Да ли ће доћи до рата на Балкану? Ердоган упутио ултиматум Грчкој: Две војне силе у клинчу, ево ко има предност
Нове тензије између Турске и Грчке подигле су температуру у Егејском мору након што је Атина са Израелом закључила историјски одбрамбени споразум вредан око три милијарде евра, којим ће добити вишеслојни систем противваздушне и противракетне одбране „Ахилов штит“.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган убрзо је послао упозорење Атини, поручивши да нико не би требало да турски уздржани приступ тумачи као слабост.
– Шта би требало да урадимо? Која је наша одговорност? Да урадимо оно што је потребно – рекао је Ердоган одговарајући на питање о потезима Грчке.
Његова порука долази у тренутку када се обе земље, иако чланице НАТО, убрзано наоружавају, док вишедеценијски спорови око острва, територијалних вода, ваздушног простора и економских зона у Егејском мору остају нерешени.
Ердоган: Грчка мора да одустане од погрешног пута
Ердоган је упозорио да би Атина направила „озбиљну грешку“ уколико би мирнији приступ Анкаре протумачила као знак слабости.
– Грчка мора да одустане од свог погрешног пута – поручио је турски председник.
Посебно се осврнуо на милитаризацију појединих острва у источном Егеју, која се налазе на малој удаљености од турске обале.
Ердоган тврди да Анкара жели добросуседске односе, али да неће пристати на потезе које сматра кршењем турских права.
– Турска не жуди за територијом било које друге земље, али неће дозволити никоме да крши њена права – поручио је.
Турска већ годинама тврди да распоређивање грчких снага и наоружања на појединим острвима представља кршење међународних споразума.
Атина такво тумачење одбацује и инсистира да има право да на острвима одржава одбрамбене капацитете због велике концентрације турских снага на супротној обали.
Анкара послала дипломатску ноту Атини
Према наводима турских медија, Анкара је Грчкој упутила и званичну дипломатску ноту у којој упозорава да неће дозволити активности које би, према њеном тумачењу, промениле постојећи статус кво у Егејском мору.
Нова рунда неслагања избила је и због грчких планова просторног уређења у областима туризма, обновљиве енергије и индустрије.
Анкара тврди да Атина кроз такве програме покушава да учврсти оно што Турска назива „максималистичким поморским захтевима“.
У позадини свега налази се далеко шири спор две државе који обухвата територијалне воде, континентални појас, ексклузивне економске зоне, ваздушни простор и статус појединих острва и острваца.
Грчка купује „Ахилов штит“ од Израела
Посебан разлог за нервозу Анкаре представља велико војно приближавање Грчке и Израела.
Израелско Министарство одбране потврдило је да је споразум вредан приближно три милијарде евра највећи одбрамбени извозни посао у историји односа Израела и Грчке и један од највећих израелских војних уговора уопште.
„Ахилов штит“ требало би да обједини више слојева противваздушне и противракетне одбране.
У систем ће, између осталог, бити укључени израелски David's Слинг, SPYDER и БАРАК MX, као и радари и нови национални систем командовања и контроле. Посебним уговором вредним око 26 милиона евра предвиђена је и набавка система Дроне Доме за одбрану од беспилотних летелица.
То значи да Грчка не купује само појединачне ракетне батерије, већ покушава да створи повезану мрежу која би откривала и обарала различите циљеве – од дронова и авиона до крстарећих и балистичких ракета.
Атина улаже десетине милијарди у војску
„Ахилов штит“ само је део много већег грчког програма модернизације.
Атина планира да до 2036. уложи око 28 милијарди евра у модернизацију оружаних снага, док набавка авиона Ф-35, нових фрегата, модернизација постојећих бродова и јачање противваздушне одбране представљају неке од централних пројеката.
Грчка је већ набавила француске ловце Рафале и покренула модернизацију великог дела својих Ф-16 на стандард Випер.
Атина јача и морнарицу.
Грчко Министарство одбране наводи да ће четири фрегате ФДИ, модернизоване МЕКО фрегате и планирана набавка две италијанске FREMM фрегате значајно повећати способности грчке морнарице у Егејском и источном Медитерану.
Грчка против Турске: ко је војно јачи?
Када се посматра укупна војна снага, Турска и даље има јасну предност.
Према подацима Глобал Firepowera за 2026, Турска располаже са око 481.000 активних припадника оружаних снага, док Грчка има око 142.700.
Анкара има и далеко већу демографску и индустријску базу, што је посебно важно у случају дуготрајнијег сукоба.
Људство
Турска: око 481.000 активних припадника
Грчка: око 142.700
Турска тако располаже са више него три пута већим бројем активног војног особља.
