregama.

Generalno, NATO je od početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine ponovo otkrio strateški značaj arktičkog regiona i pojačao napore da tome odgovori.

Da li je to na kraju pravi cilj SAD – ili im to ipak nije dovoljno?

Odgovor, čini se, neće zavisiti samo od vojnih razmatranja.

Srbija Danas/DW