"ДА, ЈА САМ ЖЕНА!" Људи бурно реагују на ДЛАКЕ НА ЊЕНОМ ЛИЦУ, али она одбија да их се реши! "Све је почело кад ми је дијагностификован синдром полицистичних јајника..."
Имала је тешко детињство јер су је људи често испитивали да ли је мушкарац или жена
Када јој је са 12 година дијагностикован синдром полицистичних јајника, што резултира нередовним циклусима и вишком мушких хормона, ЛаРе Перкинс (40) су почеле да излазе длачице на лицу. Имала је тешко детињство јер су је људи често испитивали да ли је мушкарац или жена, пише Daily Mail.
ЗАВРШЕНА МИСИЈА СПАСАВАЊА: Ердоган након стравичне експлозије у Турском руднику саопштио УЗРОК трагедије
ЕВО КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ПОЖАРА У ИРАНСКОМ ЗАТВОРУ! Робијаши запалили складиште пуно затворских униформи - четворица се УГУШИЛА ОД ДИМА
СНАЖАН ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ТИХИ ОКЕАН: Хитно се огласио амерички центар за упозорење на цунами
Међутим, ЛаРе није дозволила да окрутни коментари утичу на њу, па их је искористила за јачање своје снаге. Прихватила је своје брадато лице након што је изјавила да јој бријање и депилација "уништавају" лице. Сада жели да подигне свест о хирзутизму који је узрокован синдромом полицистичних. Лансирала је свој бренд одеће са слоганом "Да, ја сам девојка".
- Почела сам да осећам симптоме око пубертета, кад сам имала 12 година, али имала сам длаке на лицу цео живот. Тек, када сам почела да имати нередовне менструалне циклусе, дијагностикован ми је синдром полицистичних јајника. Морала сам да узимам пилуле за контрацепцију како бих то регулисала - испричала је ЛаРе.
Додаје како је после дијагнозе осећала срамоту, осећала се другачије, збуњено, обесхрабрено и емотивно, али временом је прихватила себе.
- Третмани укључују ласерско уклањање длачица, депилацију воском и бријање. Превише волим своје лице и кожу да бих их уништавала и узроковала више проблема покушавајући да уклоним нешто што никада неће нестати и над чиме немам контролу. Никада се нећу обријати јер волим своје лице - признала је ЛаРе Перкинс.
Током година добијала је свакакве коментаре на свој изглед, али није дала да је обесхрабре.
- Коментари које добијам су и позитивни и негативни. Фокусирам се само на позитивно, а негативно користим као "гориво" да наставим да утичем на људе и едукујем их. Ништа не боли више од питања: "Шта си ти?". Постала сам снажнија током година и то ме је натерало да одаберем срећу уместо незнања - додала је.
Највећа подршка су јој породица и пријатељи.
- Прихватила сам свој хирзутизам тако што сам научила да волим себе упркос томе шта други мисле или коментаришу и желим да будем пример другима. Била бих лицемерна да прво нисам научила да волим себе. Мој најдражи комплимент је: "Требало би да будеш мотивациони говорник", и ко зна, можда једног дана и будем - рекла је Перкинс.