Предност Анкаре још је израженија када се узму у обзир величина становништва, одбрамбена индустрија и могућност производње сопствених дронова, ракета, оклопних возила, бродова и све већег броја других система.
Авијација
Када је реч о укупном броју летелица, предност Турске је велика.
Према истом извору:
Турска: око 1.101 војна летелица
Грчка: око 560 војних летелица
Међутим, разлика међу ловачким авионима знатно је мања:
Турска: око 201 ловачки авион
Грчка: око 178 ловаца.
Управо је то један од разлога због којих се однос снага у ваздуху не може процењивати само на основу укупног броја авиона.
Грчка располаже Рафалима са савременим ракетама дугог домета, модернизује Ф-16 на стандард Випер и спрема се за увођење Ф-35.
Турска, са друге стране, има знатно већу авијацијску инфраструктуру, велику флоту Ф-16, авионе за допуну горива у ваздуху и сопствену развијену индустрију беспилотних летелица.
Анкара такође развија домаћи борбени авион КААН, али развојни програм не треба поистовећивати са већ потпуно оперативном флотом.
На копну Турска има велику бројчану предност
Предност Анкаре још је израженија код копнених снага.
Према проценама Глобал Firepowera:
Турска: око 2.284 тенка
Грчка: око 1.344 тенка
Турска располаже и већим бројем оклопних возила, самоходне артиљерије, ракетних лансера и хеликоптера.
Посебно је велика разлика код хеликоптерских снага – процењује се да Турска има више од 500 хеликоптера, док Грчка располаже са нешто мање од 300.
У потенцијалном сукобу у Егеју, међутим, копнена бројчана надмоћ не би аутоматски била пресудна због специфичне географије региона и великог броја острва.
На мору је однос знатно изједначенији
Егејско море представља простор у којем се разлика између две земље битно смањује.
Према подацима Глобал Firepowera за 2026:
Турска: 192 пловила
Грчка: 186 пловила
Турска има процењених 14 подморница и 17 фрегата, док Грчка располаже са девет подморница и 14 фрегата.
Међутим, прост број пловила не говори довољно о њиховој борбеној вредности.
Грчка последњих година улаже огромна средства у нове фрегате, подморнице и противбродске капацитете, док Турска истовремено убрзано развија сопствену морнаричку индустрију и гради све већи број ратних бродова у домаћим бродоградилиштима.
Турска има још један велики адут – сопствену војну индустрију
Једна од највећих стратешких предности Анкаре није само број војника или тенкова, већ развијена домаћа војна индустрија.
То Анкари даје већу способност да током дужег периода одржава, обнавља и производи део сопственог наоружања.
НАТО је још 2025. посебно истакао да Турска улаже значајна средства у сопствену одбрамбену индустријску базу.
Грчка је, с друге стране, последњих година своју стратегију засновала на куповини неких од технолошки најнапреднијих западних система – Рафала и Ф-35 из ваздуха, француских и италијанских фрегата на мору и сада израелске вишеслојне противваздушне одбране.
Бројке су на страни Турске, али Егеј мења рачуницу
Када би се две војске посматрале само кроз број људи, тенкова, авиона и величину одбрамбене индустрије, Турска је несумњиво већа војна сила.
Међутим, однос у Егејском мору много је компликованији.
Грчка има изузетно велики број ловаца и ратних бродова у односу на број становника, поседује модерну подморничку флоту, располаже Рафалима, модернизованим Ф-16, а у наредним годинама требало би да добије Ф-35, нове фрегате и комплетан израелски систем „Ахилов штит“.
Због тога Анкара има предност у укупној војној маси и способности вођења дуготрајнијег рата, док Атина покушава да технолошки напреднијим системима, снажном авијацијом, морнарицом и противваздушном одбраном смањи турску бројчану предност.
Управо таква трка у наоружавању додатно повећава значај сваке нове дипломатске кризе између две чланице НАТО.
Спор који траје деценијама
Грчка и Турска већ деценијама имају супротстављене ставове о територијалним водама, ваздушном простору, континенталном појасу и ексклузивним економским зонама у Егејском и источном Медитерану.
Анкара посебно оспорава начин на који Атина тумачи права грчких острва на поморске зоне, док Грчка оптужује Турску да доктрином „Мави Ватан“, односно „Плава домовина“, покушава да прошири своје поморске захтеве на рачун грчких и кипарских интереса.
Упркос периодима смиривања односа, две чланице НАТО више пута су током претходних деценија долазиле до ивице озбиљног инцидента.
Зато најновија Ердоганова порука и велика грчка куповина израелског наоружања поново стављају Егејско море у центар пажње – посебно у тренутку када обе државе улажу милијарде у нове авионе, ракете, бродове, дронове и системе противваздушне одбране.
