Да ли је НАТО већ у рату са Русијом? Недавна кршења ваздушног простора подигла узбуну: "Морају престати!"
Чак и пре него што је Русија послала више од 20 дронова у ваздушни простор Пољске почетком овог месеца, неки светски лидери су бивали узбуњени због све горих односа између Москве и остатка Европе.
- Већ смо у сукобу са Русијом, рекао је немачки канцелар Фридрих Мерц 29. августа.
Русија деценијама води хибридни рат против Запада – сајбер напади, саботаже, кампање дезинформисања, па чак и постављање бомби на теретне авионе су све обележја упорних покушаја Кремља да поткопа јединство НАТО-а без покретања тоталног рата, пише "The Kyiv Индепендент".
Недавна руска кршења ваздушног простора НАТО-а, укључујући "невиђени" упад дронова у Пољску, представљају јасну ескалацију од стране Москве, што је довело до активирања Члана 4 НАТО-а у два наврата, али није покренуло Члан 5, клаузулу о колективној одбрани алијансе. Док НАТО и Европа реагују на ове претње под прагом отвореног рата, Русија ствари види сасвим другачије.
Песков: НАТО је у рату са Русијом
- Постоји више доказа који указују на то да Путин већ ово сматра ратом, рекао је за Кијевски индепендент Ед Арнолд, виши истраживачки сарадник у Краљевском институту уједињених служби (РУСИ).
- Велики део (НАТО) одговора је информисан чињеницом да европске земље желе да избегну ескалацију са Русијом.
Ово је сасвим јасно речено 15. септембра када је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао да су, пружањем војне помоћи Украјини, земље НАТО-а „у рату“ са Русијом.
- НАТО је у рату са Русијом; то је очигледно и не требају докази. НАТО пружа директну и индиректну подршку режиму у Кијеву, рекао је он.
Према Арнолду, Путин рат у Украјини види „као егзистенцијалан и за свој режим и за опстанак Русије као државе“.
- Дакле, ако о томе говоримо, прилично је јасно да Русија каже 'у рату смо'. Али у Европи је више битно да се ово може контролисати. Ради се о одвраћању, а не о одбрани, пише овај медиј и додаје:
Али управо је то размимоилажење у ставовима оно што би могло довести до онога што НАТО покушава да избегне — даље ескалације.
Одговор НАТО-а на поновљене повреде ваздушног простора Русије био је покретање операције „Источна стража“, благо повећање ваздушних патрола дуж источног крила и издавање неколико оштрих саопштења.
Алијанса је 23. септембра саопштила да су руске акције „ескалаторне, ризикују погрешну процену и угрожавају животе“, додајући: „Морају престати“.
Поновила је своју посвећеност Члану 5 и рекла да ће њен одговор на даља кршења бити „снажан“, додајући: „Наставићемо да одговарамо на начин, у времену и у области коју изаберемо“.
Али стручњаци који су разговарали са Кијевским индепендентом не виде знаке да је Русија одвраћена.
- Велики део (одговора НАТО-а) је информисан чињеницом да европске земље желе да избегну ескалацију са Русијом, рекао је за Кијевски индепендент Алекс Кокчаров, геоекономски аналитичар за Русију, Источну Европу и Централну Азију.
- И све што смо научили о Путиновој влади је да она делује другачије и да то види као слабост, што је заправо позив на више руске акције и смелије руске акције.
"НАТО мора да каже Русији да нас неће застрашити"
Земље НАТО-а — посебно оне које се граниче са Русијом — оглашавају узбуну да ће Москва вероватно даље ескалирати и да је спремна да ризикује директнији сукоб са НАТО-ом.
- Морамо признати да је Русија, у целини, спремна за ескалацију, саопштило је летонско Министарство одбране за Кијев Индепендент. „Иако Летонија и НАТО тренутно немају директну војну претњу, не можемо искључити ризик од провокација, саботаже или ескалације инцидената. Морамо ово узети у обзир и бити спремни данас".
Министарство одбране Литваније је у саопштењу за Кијевски индепендент рекло да су акције попут вишеструких дронова који крше ваздушни простор НАТО-а, што би могло „изазвати људске жртве“, јасан знак да Кремљ „прихвата ризик од веће ескалације са алијансом“.
Али Естонија је отишла корак даље.
- Порука мора бити недвосмислена, рекао је естонски министар спољних послова Маргус Цахкна за Кијевски индепендент. Будућа кршења ће бити дочекана одговором, укључујући, ако је потребно, пресретање и обарање авиона који упадају у ваздух.“
Али, као што је одражено у саопштењу НАТО-а од 23. септембра, чини се да тренутно нема много ширег интереса међу чланицама НАТО-а за такве акције. Стручњаци сугеришу да је то, међутим, оно што је потребно да би се Русија зауставила.
- НАТО мора да каже Русији да нас неће застрашити, рекао је Гордон Б. Дејвис, виши сарадник у Центру за анализу европске политике (ЦЕПА) и бивши заменик помоћника генералног секретара НАТО-а.
- Ако долетите са наоружаним системима, будите свесни, оборићемо вас... Мислим да ће то бити поштовано и то је врста одговора за који мислим да је потребан.
Али ако НАТО није спреман да директно узврати ударац Русији, постоји друга опција — узвратити ударац у Украјини.
Метју Савил, директор војних наука у Краљевском институту уједињених служби (РУСИ), рекао је да Русија стално спроводи анализу трошкова и користи док покушава да постигне своје стратешке циљеве против НАТО-а.
- Европски одбрамбени издаци и одбрамбени капацитети и подршка Украјини могли би се повећати до те мере да Русија каже, зар не, морамо да уновчимо своје жетоне овде, рекао је.
- И не би добила шамар, али би направила прорачун профита и губитка и одлучила да је доста.
Србија Danas/The Kyiv Индепендент
