Da li je NATO već u ratu sa Rusijom? Nedavna kršenja vazdušnog prostora podigla uzbunu: "Moraju prestati!"
Čak i pre nego što je Rusija poslala više od 20 dronova u vazdušni prostor Poljske početkom ovog meseca, neki svetski lideri su bivali uzbunjeni zbog sve gorih odnosa između Moskve i ostatka Evrope.
- Već smo u sukobu sa Rusijom, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc 29. avgusta.
Rusija decenijama vodi hibridni rat protiv Zapada – sajber napadi, sabotaže, kampanje dezinformisanja, pa čak i postavljanje bombi na teretne avione su sve obeležja upornih pokušaja Kremlja da potkopa jedinstvo NATO-a bez pokretanja totalnog rata, piše "The Kyiv Independent".
Nedavna ruska kršenja vazdušnog prostora NATO-a, uključujući "neviđeni" upad dronova u Poljsku, predstavljaju jasnu eskalaciju od strane Moskve, što je dovelo do aktiviranja Člana 4 NATO-a u dva navrata, ali nije pokrenulo Član 5, klauzulu o kolektivnoj odbrani alijanse. Dok NATO i Evropa reaguju na ove pretnje pod pragom otvorenog rata, Rusija stvari vidi sasvim drugačije.
Peskov: NATO je u ratu sa Rusijom
- Postoji više dokaza koji ukazuju na to da Putin već ovo smatra ratom, rekao je za Kijevski independent Ed Arnold, viši istraživački saradnik u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI).
- Veliki deo (NATO) odgovora je informisan činjenicom da evropske zemlje žele da izbegnu eskalaciju sa Rusijom.
Ovo je sasvim jasno rečeno 15. septembra kada je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da su, pružanjem vojne pomoći Ukrajini, zemlje NATO-a „u ratu“ sa Rusijom.
- NATO je u ratu sa Rusijom; to je očigledno i ne trebaju dokazi. NATO pruža direktnu i indirektnu podršku režimu u Kijevu, rekao je on.
Prema Arnoldu, Putin rat u Ukrajini vidi „kao egzistencijalan i za svoj režim i za opstanak Rusije kao države“.
- Dakle, ako o tome govorimo, prilično je jasno da Rusija kaže 'u ratu smo'. Ali u Evropi je više bitno da se ovo može kontrolisati. Radi se o odvraćanju, a ne o odbrani, piše ovaj medij i dodaje:
Ali upravo je to razmimoilaženje u stavovima ono što bi moglo dovesti do onoga što NATO pokušava da izbegne — dalje eskalacije.
Odgovor NATO-a na ponovljene povrede vazdušnog prostora Rusije bio je pokretanje operacije „Istočna straža“, blago povećanje vazdušnih patrola duž istočnog krila i izdavanje nekoliko oštrih saopštenja.
Alijansa je 23. septembra saopštila da su ruske akcije „eskalatorne, rizikuju pogrešnu procenu i ugrožavaju živote“, dodajući: „Moraju prestati“.
Ponovila je svoju posvećenost Članu 5 i rekla da će njen odgovor na dalja kršenja biti „snažan“, dodajući: „Nastavićemo da odgovaramo na način, u vremenu i u oblasti koju izaberemo“.
Ali stručnjaci koji su razgovarali sa Kijevskim independentom ne vide znake da je Rusija odvraćena.
- Veliki deo (odgovora NATO-a) je informisan činjenicom da evropske zemlje žele da izbegnu eskalaciju sa Rusijom, rekao je za Kijevski independent Aleks Kokčarov, geoekonomski analitičar za Rusiju, Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
- I sve što smo naučili o Putinovoj vladi je da ona deluje drugačije i da to vidi kao slabost, što je zapravo poziv na više ruske akcije i smelije ruske akcije.
"NATO mora da kaže Rusiji da nas neće zastrašiti"
Zemlje NATO-a — posebno one koje se graniče sa Rusijom — oglašavaju uzbunu da će Moskva verovatno dalje eskalirati i da je spremna da rizikuje direktniji sukob sa NATO-om.
- Moramo priznati da je Rusija, u celini, spremna za eskalaciju, saopštilo je letonsko Ministarstvo odbrane za Kijev Independent. „Iako Letonija i NATO trenutno nemaju direktnu vojnu pretnju, ne možemo isključiti rizik od provokacija, sabotaže ili eskalacije incidenata. Moramo ovo uzeti u obzir i biti spremni danas".
Ministarstvo odbrane Litvanije je u saopštenju za Kijevski independent reklo da su akcije poput višestrukih dronova koji krše vazdušni prostor NATO-a, što bi moglo „izazvati ljudske žrtve“, jasan znak da Kremlj „prihvata rizik od veće eskalacije sa alijansom“.
Ali Estonija je otišla korak dalje.
- Poruka mora biti nedvosmislena, rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna za Kijevski independent. Buduća kršenja će biti dočekana odgovorom, uključujući, ako je potrebno, presretanje i obaranje aviona koji upadaju u vazduh.“
Ali, kao što je odraženo u saopštenju NATO-a od 23. septembra, čini se da trenutno nema mnogo šireg interesa među članicama NATO-a za takve akcije. Stručnjaci sugerišu da je to, međutim, ono što je potrebno da bi se Rusija zaustavila.
- NATO mora da kaže Rusiji da nas neće zastrašiti, rekao je Gordon B. Dejvis, viši saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA) i bivši zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a.
- Ako doletite sa naoružanim sistemima, budite svesni, oborićemo vas... Mislim da će to biti poštovano i to je vrsta odgovora za koji mislim da je potreban.
Ali ako NATO nije spreman da direktno uzvrati udarac Rusiji, postoji druga opcija — uzvratiti udarac u Ukrajini.
Metju Savil, direktor vojnih nauka u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), rekao je da Rusija stalno sprovodi analizu troškova i koristi dok pokušava da postigne svoje strateške ciljeve protiv NATO-a.
- Evropski odbrambeni izdaci i odbrambeni kapaciteti i podrška Ukrajini mogli bi se povećati do te mere da Rusija kaže, zar ne, moramo da unovčimo svoje žetone ovde, rekao je.
- I ne bi dobila šamar, ali bi napravila proračun profita i gubitka i odlučila da je dosta.
Srbija Danas/The Kyiv Independent
